Arhitekta Božidar Petrović projektuje stare srpske kuće

Glas javnosti 25.03.2008 21:55
Arhitekta Božidar Petrović projektuje stare srpske kuće


U eri kiča u arhitekturi, Boža se vratio tradiciji i korenima, praveći „kuće po meri srpskog čoveka“



U srpskom narodu postoji izreka „kuća mu se kućerinom zvala“ - koja jasno govori o vekovnom odnosu Srbina prema svojoj savijači, lubnjači, ognjarici, strnici, savardaku, kuhači, izbi, kovinjači - i koji još ne, po Vuku Karadžiću, izraz u srpskom narodu za kuću. A baš takve „kućerine“ nikle su i još niču pored Ibarske magistrale i drugih džada širom Srbije. Graditeljski neukus je zavladao Srbijom pa ima mnogo primera da ljudi u svojim dvorištima grade nekakve kućerine kojima se hvale da liče na neke iz američkih filmova, Ajfelove kule, zgradurine sa zidovima omalanim motivima iz bečke šume, razne alpske kuće, sa kojima se jednostavno muče pitomi šumadijski krajolici. Možda su kuće na čijim su zidovima oslikani tirolski pejzaži sa alpskim potočićima i lepe, možda su još lepši motivi na kojima se vide galebovi sa Baltičkog mora, ali sva ta doneta „lepota“ nekako se ne uklapa u prirodni ambijent Srbije, a još manje u poimanje kuće kod srpskog čoveka. Naravno, uz sve to treba nadodati raznorazne gipsane lavove i labudove, sokolove koji ukrašavaju kapije i balkone takvih kuća, čime se, valjda, misle vlasnici, pojačava „umetnički dojam“ o njihovom graditljekom remek-delu i očitoj sklonosti ka estetici. Tako misle oni, ali ne i Božidar Petrović (86), arhitekta koji je do sada izveo mnoge generacije studenata i koji više od četiri decenije projektuje „kuće po meri srpskog čoveka“.

- Našem čoveku, pa i ljudima na selu nude se planovi kuća sa drugih meridijana koji nisu u saglasnosti sa našim podnebljem i sa potrebama našeg čoveka. U tim planovima nude se kuće sa balkonima, ali nema tremova, što je nezamislivo jer nekada nijedna moravska ili kosovska kuća nije bila bez trema. Trem je deo kuće - ističe profesor Petrović, gde je domaćin boravio od aprila do duboke jeseni, gde je dočekivao goste, tu je sa porodicom ručao, odmarao se, a u toplim letnjim mesecima tu je i spavalo.

GRAĐA SE SEČE U DECEMBRU I JANUARU

Veći deo starih srpskih kuća bio je napravljen od drveta, a Božo je u velikoj meri prihvatio drvo kao jedan od osnovnih materijala za kuće koje je projektovao. Međutim, valja znati da u narodu postoji ubeđenje da postoje određeni periodi u godini kada se priprema građa za kuću. Tako, bukve za građu se seku u dve poslednje nedelje decembra i dve prve nedelje januara, kada potpuno zamire vegetacija. Takođe, nijedan seljak koji sprema građu za kuću neće to uraditi u vreme mladog meseca, odnosno, u vreme mladine. Građa pripremljena po ovom ubeđenju, smatraju seljaci, mnogo je postojanija i ne napada je žižak.

Najbitnije za plan kuće je prirodni ambijent gde će ona biti sagrađena, jer kuća mora biti deo tog ambijenta. Nikako se kuća iz crnogorskog krša ili Peštera ne uklapa u ambijent Vojvodine ili Mačve, ili obrnuto. Jednostavno, ističe arhitekta Petrović, takve bi kuće bile „ uljezi „ u ambijentu, a o tipovima kuća koje se grade, recimo, u sušnim predelima sveta sa ravnim krovovima i koje se, takođe, nude i našim ljudima, prema mišljenju arhitekte Petrovića, izlišno je i govoriti, kao što je suvišno govoriti o besmislenosti izgradnje alpskog tipa kuće u Šumadiji.

- Na početku mog stvaralaštva mnogi su me kritikovali da se vraćam tradiciji, a ja sam im odgovarao da se ne vraćam tradiciji, već da od tradicije polazim nudeći rešenja za izgled kuće na srpskim prostorima. Kako u arhitekturi, tako i u drugim oblastima života, treba se držati nasleđa i korena. Jer, ako nasleđe predstavlja iskustvo prethodnika, zašto bih ja to ignorisao? Naprotiv, smatram da nam je obaveza i dužnost da to nasleđe razvijamo do savremenih potreba i samo spajanjem nasleđenog i modernog dolazimo do svoje osobenosti. Jedino na taj način možemo stvarati kuće koje su prostor za život ljudski, a ne kutija za bivak - kaže Boža Petrović.

Prema Jovanu Cvijiću, znamenitom geografu koji je, između ostalog, proučavao i tipove kuća, postoje starovlaške brvnare, moravske kuće, mačvanke, šumadinke, bogatinke, erdeljke, a prema poreklu graditelja, bile su to osećanke, piroćanke i crnotravke. Ako bi prema ovakvoj podeli, onda bi moralo da se doda kuća „božidarka“, koju je projektovao Božidar Petrović, a podsticaj za „kuću po meri“ našao je u staroj srpskoj kući.

U Šumadiji, ali i u drugim krajevima Srbije sve je više kuća izgrađenih po projektu Bože Petrovića. Te se kuće lako prepoznaju jer, kako je negde zapisano, jednostavno, reč je o kućama koje zaustavljaju pogled. Kuće se nalaze svuda po Srbiji - od Gornjeg Milanovca, LJiga, Lazarevca, Šapca, Beograda, Zlatibora. Pranjana, Orahovca, Štavice. Takova, Moštanice, Iriškog venca, i kada budete videli takvu kuću, znaćete da je to „kuća po meri čoveka „ i da urađena po projektu Bože Petrovića.   


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak