Sve tajne beogradskog podzemlja

Press 09.06.2008 03:37
Podzemlje Tašmajdana... Koristi se od rimskog doba

Podzemlje Tašmajdana... Koristi se od rimskog doba


Glavni grad prostire se iznad brojnih podzemnih odaja i laguma, koji bi mogli da budu prvorazredna turistička atrakcija. Nažalost, nijedna institucija nije pokazala interesovanje da se ovaj prostor iskoristi



Pećine, lagumi, vinski podrum, rimski bunari i druge podzemne odaje našeg glavnog grada mogle bi da postanu prvorazredna turistička atrakcija. Bar 10.000 kvadratnih metara podzemnog prostora zvrji prazno, iako bi mogao da se uredi i pretvori u jednu od najvećih znamenitosti Beograda. Vidoje Golubović, autor knjige „Beograd ispod Beograda" i jedan od najboljih poznavalaca beogradskog podzemlja, kaže da s malo novca i rekonstruisanja istorijskih događaja Beograd može da dobije ono o čemu svetske metropole mogu samo da sanjaju.

Nepoznata Avala

Avala je bogatija podzemnim nego nadzemnim atrakcijama. Ono što je najinteresantnije, na ovoj beogradskoj planini su napušteni rudnici u koje je moguće ući bez problema. Podgrade su stare sto godina, a da bi se obišle treba najmanje sat vremena. Ni oni nisu iskorišćeni, kao što niko ne obraća pažnju na izvor sumporne vode u Višnjičkoj banji, na samo nekoliko metara udaljenog od Dunava.

Golubović kaže da nijedan od podzemnih prostora i laguma u Beogradu nije osposobljen za redovne turističke posete, iako procene govore da bi bile prava atrakcija.

- Pod našim nogama leži veliki turistički potencijal - tvrdi Golubović, i dodaje da bi pre svega trebalo napraviti katastar podzemnog prostora i utvrditi imovinsko-pravne odnose.

Mnogi gradovi sveta iskoristili su svoj podzemni prostor - lagume, napuštene tunele, pećine, katakombe, podrume i druge podzemne građevine za turističke atrakcije. Nažalost, to neprocenjivo istorijsko i kulturno nasleđe i dalje ljubomorno čuvamo od očiju javnosti i posetilaca.

Misterija belog pauka

Nakon dve decenije istraživanja, Vidoje Golubović s grupom svojih saradnika otkrio je burad staru nekoliko vekova, grb Obrenovića uklesan u steni, šalitrenu pećinu u centru grada, rimske vodovode i rezervoare.

- Tokom istraživanja otkrili smo jednu zanimljivu životinju, a to su beli paukovi, specifična vrsta koja, osim ovde, postoji na samo još jednoj lokaciji. O njima se veoma malo zna, osim da žive u potpunom mraku i ne reaguju na svetlo, izgledaju krajnje neobično - priča Golubović.

Turistička atrakcija... Vidoje Golubović (levo) u podzemnim odajama

Hodnici prolaze kroz mnoge delove grada, od Banovog brda, zemunskog brežuljka Gardoš, ispod Senjaka, Tašmajdana, do Kalemegdana. Najstariji lagumi su tašmajdanske pećine, ispod crkve Svetog Marka. Prostor ispod Tašmajdana i njegove pećine verovatno su stari koliko i ostaci stenskog masiva, dakle između šest i osam miliona godina. Vekovima je služio kao rudnik kamena - kamenolom, odakle se vukao materijal za gradnju rimskog vodovoda i drugih građevina, a kasnije i za vađenje šalitre (dodatak u proizvodnji baruta). Dugo je imao i vojnu svrhu jer se ovde krilo stanovništvo tokom bombardovanja u Prvom svetskom ratu, a za vreme Drugog ovde je bilo i komandno mesto nemačkog generala Fon Lera. Manje je poznato da su ovde svojevremeno bile čak četiri crkve (danas postoji samo hram Svetog Marka iz 1934. godine i deceniju starija Ruska pravoslavna crkva), da je tu do početka 20. veka bilo jedno od najvećih varoških grobalja, da je ovde 1830. godine pročitan Hatišerif, da su ovde, po svemu sudeći, spaljene mošti Svetog Save... Puno je i važnih imena iz naše istorije koja su na bilo koji način u vezi s Tašmajdanom, ali o tome, kada danas prošetate ovim parkom, skoro ništa nećete saznati.

I Zemun potkopan

Osim prirodnih, ima i pećina koje su prokopane u rimsko doba. Naime, Rimljani su na periferiji tadašnjeg Singidunuma vadili kamen za izgradnju vodovoda i tako stvarali podzemne pećine.

U Karađorđevoj ulici, preko puta luke u koju svakodnevno uplovljavaju i strani brodovi s turistima koji krstare Dunavom, nalazi se više od deset laguma na nekoliko adresa. Vrlo su slični lagumima u Zemunu, a građeni su za skladištenje robe. U njima se, pre svega zbog konstantne temperature, čuvala hrana koja je u Beograd stizala brodovima.

Zemun je ceo potkopan. Golubović tvrdi da, kad bi se u Zemunu ušlo u jedan lagum, čovek bi mogao kroz njih da šeta danima i da ne izlazi napolje - od Gardoša, Ćukovca, Muhara, Kalvarije...

Danas su ovi lagumi zapušteni. Očigledno da su nekada najlepša zdanja ovog dela Beograda, baš kao i lagumi koji se podvlače pod samo srce prestonice, ostali nevažni za grad, koji je od njih mogao da napravi i turističku atrakciju i pravu blagodet na zadovoljstvo svojih žitelja.

Neiskorišćene mogućnosti

Interesovanje domaćih ali i stranih turista da vide neobičnosti trebalo bi da bude signal nadležnim institucijma da shvate kakvo blago imaju pred sobom i da ovaj prostor konačno uvrste u turističku ponudu Beograda i Srbije.

Beli pauk... Živi samo ispod Beograda

- Trebalo bi, ali nije! Danas u Beogradu nema nijedne institucije koja je pokazala interesovanje ili želju da organizovano i planski realizuje ovaj projekat, pa čak ni da učestvuje u daljem istraživanju ovih prostora. Predloženi projekti nisu zaslužili pažnju ni nadležnih ministarstava, niti gradskih sekretarijata. Srećom, bez obzira na takav odnos i što nema organizovanih poseta i osmišljenog medijskog nastupa, ljudi ipak nalaze način da dođu do potrebnih informacija i da posete ove prostore - kaže Vidoje Golubović, i dodaje da su mogućnosti da se ovi prostori iskoriste i osmisle za raznovrsne sadržaje višestruke.

- Mogućnosti su zaista brojne. Sam prostor je izuzetna prilika za muzejske postavke i eksponate, baš one iz daleke prošlosti, muzičke svečanosti i stare balove, vinske izložbe, sajmove i sadržaje koji će privući brojne goste, likovne kolonije, izložbe, aukcije, modna dešavanja, prezentaciju tradicionalnih jela i pića, kulture, starih zanata i mnogo toga izvornog, neobičnog i privlačnog. Sve je to moguće, to je realnost podzemnog prostora.

M. MAJSTOROVIĆ


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak