Samo najbolji uče u Sremskim Karlovcima

Blic 19.05.2008 19:28
Samo najbolji uče u Sremskim Karlovcima


U vreme kada je pre nepunih 217 godina osnovana najstarija srpska gumnazija - Karlovačka gimnazija, među pismenim ljudima u srpskom narodu bili su samo sveštenici, kaluđeri i imućni ljudi. Takvo stanje primetili su i ondašnji mitropoliti, koji su slali molbe austrijskom dvoru da im dozvoli osnivanje škola u Karlovcima.



Carevi na to nisu blagonaklono gledali, međutim, dolaskom Leopolda II na habsburški presto, menja se i politika austrijskih careva pa mitropolit Stefan Stratimirović dobija dozvolu cara Leopolda da osnuje gimnaziju u Sremskim Karlovcima.

Zahvaljujući angažovanju mitropolita i darežljivosti uglednog karlovačkog trgovca Dimitrija Anastasijevića Sabova, koji je priložio 20.000 forinti na ime dobrotvornog priloga, srpski narod je dobio prvu gimnaziju u svojoj istoriji. Gimnazija je prve godine imala šest razreda, četiri niža („gramatika“), i dva viša („humaniora“). Nastavni jezik je (kao i u mnogim drugim školama tog vremena) bio latinski, ali i nemački, a učili su se istorija, zemljopis, prirodne nauke, antropologija, rimske starine, fizika, logika i moralka, a kasnije je uveden i grčki jezik. Sve do 1921. škola je bila pod patronatom Srpske pravoslavne crkve, ali uvek kao realna gimnazija, u kojoj je se od tek od 1852. godine nastava izvodi na srpskom.
I upravo ova gimnazija, kroz koju je prošlo 215 generacija od 1. novembra 1791. kada je osnovana, jeste nešto što u Karlovcima za sve ove godine nije izgubilo na značaju. Prošle godine je čak Vlada Srbije proglasila Karlovačku gimnaziju, zajedno sa Filološkom i Matematičkom u Beogradu, školom od posebnog nacionalnog značaja.
Njeni učenici danas smatraju da je posebna i po svom muzeju, radionicama, velikom igralištu i spoju različitosti. Hor, gluma, sekcije, interdisciplinarna nastava, izdavaštvo i brojne nagrade su sadašnjica, a planira se izgradnja učeničkog doma, očekuje se povrat velike imovine gimnazije i organizovanje centra za izučavanje srpskog jezika, istorije i kulture.
- Najvažnije je to što je Karlovačka gimnazija postala nacionalni interes pa o njenom finansiranju sada brine Republika Srbija. Pošto smo specijalizovani za posebno talentovane učenike, nama dolaze deca iz čitave Srbije koja znaju šta će dobiti od gimnazije - kaže direktor Karlovačke gimnazije Rade Zejak.
Gimnazija je, kroz decenije, menjala svoj profil, od humanističkih nauka, preko realne državne škole, da bi se konačno ustanovila kao filološka gimnazija. Do 1907. godine bila je isključivo muška škola, a danas većinu čine devojke. Sada 500 đaka koji dolaze iz 52 opštine Srbije i Republike Srpske kroz školovanje vodi 81 profesor, od kojih veliki broj čine nekadašnji đaci. A svake godine je upiše oko 140 đaka.
- Nema škole kojom se njeni đaci toliko ponose, kao i posebnim odnosom profesora i učenika. I godinama nakon završene škole sećaju nas se po imenu i sklonostima. Svaki Karlovački đak, kada se oseća napušteno, dođe kod nas i uvek dobije prijateljski savet, ali i pomoć oko ispita. Želim da se vratim u Gimnaziju sa druge strane katedre - priča bivši đak, Anđelko Milišić, student istorije.
Gotovo muzejski uređena, Karlovačka gimnazija se našla u mnogim filmovima „Balkan ekspres“, „Varljivo leto“, „Lajanje na zvezde“...
- Snimalo se na odmorima kada se cela škola načička na prozore i posmatra set. Bilo je super upoznati ljude koje viđaš na TV-u. Sećam se scene kada Dragan Mićanović treba da ošamari Igora Pervića i to zaista i učini, a zanimljivo je bilo gledati Bogdana Diklića kako se buni zbog malih cipela koje je morao da nosi - seća se Ana Vukašinović (27), jedna od statista u filmu.
Ova škola, pored poznatih đaka, pamti se i po profesorima, a nekadašnji predavač ove gimnazije i slikar Ratko Gikić uskoro će dobiti svoj legat.
- Namera nam je da legat profesora Ratka Gikića izložimo u školi, a u prostoru sadašnje biblioteke u Karlovcima postavićemo revitalizovanu minerološku zbirku bivšeg direktora Andeja Volnog. Velika plejada ljudi prošla je kroz našu školu, a sada su oni naš najbolji reprezent - kaže Zejak.

Najlepša građevina Vojvodine

Svoj prvi vek gimnazija je provela u neodgovarajućem prostoru, a za stogodišnjicu, 1891. godine, preseljena je u novu zgradu, čiju su izgradnju finansirali tadašnji patrijarh German Anđelić i njegov brat Stefan. Ovu zgradu, u kojoj se Gimnazija i danas nalazi, projektovao je budimski arhitekta Đula Partoš po uzoru na srpske crkve i manastire. Kada je sagrađena, ujedno je bila i Patrijaršijski dvor i smatrana je najreprezentativnijom srpskom građevinom u Vojvodini.

Nesretni slučaj „Karleuša“
Velika medijska fama koju je podiglo snimanje spota Jelene Karleuše u Svečanoj sali Karlovačke gimnazije i njenim prepoznatljivim hodnicima, kako tvrdi direktor, nije pretnja ugledu ove institucije.
- Tradicija se čuva i neguje i ne može da se izgubi jednim dešavanjem. Treba staviti na vagu sve ono što Gimnazija jeste i što je pružila sve ove godine, a na drugi tas taj jedan nesretni slučaj i sve je jasno. Mi koji smo uložili sve da Gimnazija bude što bolja i zauzme istorijsko mesto, nikada to ne bismo prokockali zbog jedne jeftine stvari - rekao je Zejak.

Poznati đaci
Karlovačku gimnaziju želeo je da upiše i Vuk Stefanović Karadžić, ali tada zbog svojih 19 godina nije uspeo u nameri, jer je bio prestar. Ali u klupi Karlovačke gimnazije sedeli su Branko Radičević, Jovan Sterija Popović, Ilarion Ruvarac, Dimitrije Davidović, Vasa Stajić, Vida Ognjenović, Dejan Medaković...
- Malo je poznato da je Đorđe Balašević ovde završio treći razred. Nisu svi oni bili uvek mirni i dobri đaci, ali se dana u gimnaziji rado sećaju - kaže Rade Zejak.

Prvi direktori Slovaci
Prvi direktor je bio Andrija Gros, Slovak koji je doktorirao u Jeni, a kasniji je Andrija Volni, takođe Slovak, ostao čak 21 godinu. Mitropolit Stratimirović birao je profesore i dovodio direktore, a pošto među Srbima tog doba nije našao pogodne ličnosti opredelio se za Slovake. Tako je sledeći direktor bio Georgije Karlo Rumi, a od 1821. godine Pavle Magda.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak