Odlazak Zorana Hristića: Ovako je govorio čuveni kompozitor

Blic 14.11.2019 18:55
Odlazak Zorana Hristića: Ovako je govorio čuveni kompozitor


'Umetnik nikad ne može da kaže da je ostvario sve svoje snove', reči su čuvenog kompozitora Zorana Hristića, koji je, kako je juče saopštilo Udruženje kompozitora Srbije, preminuo u 82. godini u Beogradu.



Rođen je 1938. u Beogradu, a studirao je na Konzervatorijumu “Đuzepe Verdi” u Milanu i na Muzičkoj akademiji u Beogradu gde je diplomirao 1963. godine. Za najbolji diplomski rad dobio je prestižnu nagradu “Stevan Hristić”.

Svoj izuzetno plodan opus dugo je ostvarivao u statusu slobodnog umetnika, a na inicijativu Dušana Radovića od 1979. bio je urednik, voditelj i osnivač Koncerta Studija B, od 1982. do ‘89. godine bio je glavni muzički urednik Radio Beograda, a potom je prešao na RTVB, kasnije na RTS, gde je bio glavni i odgovorni urednik u Muzičkoj redakciji do 1995. godine. Bio je umetnički direktor i selektor festivala BEMUS i Mokranjčevi dani. Učinio je mnogo na unapređivanju Sabora trubača u Guči. Posebno se istakao u oblasti scenske, filmske i pozorišne muzike.

Opus Zorana Hristića obuhvata solistička, kamerna, vokalno-instrumentalna dela, balete, muziku za pozorište, film i televiziju i radiofonska ostvarenja.

Dobitnik je više domaćih i međunarodnih nagrada, među kojima i nagrade za životno delo “Mali princ”, dve Sterijine nagrade za scensku muziku u predstavama “Koštana” i “Opsada Crkve Svetog spasa” i dve Zlatne arene – 1967. za muziku u filmu “Hasanaginica” i 1969. za muziku u filmovima “Vrane” i “Horoskop”...

Njegov balet “Darinkin dar” (1974) profesor Ben Arnold sa Kentaki univerziteta je u svojoj doktorskoj disertaciji uvrstio u pet najznačajnijih antiratnih ostvarenja nastalih u XX veku.

Komponovao je muziku i za otvaranje Olimpijskih igara u Sarajevu.

Kada je radio, kako je govorio, zatvarao se u četiri zida i danonoćno komponovao, a po sopstvenom priznanju velika strast mu je bila druženje. “Evo gde je tajna mog načina života i stvaranja: imam tri najjače diplome, a to su: beogradska kaldrma, kafana i stadion Crvene zvezde. U Srbiji institucija kafane ne podrazumeva piće koliko divno druženje sa majstorima, činovnicima, problematičnim ljudima. To su velika iskustva”.

Neretko, otvoreno je govorio o društvenim prilikama.

„Narodi zreli za propast takođe ne mogu bez muzike! Ali njihova muzika je bučna i što je muzika bučnija, raste melanholija i nacionalna kultura biva ugrožena.” (...) Preživeli smo period komunizma i katastrofu posle komunizma, građanski rat plus bombardovanje i taman sam mislio da je sve to prošlo kad ono ponovo gledamo ruševine Savamale. Što nas Beograđane izuzetno pogađa. Znali smo ko nas bombarduje, znali smo ko učestvuje u građanskom ratu, ali ne znamo ko je srušio preko noći deo našeg grada. I to sve nas boli.”

Jelena Janković Berguš, urednica programa umetničke muzike Centra beogradskih festivala, istakla je da je svojim radom Zoran Hristić bio naročito vezan za Beogradske muzičke svečanosti.

- Već na prvom BEMUS-u, 1969. godine, izvedena je Hristićeva kompozicija „4 za E“ za klavirski trio, koja je dve godine ranije dobila nagradu Jugoslovenske radio-difuzije. Na ovom festivalu izvedena su i neka od najzapaženijih Hristićevih muzičko-scenskih dela kao što su balet „Darinkin dar“ koreotorijum „Korak“, balet „Adam i Eva” - navodi Janković Berguš i naglašava da je Hristić bio predsednik umetničkog veća BEMUS-a 1976-77. godine i selektor festivala Mokranjčevi dani - izjavila je za Tanjug Jelena Janković Berguš. Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak