Na koliko zemalja u Generalnoj skupštini UN možemo računati u borbi za Kosovo

Glas javnosti 22.08.2008 21:20
Na koliko zemalja u Generalnoj skupštini UN možemo računati u borbi za Kosovo


SAD pritiskaju male latinoameričke, afričke, muslimanske i ostrvske države, koje od njih zavise ekonomski i vojno. Kriza u Gruziji nam je mnogo pomogla jer je uvukla zakon džungle u međunarodne poslove, što je mnoge zemlje zabrinulo



Zvanična Moskva još početkom meseca upozorila je da sledi jak američki pritisak na članice UN da se na septembarskom zasedanju Generalne skupštine izjasne protiv srpske inicijative da Međunarodni sud pravde kaže je li proglašenje nezavisnosti Kosova bilo ilegalno.

Atmosfera „presinga“ trebalo je da nastane zahvaljujući novom talasu priznavanja nezavisnosti Kosova, koje su SAD najavile za period između petog i 15. avgusta. Ali, plan se izjalovio i sem Kolumbije - američkog klijenta i Belizea - bivše britanske kolonije, nijedna zemlja nije poklekla. Repriza Kosova u Gruziji učinila je svoje i plamen osetinskog secesionizma uterao je strah u kosti dobrom broju država koje imaju svoje „Kosovo“, „Abhaziju“... Istovremeno, srpska diplomatija prosto „leti“ po manjim zemljama, koje čine većinu u UN.

A gde ovih dana udara Zapad, ne bi li na 44 verovatna glasa onih koji su priznali Kosovo dodao što više makar uzdržanih? Sagovornici Glasa procenjuju da su mete male države ekonomski i vojno zavisne od SAD, i da će njih od 20 do 40 popustiti. To znači da bi glasalo oko 150 zemalja, od kojih je manje od trećine priznalo Kosovo, a to znači da je Srbija na dobrom putu da ispliva na „sigurnu obalu“, odnosno 110 zemalja moglo bi da podrži Srbiju.

Srpski lobista u Vašingtonu Džejms Džatras kaže za Glas da se „obrađuju“ države koje su „na platnom spisku Amerike“.

SAMO DA PROĐEMO KOMITET!

Bivši srpski ambasador pri UN u Ženevi Branko Branković ističe da je glasanje neizvesno jer Generalni komitet, u kome nam odnos snaga nije naklonjen, može da uopšte i ne uvrsti našu tačku u dnevni red, ili da je zakaže za pred kraj rada Skupštine, do 25. decembra.
- Tada male zemlje, koje nemaju para da plaćaju boravak predstavnika toliko dugo, često ne dođu na glasanje. Takođe, SAD bi tako imale puno vremena da lobiraju. Veliki je broj malih jadnih zemalja u koje je američka administracija toliko prodrla na ekonomskom planu, Belize, Sao Tome i Principe, koje imaju do 200.000 stanovnika, kojima čak mogu da kažu - morate glasati protiv. SAD je teško da prođu kod velikih „nesvrstanih“. I neka bude oko 20 uzdržanih, ali da bismo dotle došli, prvo da prođemo Komitet - upozorava Branković, dodajući da je postojao i siguran put: da smo naš predlog stavili pod neku stalnu tačku kao što je ona o svetskoj bezbednosti.

- U svetu desetine zemalja zavise od američke pomoći i, iskreno, SAD poseduju njihove lidere. Neke su priznale Kosovo, ne znam tačno koliko će biti uzdržano, ali, ako taj neki broj u opticaju, 20 do 40 glasova, dodamo na 44, koliko je priznalo Kosovo, mi smo ti koje rezultat stavlja u položaj većine. Pritiskaju afričke zemlje, od kojih možda nekoliko neće da glasa, pa latinoameričke, možda Honduras i Gvatemala, a i karipske zemlje, možda Jamajka - kaže Džatras i dodaje da nam je kriza u Gruziji „mnogo pomogla, jer je uvukla zakon džungle u međunarodne poslove“, što je mnoge zemlje zabrinulo i htele bi da „neko od autoriteta preseče da Kosovo nije presedan i da ovo ne sme da se događa“.

Da još nismo na sigurnoj obali, ali imamo velike šanse pošto se „Vašington našao u nebranom grožđu jer u Gruziji i na Kosovu mora da brani suprotne stvari“, smatra i Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije SRJ.

- SAD su kompromitovane i teško da mogu da ubede nekoga da se Kosovo neće ponoviti. Ipak, rade punom parom, a mete su zemlje koje mnogo zavise od SAD u pogledu budžeta, prehranjivanja, naoružavanja, i onih dvadesetak u kojima Amerika decenijama ima vojne baze. Prve bi mogle da popuste zemlje Srednje Amerike, minijaturne tihookeanske države. Možda Jamajka, Dominikanska Republika - kaže Jovanović, koji je SAD upoznao i kao predstavnik SRJ u UN.

On ističe da je Vašington, gde drži baze, izgradio političku elitu koja ne može da ga odbije: u centralnoameričkim, okeanskim i onim latinoameričkim zemljama u kojima još vladaju desničarski režimi. U neizvesnih 40 zemalja ubraja i muslimanski svet.

- Da Maroko nema spor sa bivšom portugalskom kolonijom, sigurno bi glasao protiv nas; puno je afričkih, bliskoistočnih, muslimanskih zemalja u kojima su američki pogledi jako izraženi; Saudijska Arabija, Emirati - zemlje zaliva Golfa su jako zavisne od Amerike - nabraja Jovanović.

Arapska liga će ih, procenjuje, pritisnuti da sprovodi jedinstvenu politiku prema Kosmetu. „Ipak, manje i srednje zemlje imaju izražene nacionalne manjine i strahuju da im se glas ne okrene protiv njih“.

- Zato moramo otići kod arapskih zemalja - u Maroko, Alžir, Tunis i naročito Sudan, koji ima problem sa Darfurom i koji treba da podstaknemo da, kao izvoznik nafte, utiče na druge. Zatim i u Siriju, Jordan, Egipat, ali ne samo na ministarskom, nego i predsedničkom nivou - ističe Jovanović.   


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak