Poreklo srpskih porodica i prezimena - Kostadinović, Danilović, Vujičić ...

Srpska Dijaspora 07.04.2008 16:31
Poreklo srpskih porodica i prezimena - Kostadinović, Danilović, Vujičić ...


Uoči Nove godine, iz Sidneja nam se javio g. Zoran Kostadinović ne samo s prazničnom čestitkom redakciji, već i najboljim željama povodom 15. godišnjice izlaženja "Vesti". Zahvalili smo i zamolili ga da se ponovo javi, sa podacima o sebi - da bismo mu uzvratili tekstom o poreklu njegovog prezimena - što je on i učinio.



Već dve decenije živi u Australiji, a potiče iz sela Crkvenca, kod Svilajnca, u Donjoj Resavi. Nastojao je da prikupi podatke o porodici, ali ih nema mnogo, pošto su mnogi stariji iz familije, kao i njegovi roditelji, pomrli. U selu ima nekoliko familija Kostadinović, ali niko ne zna odakle potiču. Jedino zna da im je krsna slava Sv. Jovan.
Prezime Kostadinović je patronimik i potiče od muškog imena porekla Kostadin, odnosno vizantijskog Konstantin. Postoji i naziv "kostadinka" - za sitan metalni novac iz ranog srednjeg veka, ali bi prezime, po nadimku porodice koja je iskopavala ovaj novac na svom posedu, bilo Kostadinković.
Prezime Kostadinović nije zabeleženo početkom 20. veka u selu gde je rođen naš čitalac, pa je se svakako radi o novijim naseljenicima, i to s juga, čak kao više raznih grana familije istog prezimena. Kostadinovići se, međutim, sreću i ranije, sa starijim prezimenima - Knežević, u kosmajskim selima Nemenikuće i Popović i u Mladenovcu. Za njih je zabeleženo da su poreklom sa Kosova i da slave Sv. Jovana. Prema nekim podacima oni su srodni sa Paunićima (od kojih su Jerinići, Mirkovići, Rankovići), čiji se predak doselio najpre u Kovačevac, a potom u Nemenikuće. Zabeleženo je i da su u srodstvu sa Vaskovićima čiji su ogranci Arsenijevići, Markovići, Stevanovići, Jeremići, Rankovići - od tri brata (Milana, Stanoša i Dragoša) koji su se naselili u Kućane iz Vasojevića.
Sa njima je u srodstvu i grupa porodica kojima pripadaju i Kostadinovići - Mijajlovići, Negovanovići, Dunići, Stankići, Pavići i Radovanovići. Svi najdaljom starinom vode poreklo sa Kosova i slave Jovandan.
Moguće je da su neke od tih starih porodica ovo prezime dobile kao nadimak. U Crkvencu ima starinaca Skokića, sa slavom Jovandan, i Stojića, sa istom slavom, za koje je zabeleženo da su se doselili "preko Morave".
Ali, da pomenemo i mogućnost, koja je sasvim izvesna, da je ovo prezime nastalo po Kostadinosu, Cincarinu, jer su i Požarevac i Smederevo bile prava "meka" za zanatlije i kafedžije, te razne trgovce koji su u 18. i 19. veku, preko Makedonije, Bugarske i istočnih delova Srbije, pristizali u ove naše krajeve.


Danilović

G. Milenko Danilović piše iz Nemačke da nam se javljao na samom početku ove rubrike. Iz njegovog novog pisma se ne vidi da li je video naš odgovor na prvo pismo: on je bio i prvi čitalac na čije smo pismo odgovorili u broju od četvrtog jula 2006. Sada daje opširnije podatke o sebi i želi da zna konkretno - da li su poreklom iz Crne Gore.
Rođen je u selo Jagare, u okolini Banjaluke, preci su se u taj kraj doselili oko 200 godina ranije, navodno iz Mrkonjić Grada ili Šipova. Po porodičnom predanju, potiču od manastira Morače. Pradeda Vaso je imao šest sinova i jednu kćer, čiji potomci sada "žive širom planete", a za čukundedu Jovana se "pripoveda da je bio knez". Krsna slava im je Sv. Nikola, za razliku od Danilovića u Pljevljima, Šapcu, i Valjevu koji imaju druge slave.
Danilovića ima u Drobnjaku, Banjanima i Hercegovini, ali se ove oblasti ne smatraju Crnom Gorom, ali su neke kasnije, prema odlukama Berlinskog kongresa, ušle u njen sastav. Ovi Danilovići se izvorno smatraju hercegovačkim bratstvom koje je naseljeno po Boki i Hercegnovskoj okolini.
U višegradskom Starom Vlahu ima Danilovića u Bovanu iz Drobnjaka, koji su ogranak Međedovića. Postoji i selo Danilovići, ali u njemu nema žitelja sa ovim prezimenom. Druge familije omaju druge slave, ali zajedničko prezime Drobnjaković, jer su evidentno iz Drobnjaka.
Pošto je čitalac iz Bosanske Krajine, sasvim je sigurno - kako tvrdi većina autora - da su ovi Danilovići poreklom iz Raške oblasti. Tamo i nalazimo Daniloviće, ali u grupi porodica pod zajedničkim prezimenom Brašnji, gde su i Despoti, Ignjatovići i Poljaci, svi nastanjeni u Zvjezdu, Obardama, Babinama, Vrbovu, Tocima, LJeljenici i Bijelom Polju u Srbiji. NJihova slava je Nikoljdan.
Po jednoj lokalnoj legendi, Brašnje je prokleo Sv. Sava da se nigde ne mogu skrasiti, jer su ga primili na konak i proglasili lopovom.
Zaista, postoje i Danilovići od manastira Morače, potomci hotskog vojvode Bogića koji je došao sa prostora današnje Albanije i bio katolik u 15. veku, pa se potom "pribio" uz Moračane. Mi, međutim, nismo sigurni da su Danilovići našeg čitaoca od ove grane.
G. Milenko poziva sve Daniloviće da mu se jave preko redakcije "Vesti"! Mi, eto, ispunjavamo njegovu molbu.


Vujičić

U redakciju "Vesti", na adresu rubrike "Koreni", stiglo je u protekle dve godine oko 500 pisama čitalaca, a rekordno najviše poslao je g. Tomislav Vujičić, iz Minhena, uvek sa velikom željom da dopunimo objavljeni odgovor. Imao je razna dopunska pitanja, a u poslednjem pismu, koje smo primili polovinom februara, moli da mu odgovorimo bar na tri koja, u sažetom bidu, glase:
Prvo. Gde još u Crnoj Gori ima Vujičića?
Drugo. Kojem su velikom gradu u Crnoj Gori najbliži?
Treće. Kom velikom plemenu u Crnoj Gori pripadaju?
"Od sveg srca i sve duše, do samog neba" nam zahvaljuje - u nadi i iščekivanju da će konačno dobiti odgovor.
Rođen je u u selu Pravoševo na Zlataru. Slava je Sabor Sv. Arhangela Mihajla (21. novembar). Po predanju, stari su mu se iz današnje Crne Gore doselili u oblast Stare Raške.
Prvo. Vujičića ima raznog porekla i u više mesta u samoj Crnoj Gori. Oni na Žabljaku su od Ninkovića, a oni iz Čeva, Cetinje, pripadaju ogranku Ćetkovića. Oko 1887. godine neki od njih su se iselili u više mesta oko Mojkovca - Dobrilovinu, Gojkoviće, Prenćane, Stevanovac.
Kod Bijelog Polja su iz Vraneša, iz Kolašinskih polja. Od 17. veka su u Glavatu, u Grblju. Ima ih i u Nikšiću, Herceg Novom i u Podgorici, poreklom iz Rovaca. U Grnčarevo, u okolini Trebinja, došli su iz Dolova, Grahovo, gde se naselilio Vujica iz Zaslapa, Dobra Voda, iz plemena Cuce. Došao je iz Zagarača, kod Danilovgrada, gde je stigao iz Šobajića, iz plemena Bjelopavlića.


Kako je sveti Sava nabeđen kao lopov

Kad je noćio u kući porodice Brašnje, ujutro kad je petao zakukurika, sveti Sava je rekao "Da je blagoslovena ova ptica!" - jer se poradovao što se rano promučio. Domaćinu to kao da nije bilo pravo pa zakolje petla i krišom ga stavi u torbu svetog Save.
Kad je ovaj sveti, ali skromni čovek polazio, domaćin ga optuži za krađu i "otkri" petla u svečevoj torbi.
A sv. Sava uzvrati prokletstvom.



Od njih su i Zviceri u Cucama, Zvizdom. Od Vujičine braće Vukala i Vučura su Vukalovići i Vučurovići u Zupcima, u okolini Trebinja. Od brata Ilije su Ilići u Krivošijama, a od Miloša su Miloševići u Dobroti i Riocu, u Boki kotorskoj. Od njihovih rođaka su Vodovari u Krivošijama i oni u Zabrđu, u Pivi, koji su doseljeni od Foče. Iz Pive su se neki iselili u Tuđin, u Šumadiju, oko Kolubare. Oni slave Petkovdan.
U Drobnjaku ima Vujičića koji su prezime dobili po pretku Vujici Ćetkoviću, rođenom 1770. On je bio ugledna ličnost među Drobnjacima. Oni su slavili Đurđevdan. Pripadaju Prepčenjanima iz Nikšićkih Rudina. Posle Kandijskog rata1645-69. godine sele se u više pravaca. Smatramo da su Đurđevdan uzeli kao plemensku slavu, da bi kasnije, kad su stigli u starorašku oblast, vratili prvu slavu - Aranđelovdan, koji su slavili u prvom matičnom plemenu - Piperima.
Najbliža mesta Vujičićima u Piperima bila su Rogami Do, Đevič-Grad, prema Morači, i stara Dukla. Najstariji spomen Vujičića upravo se tamo i javlja, u današnjem selu Đuraševići, kao Vujičića kućišta. Oni su se odatle iselili najverovatnije u Cuce, a potom ili u Hercegovinu ili u Boku, jer ih onde odavno više nema.
Najbliže veće mesto Pravoševu, rodnom selu g. Tomislava je Prijepolje, nekada mileševski srez, ali u Republici Srbiji, ne u Crnoj Gori.


Čamo

G. Adis Čamo, u pismu iz Francuske, "sa divne Azurne obale", kaže da je rođen u Sarajevu, a od dede Alije, koji je iz Prače, kod Pala, 40 kilometara dalje, čuo je da su poreklom iz Hercegovine. Zanima ga da li su njegovi preci nekad, pre prodora Turaka na Balkan i islamizacije, možda bili pravoslavci - i koja im je bila slava. On sam, za razliku od ostalih u porodici, "ne praktikuje islam". Vrlo korektno ističe da zna dasje naša rubrika bavi istraživanjem porekla srpskih porodica i prezimena, ali veruje da možemo da pokušamo da mu odgovorimo. Kaže da Čama ima u Sarajevu i da su rođaci, kao i u Hercegovini, kako mu je rekao otac, ali nisu rođaci.
Da bismo odgovorili na prvo i glavno pitanje našeg čitaoca - da li su mu preci, nekada, možda bili Srbi pravoslavne vere, možda bi moglo da pomogne razjašnjenje samog prezimena. Prema jednom predanju, ono je došlo po nadimku Čamo koji je mogao da ima neki predak koji je "stalno čamio kod ovaca u planini". S obzirom da je glagol čamiti slovenskog porekla, kao i čajati ili očajavati, moguće je da se radi o familiji srpske narodnosti koja je primila islam.
Ali, ako je to predanje nastalo kao objašnjenje ovog neobičnog prezimena, možda stranog porekla, mora se uzeti u obzir i sasvim druga, neslovenska reč - turska reč čam - koja je u korenu ovog prezimena i znači bor, borovina (to jest čamovina), i od koje je i reč čamac. U tom slučaju, ova familija bi bila turskog porekla koja je u Crnoj Gori primila pravoslavlje, a u Hercegovini i Neumu katoličanstvo.
U današnje vreme pravoslavnih porodica s ovim prezimenom ni u Bosni niti Hercegovini, kao ni u Crnoj Gori ili u drugim krajevima.


Postoje, međutim, porodice sličnih prezimena. U selu Katun, u Paštrovićima, živela je familija Čamoda, od kojih je 1792. godine zabeležen neki Vuko, nesporno pravoslavne vere. Ali, njegovo prezime je nastalo verovatno od imena zaseoku - Čami Do. U plemenu Ćeklići, u selu Jezer, u nekadašnjoj Katunskoj nahiji - prema ispitivanjima našeg uglednog etnologa Erdeljanovića, kao i prema očuvanim toponimima kao što su Čamiska pećina i Čamiske rupe, a u Bosni Čamića brdo - morala je ranije, pre oko 300 godina, da postoji familija Čamići. Po mišljenju ovog istraživača, ona je pripadala starijem srpskom stanovništvu od kojih se pamte jedino Lopatine, ali je ono bilo potisnuto prema Hercegovini. Ovde su zabeležene muslimanske i katoličke familije Čamo - u selima Sopilji i Kljuni, kod Nevesinja, i Selištu, kod Bileće. Čame u Bileći su došli iz Novog, kao i oni u Dužima, kod Neuma.
Ako su Čame/Čami, odnosni Čamići, starosrpskog porekla, nekadašnje krsno ime bi bio Sv. Prvomučenik i Arhiđakon Stefan (Šćepandan, 9. januara) koju su slavili u Ćeklićima i gde je postojao hram posvećem ovom svetitelju, pa je to bila i seoska odnosno bratstvenička slava.
Što se hercegovačkih Čama tiče - a treba imati na umu da su pojmovi srodstva krajnje relativni - smatamo da oni i kod Neuma i na Palama u srodstvu, jer su jednog porekla, ma koliko generacija prošlo od njihovog razdvajanja.


Palo

G. Čamo, u posebnom pismu, pita i za familiju svoje majke, prezime Palo, takođe muslimane koji "praktikuju islam": Da li su ranije bili hrišćani, pravoslavni ili katolici? Kada su mogli da prime islam?
Da odmah kažemo da, nažalost, ne raspolažemo konkretnijim podacima o ovom procesu, osim osnovnih crta.
U većini, muslimani danas imaju prezimena sa nastavkom ić, pa su Palići mnogo češći u raznim krajevima Bosne, naročito u Pounju i Hercegovini (u Rami, Drežnici, Prozoru i Mostaru), nego Palo. Palaića ima i pravoslavnih - u Crnoj Gori - u Drobnjaku, doseljeni iz Nikšića. Značajno je da neke njima srodne porodice ovde imaju prezime Palija, a pravoslavnih, za razliku od Paliće, ima ih u Bosni, u Kostajnici, na Uni - jedni slave Jovanjdan, najčešću slavu Banjana, a drugi Đurđevdan, plemensku slavu Drobnjaka.
Palići katolici, Šokci, zabeleženi su i u Bačkoj, u Čonoplji kod Sombora, a nedaleko je, kod Subotice veliko jezero istog imena.


Etnolozima napišite sve što znate o sebi

Poštovani čitaoci,
ako želite da naši etnolozi izuče i otkriju poreklo vaše porodice i prezimena, treba da ih upoznate sa osnovnim podacima.
Navedite osnovne lične podatke i adresu - gde ste, kada ste došli. Napišete im sve što sami znate o svojoj porodici - gde su vaši ranije živeli, odakle su vam otac i deda, šta su bili po zanimanju, odakle su se doselili. Takođe, gde je rodbina vaših starih.
A iznad svega je obavezno da navedete porodičnu slavu. Takođe, da li je ili nije menjana u prošlosti, ako znate i zašto.
Potrebno je da napišete, ako znate ili ste samo čuli, i gde sve ima porodica sa istim prezimenom, bilo da jeste ili niste u srodstvu.
Poželjno je, znači, da navedete što više podataka o svojim precima, uključujući porodična predanja, priče koje ste čuli kad ste bili mali.
Značajno je da navedete otkad živite u zemlji u kojoj ste sada, sami ili s porodicom.
Ako imate internet adresu, napišite je: možda će etnolozima biti potrebno da vas pitaju za još neki podatak, pa će elektronska veza ubrzati njihov rad na odgovoru na vaše pitanje.



U Šajkaškoj, koja je od sredine 18. veka bila stecište mnogih Srba graničara, 1846. je u Žablju evidentirana familija Palić. U Slavoniji ih ima najviše katolika, a do rata devedesetih bilo ih je i pravoslavnih.
Poreklo prezimena mogli bismo tumačiti bar na dva načina. Prvo, da je od reči pala, batina, koja mogla biti nadimak nekog pretka ili od reči palija, dugačka motka, takođe nadimak nekog visokog, ali vrlo mršavog pretka. Oba ova tumačenja imaju paralelu u prezimenima Batinica i Batinić.
Drugo, da je od hipokoristika Pale, od imena Pavle, od kojeg su i Palo, Palika i Palić.
Svaka od ovih mogućnosti nedvosmisleno govori da su Pale, Palije, Palike i Palići prvobitno bili pravoslavni Srbi. Jedni su, počev od 17. veka, primili islam, a drugi se pounijatili i pokatoličili. Prvi su postali Bošnjaci, drugi Šokci, odnosno Hrvati.
Da i ovom prilikom ponovimo: Jedno je etničko poreklo, a drugi nacionalno opredeljenje.


Ako i Vi želite da saznate svoje poreklo pokušajte ovde
www.trazimo.info

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak