Karadžić pred Tribunalom

B92 31.07.2008 22:13
Karadžić pred Tribunalom


Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, nije se izjasnio o optužnici na prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom.



Sudija Alfons Ori je Karadžiću predstavio samo sažetak optužnice. Bivši lider bosanskih Srba je odbio da mu se pročita optužnica u celosti i da se izjasni o istoj jer, kako kaže, čeka da mu bude dostavljena nova optužnica koju priprema Tužilaštvo. Karadžić će se slededeći put pred Tribunalom pojaviti u petak 29. avgusta.

Optužnica protiv Karadžića obuhvata praktično sva dela za koja se sudi u Tribunalu, uključujući genocid.

Karadžić je odlučio da se brani sam i kazao je da ima "nevidljive savetnike".

Bivši lider bosanskih Srba se pred sudom pojavio u tamnom odelu, ošišan i bez brade i brkova, odnosno onakav kakav je javnosti bio poznat 90-ih godina.

Na pitanje sudije na kojoj je adresi poslednji put boravio, Karadžić je rekao da je njegova zvanična adresa njegova kuća na Plama, ali da je za vreme koje je proveo pod drugim identitetom živeo u Ulici Jurija Gagarina 267 u Novom Beogradu.

Sudija Ori je upitao Karadžića da li postoji neko koga bi sud trebalo da obavesti da se on nalazi u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, na šta se Karadžić nasmejao i rekao da ne veruje da postoji iko ko ne zna gde se on trenutno nalazi.

Sudija je i pita koju zemlju Karadžić smatra svojom državom, na šta je bivši predsednik Republike Srpske odgovorio da se smatra državljaninom Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije.

Na pitanje koju zemlju želi da sud obavesti gde se nalazi, Karadzić je odgovorio da "ako ne znaju gde se sada nalazi, neka ih neko obavesti".

Karadžić je istako da želi da se brani sam, ne samo na današnjem pojavljivanju pred Tribunalom, već tokom celog procesa. Konačnu odluku o tome međutim doneće sudsko veće.

Članovi njegovog budućeg pravnog tima, advokati Goran Petronijević i Svetozar Vujačić nemaju licence za rad u Tribunalu, a treći član, advokat Toma Fila, koji ima dugogodišnje iskustvo u odbrani haških optuzenika, najavio je pomoć svoje advokatske kancelarije.

Fila je, međutim, naveo da ne može da preuzme Karadžićev predmet jer ima obaveze prema branjenicima kojima su suđenja pred Tribunalom u toku.

Bivši politički lider bosanskih Srba je optužen pred Haškim sudom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema Bošnjacima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.

Imenovane sudije

Predsednik Haškog tribunala Fausto Pokar imenovao je članove Sudskog veća koje će suditi Radovanu Karadžiću, u kome su, osim sudije Alfonsa Orija, i Bakone Moloto i Kristina van der Vingart.

Sudija Ori, pred kojim će se nekadašnji predsednik Republike Srpske danas prvi put pojaviti zbog izjašnjavanja o krivici po navodima optužnice, zadužen je za vođenje pretpretresnog postupka, dok će se Moloto i Van der Vingartova u postupak uključiti tek kada počne suđenje, objasnila je portparolka Tribunala Nerma Jelačić za Tanjug.

Ona nije mogla da proceni kada će početi suđenje, navodeći da to zavisi od Tužilaštva i odbrane, odnosno njihove pripreme za početak glavnog pretresa pred Sudskim većem.

"U toku pretpretresnog postupka, sudija Ori vodiće stranke (Tužilaštva i odbranu) kroz sve statusne konferencije i spremaće ih administrativno pravnički, kako bi bile spremne za legalnu proceduru, odnosno početak suđenja", rekla je portparolka Tribunala.

To konkretne znači da Tužilaštvo mora obelodaniti odbrani dokaze koje ima protiv Karadžića, a odbrana mora dobiti vreme za pripreme istraživanja, kazala je Nerma Jelačić, navodeći da sve to ne može biti završeno brzo.


Kandićeva: Revizija optužnice

Nataša Kandić
Haškom tužilaštvu predstoji ozbiljna revizija optužnice protiv Radovana Karadžića, rekla je gostujući u emisiji Prelistavanje Radija B92 predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.

Ona kaže da nema govora o tome da će Karadžić biti oslobođen raznih optužbi, ali će optužnica morati da bude i kraća i usmerena na konkretna krivična dela koja do sada nisu obuhvaćena suđenima i izrečenim presudama.

Karadžiću se, prema optužnici iz 1997. godine, pripisuje komandna odgovornost za opsadu i granatiranje Sarajeva i genocid u Bosanskom Šamcu.

Međutim, kako je podsetila Nataša Kandić, u međuvremenu su završena druga suđenja i utvrđene činjenice koje se odnose na te predmete.

Optužnica protiv Karadžića biće proširena u delu koji se odnosi na genocid počinjen u brojnim opštinama poput Prijedora, Višegrada ili u Zvornika.

Naime, kada je sastavljena, navodi predsednica Fonda za humanitarno pravo, nije se znalo za neke podatke poput masovne grobnice na Crnom vrhu, u kojoj je pronađeno preko 350 ljudi.

Ako Karadžić bude osuđen za genocid i u Prijedoru i Zvorniku, onda ima osnova da se postavi pitanje revizije presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije.

Za tu tužbu je, prema rečima Nataše Kandić, ipak ključno pitanje umešanosti regularnih srpskih formacija u genocidu u Srebrenci.


Ogromno interesovanje medija

U Haškom tribunalu vlada veliko interesovanje medija za prvo pojavljivanje Radovana Karadžića pred sudskim većem, javlja reporter B92 iz Haga.

Tribunal je zato otvorio, prvi put posle suđenja bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, zasebni pres centar van zgrade suda, kako bi zadovoljio potrebe velikog broja novinara.

U tom centru svi oni novinari, koji nisu dobili dozvolu za ulazak u samu zgradu suda, mogu da prate prenos iz sudnice na velikom ekranu uz mogućnost audio snimanja na engleskom, francuskom ili trećem jeziku, kojeg u sudu zovu "BHS", odnosno bosanski, hrvatski i srpski.

Radi se o kanalu na kojem se smenjuju prevodioci iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine.

Iako je 97 medijskih ekipa dobilo akreditacije, u zgradu suda, odnosno u samu sudsku galeriju, ušlo je manje od 40 ekipa. Novinari su stigli iz svih krajeva sveta, pa ima i onih iz Japana i Kine, Australije, Meksika, SAD, kao i desetine novinara iz Evrope.

Na listi akreditovanih novinara najmanje je iz Bosne i Hercegovine, u kojoj su se dogodili zločini za koje je optužen bivši predsednik Republike Srpske, jer su tu samo Dnevni Avaz i SRNA.

I predvorje Haškog suda, u kojem će deo novinara pratiti prvo pojavljivanje, za ovu priliku biće preuređeno kako bi se stvorio prostor za rad sa priključcima za snimanje suđenja.

Novinari, kojima je dozvoljen ulazak u sudsku galeriju, mogu biti opremljeni samo olovkom i papirom, jer je unošenje bilo kakvih elektronskih uređaja, od mobilnih telefona, do kamera i diktafona, zabranjeno.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak