Poljoprivreda: Čekonjić, Kotek i Dunđerski za nove veleposednike – crkveni miševi

Dnevnik 29.06.2008 04:34
Poljoprivreda: Čekonjić, Kotek i Dunđerski za nove veleposednike – crkveni miševi


Imanje grofa Andrije Čekonića imalo je 36 hiljada jutara i prostiralo se od rumunske granice pa sve do Banatskog Dvora. Prevedeno, ispada da je posedovao nešto više od 20.000 hektara



Dok se nakon nekoliko godina ponovo zbrajaju hektari koje su kupili ili obrađuju novi srpski bogataši, u poređenju s onim što su nekada po Vojvodini orali grofovi i ina krupna i sitna vlastela skoro da su Čekonjić, Kotek ili Dunđerski za ove sada bili crkveni miševi. Ne baš potpuno, ali blizu.

Elem, uz koji procenat gore ili dole, prema dostupnim podacima, Đorđe Nicović trenutno obrađuje oko 25.000 hektara, od čega je njegovih oko 10.000 hektara, dok je ostatak u vlasništvu države. Miodrag Kostić na raspolaganju ima oko 22.000 hektara, pri čemu je oko 11.000 njegovo, Miroslav Mišković gazduje s oko 16.000 gde je 10.500 njegovo, a Petar Matijević i Mile Jerković oru po najmanje 12.000 hektara – pola je njihovo, a pola državno.

Najveći veleposednik u Vojvodini nekada je bio grof Šandor Čekonjić. Tako je 1. aprila 1915. godine imanje grofa Andrije Čekonića, Šandorovog sina, imalo 36 hiljada jutara i prostirao se od rumunske granice pa sve do Banatskog Dvora. Prevedeno, ispada da je Čekonjić posedovao nešto više od 20.000 hektara, ali su tu bili i pašnjaci i utrine (pustare), a ne samo obradivo zemljište. Treba imati na umu i da je u pitanju Banat, gde oranice ni onda ni sada nisu po kvalitetu ni blizu Bačkoj. Odmah iza Čekonjića, barem po ukupnom zbiru hektara, bio je futoški grof Kotek. Kada je grofa Rudolfa Koteka 1903. godine nasledio sin Rudolf, posed je imao 32 hiljade jutara. To jest, od oca mu je ostalo 18.000 hektara. Kako pišu neki hroničari tog vremena, imanje se protezalo na delove atara Novog Futoga, Begeča, Rumenke, Bačkog Petrovaca, Kisača, Gložana, a obuhvatalo je i okolne pustare. Treba reći da je imanje Kotekovih ukinuto 1921. godine, nakon agrarne reforme kralja Aleksandra. Kotek je tada ostao bez 14.000 jutara.

Veliko imanje u Vojvodini, tačnije na južnim obroncima Fruške gore, u svoje vreme imali su iločki vlastelini Odeskalki koji su gazdovali dobrim delom zemljišta: od 13 okolnih naselja, sedam je bilo podignuto na njihovom posedu (Grgurevci, Radinci, Bešenovo, Jazak, Rivica, Irig i Šatrinci). Procenjuje se da je knez Artur Odeskalki Sremski (1836 - 1925) na ovom potesu u svom vlasništvu držao oko 25.000 jutara ili 14.000 hektara. Ne treba ni napominjati da je najmanji deo toga bilo plodno obradivo zemljište. Gde su tu Dunđerski? Prilično daleko. U različitim vremenima i kroz nasledstva i deobe zabeleženo je da je u svoje vreme Gedeon Dunđerski imao oko 7.000 jutara, znači oko 4.000 hektara, Đoka Dunđerski 4.500 jutara ili 2.500 hektara, Lazar Dunđerski 4.000 jutara, Bogdan Dunđerski 2.600 jutara...

Osim Dunđerskih Vojvodina pamti još čuvenu porodicu veleposednika Fernbah. Braća Jožef, Janoš, Balint, Antal i Karolj su imali više imanja. Jožef Fernbah je gazdovao u okolini Apatina. Balint je držao imanje “Krivaja” kod Bačke Topole sa oko 3.000 jutara, Antalov je bio deo temerinskog atara i veliko imanje koje je nekada pripadalo čuvenoj temerinskoj porodici veleposednika Sečenji. Karolj je bio vlasnik poseda u Aleksi Šantiću, poznatijeg kao Baba Pusta, a najveće imanje mu je bilo u Temerinu od oko 13.000 jutara. Veliki posed imao je i Petar Lelbah: 1918. godine njegovih je na severu Vojvodine oko 10.500 jutara, ali mu je agrarnom reformom nakon Prvog svetskog rata oduzet najveći deo oranica. Ne treba zaboraviti ni osnivača čokanske vinarije Artura Lederera koji je imao 7.800 jutara. Tu je i nekadšnji vlasnik “Zobnatice” Đula Terlei...

Za ovo poređenje dobro dođu i podaci o nacionalizaciji oranica sprovedenoj nakon Drugog svetskog rata. Naime, prema dokumentima, tada smo u Vojvodini imali “čak” 1.193 veleposednika od kojih je oduzeto 84.000 hektara. Malo ili mnogo – tada ili sada? Danas samo prva petorica najvećih imaju više njiva u svojim rukama nego što je od “kulaka” oduzeto.

Nije samo posedovanje zemlje nit koja povezuje stare i nove veleposednike. I oni pre kao i ovi sada imali su fabrike, mlinove, pivare, vinarije, kudeljare, bili su najveći trgovci... Sve je slično, samo što bi valjda bio red da se oteto vrati, pa tek onda da se prave novi veleposednici. Ili barem da tok bude paralelan.

Umesto zaključka ostaje samo da citiramo staru englesku poslovicu: “Kupujte zemlju – ne proizvodi se. Sve ostalo sabirajte i oduzimajte sami.”


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak