Berza čeka državni kapital

Politika 05.07.2008 04:41
Berza čeka državni kapital


Izbor nove vlade doprineće oporavku, ali ne i uzletu Beogradske berze. –Suvišan porez na kapitalni dobitak



Izbor nove vlade, smirivanje političkih tenzija i prekid duge neizvesnosti sigurno će uticati na investiciona opredeljenja, pogotovo već prisutnih investitora na Beogradskoj berzi koji su se primirili i čekaju razrešenje, izjavila je na naš list direktor Beogradske berze Gordana Dostanić.

Ipak, valja biti realan imajući u vidu to da je uzrok jednogodišnjeg pada berzanskih pokazatelja ne samo domaća politička kriza, već i dotadašnja precenjenost akcija u celom regionu, koja nije bila zasnovana na realnim ekonomskim pokazateljima, što je dovelo do krize balkanskih berzi.

Uz to, s dolaskom stranih investitora domaća tržišta su znatno osetljivija na zbivanja na svetskim tržištima, što se desilo svim berzama u regionu, pa i Beogradskoj.

Otuda izbor nove srpske vlade može da pomogne oporavku, ali ne i uzletu berze, jer i dalje postoje eksterni uzroci krize koji dolaze iz regiona i sa svetskih tržišta, smatra naša sagovornica.

Imajući u vidu to da srpsko tržište kapitala ima velike neiskorišćene potencijale, koji su najveći u regionu mereno odnosom tržišne kapitalizacije i društvenog proizvoda zemlje, na državi je da pomogne da se te mogućnosti maksimalno iskoriste.

S jedne strane, država bi trebalo da poboljša aktuelne zakone, a, s druge, da što pre reformiše sadašnja javna preduzeća i iznese deo njihovog novoemitovanog akcijskog kapitala na berzu, ocena je direktora srpske berze.

Uz to, država bi mogla da obogati ponudu i utiče na povećanje likvidnosti na berzi tako što bi emitovala i pustila u promet razne vrste dužničkih hartija od vrednosti, poput obveznica za popunu državne kase, korporativnih obveznica velikih kompanija i municipalne obveznice, smatra naša sagovornica.

Država na potezu
Unapređenje postojećih zakona i njihovo usaglašavanje su jedan od zadataka nove vlade Srbije i zakonodavne skupštine, smatra ona. Neophodno je što pre otkloniti određene nesaglasnosti između odredbi Zakona o privrednim društvima i Zakona o tržištu hartija od vrednosti, koje se odnose na inicijalne javne ponude.

To bi olakšalo dokapitalizaciju sadašnjih državnih i inicijalno privatnih kompanija i omogućilo da svež kapital prikupljaju na Beogradskoj berzi.

Uz to, ima osnova da se razmotri potreba postojanja poreza na kapitalnu dobit i poreza na apsolutna prava, kakav nigde drugde ne postoji.

Naime, porez na kapitalni dobitak koji se sad plaća po obavljenoj transakciji iznosi 20 odsto, a nagovešteno je smanjenje na 10 odsto i plaćanje jednom godišnje.

Međutim, bilo bi dobro ponovo preispitati potrebu da takva dažbina uopšte postoji dok je tržište još u razvoju. Jer, takav porez, primera radi, ne postoji u BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, pa čak ni u Belgiji i Švajcarskoj, dok u Nemačkoj, primera radi, onaj ko drži akcije 12 meseci na računu, a poseduje ispod jednog procenta ukupnog akcijskog kapitala kompanije, ne plaća porez na kapitalni dobitak.

Direktor Beogradske berze naglašava nužnost da se na našem tržištu, kao što se već desilo na berzama u okruženju, što pre nađu akcije sadašnjih javnih preduzeća, jer bi to privuklo ne samo domaće već i velike strane investitore, osetno produbilo naše tržište i povećalo dnevni obim prometa, a emitentima obezbedilo razvoj bez zaduživanja kod banaka.

Trenutna tržišna kapitalizacija Beogradske berze je 13 milijardi evra, a samo knjigovodstvena vrednost šest elitnih preduzeća u državnom vlasništvu je 6,5 milijardi evra, što ukazuje na ogromne neiskorišćene potencijale za razvoj domaćeg tržišta kapitala.

Izvorno privatne kompanije, među kojima ima i onih koje nagoveštavaju izlazak na neke od velikih svetskih berzi, trebalo bi da znaju da to ne znači da će te firme, koje su daleko poznatije na našem tržištu, biti uspešnije u prikupljanju sredstava u znatno jačoj konkurenciji emitenata među kojima ima i elitnih svetskih kompanija.

Ovo tim pre što u Srbiji postoji značajan „umrtvljen” investicioni potencijal, imajući u vidu to da je štednja u bankama nadmašila četiri milijarde evra. O kakvim neiskorišćenim mogućnostima za ulaganje u razvoj domaće ekonomije je reč svedoči i podatak da se u svim investicionim fondovima trenutno „vrti” manje od 50 miliona evra kapitala.

Prvi regionalni indeksi u septembru
Ne treba zaboraviti ni to da su na Beogradskoj berzi svega tri listirane kompanije, koje su na to dobrovoljno pristale, dok je 1.700 emitenata, čije akcije se promeću, na organizovanom tržištu voljom zakona i uglavnom se ne trude da podrobnije informišu investicionu javnost o svojim poslovnim poduhvatima.

Da bi privukle investitore iz regiona i sveta, sve berze zemalja bivše Jugoslavije su nedavno donele odluku da sredinom oktobra predstave najbolje kompanije sa svojih tržišta u Beču sredinom oktobra.

Na prvoj takvoj prezentaciji u Zagrebu boje Srbije su, pored tri listirane kompanije (Tigar, Energoprojekt holding i Soja protein) branile i AIK i Metals banka.

Uz to se za septembar planira izrada prvog brendiranog regionalnog indeksa akcija, koji će raditi neka od velikih svetskih kompanija kako bi se osigurala neutralnost. Reč je o indeksu akcija celog regiona i indeksu akcija odabranih emitenta, što ne znači da će tu biti zastupljeni firme sa svake berze.

Istovremeno, same berze planiraju izradu zajedničkog indeksa u čijoj korpi će biti zastupljene akcije firmi sa svake od njih.

Predviđa se i formiranje zajedničkog elektronskog portala namenjenog najširoj investicionoj javnosti, gde će biti objavljivane probrane informacije interesantne ulagačima.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak