Berza u plićaku

Politika 08.03.2008 05:12
Berza u plićaku


Vlasničko „prepakivanje” akcija, može da se odrazi dramatično na cenovnike akcija i promene vrednosti indeksa



U očekivanju objavljivanja prvih završnih računa poslovanja privrede u prošloj godini, koji se očekuju u ovom mesecu, investitori će, po svoj prilici, investicione odluke o prodaji ili kupovini hartija od vrednosti na srpskom tržištu kapitala ipak presudno donositi pod uticajem vesti iz političke sfere, ukazuje Branislav Jorgić, osnivač i vlasnik prve privatne brokerske kuće u Srbiji „Jorgić brokera”.

To znači da se u situaciji narastajuće političke krize u zemlji može lako desiti da čak i akcije firmi koje su izuzetno dobro poslovale ne nađu kupce, ili da njihove cene padaju, zbog slabe tražnje.

Ipak, zbivanja na Beogradskoj berzi, na kojoj se još ne promeću akcije elitnih srpskih kompanija koje zasad imaju status javnih ali ne i korporatizovanih preduzeća, samo delimično odslikavaju stanje u domaćoj ekonomiji.

Jer, s izuzetkom listiranih firmi („Tigar”, „Energoprojekt holding” i „Sojaprotein”), i nekoliko banaka, na berzi se uopšte ne trguje akcijama preduzeća koja presudno utiču na razvoj privrede i kretanja na makroekonomskom planu, podseća Jorgić. Zbog toga i dnevne oscilacije, kakva je bila 6. marta, kad je indeks najlikvidnijih akcija BELEX 15 pao za 4,85 odsto, na 1.932,94 poena, a kompozitni indeks 100 odabranih akcija BELEXline za 2,54 odsto, na 3.346.49 poena, treba posmatrati kao buru u plićaku, imajući u vidu to da je berzansko tržište i nedovoljno duboko i slabo likvidno, o čemu svedoči i promet akcijama koji je tog dana bio vredan 283,9 miliona dinara.

Na takvom tržištu kojem se dno providi, povlačenje ili ulazak jednog većeg investitora, odnosno jedna veća transakcija, makar se radilo o vlasničkom „prepakivanju” akcija, može da se odrazi dramatično na cenovnike akcija i promene vrednosti indeksa.

Moguće je i da dnevna politička dešavanja kakvo je dramatično zaoštravanje krize odnosa u vladajućoj koaliciji, koje preti padom vlade, podstiču negativna kretanja na berzi, koja je, inače, na nizbrdici od juna prošle godine.

Ali, takođe je i činjenica da je dramatična politička kriza postojala i u prva četiri meseca lane, kad je Srbija imala tehničku vladu nakon izlaska G17 iz tadašnjeg koalicionog partnerstva, kad su prekinuti pregovori s EU, a da je u tom periodu indeks najlikvidnijih akcija skočio za maltene 100 procenta.

Berza je ušla u korekciju, odnosno stala na „klizav teren” nakon formiranja parlamenta i nove koalicione vlade i traje do danas, s većim ili manjim oscilacijama.

Ipak, imajući u vidu to da je Srbija faktički u permanentnoj političkoj krizi, koja povremeno eskalira i dobija na intenzitetu, investitori su prinuđeni da s njom računaju unapred prilikom donošenja investicionih odluka, znajući da se na rizičnim tržištima ostvaruju i najviše zarade.

U situaciji kad je dramatično pogoršano stanje u zemlji zbog samoproglašenja Kosova, kao i sukoba oko strategije odnosa sa EU, mnogi investitori su se opredelili da budu „u posmatračkoj misiji” i da čekaju razvoj događaja.

Interesantno je da je u petak, 7. marta, u prometu akcijama bio, mereno procentima, isti udeo stranih investitora u kupovini (63,06 odsto) i prodaji tih papira (63,55 procenata).

To znači da je odnos onih koji tipuju na to da je sad najpovoljniji trenutak za kupovinu zbog pada cena akcija dobrih firmi, kao i onih koji žele da prodaju kapital, strahujući od većeg gubitka – „pata karte”.

Stoga se može reći i da je srpsko tržište na svojevrsnom „raspeću” između onih koji veruju u njega i onih koji su izgubili poverenje u istom stepenu.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak