Pariz u znaku Lotreka i Da Vinčija

RTS 03.11.2019 14:37
Pariz u znaku Lotreka i Da Vinčija


Pariz, grad svetlosti, umetnosti i mode, ove jeseni je u znaku dve izuzetne izložbe - u Velikoj palati predstavljena su dela Anrija de Tuluza Lotreka, slikara Monmartra, sjaja i bede pariskog društva i noćnog života na prelazu u 20. vek. Luvr je domaćin velike izložbe povodom 500 godina od smrti renesansnog majstora Leonarda Da Vinčija.



Više od 200 slika, crteža i litografija Tuluz-Lotreka, predstavnika francuske dekadencije koji je savremenicima, ali i generacijama posle njega, slikom otvorio vrata raskalašnog Pariza i zabeležio noćni, razvratni život Monmartra i Mulen Ruža, biće izloženo u pariskoj Velikoj Palati do 27. januara sledeće godine.

Izložba Anrija de Tuluza Lotreka u Velikoj palati (Jutjub/grandpalais)

Izložba nudi putovanje kroz karijeru pariskog umetnika, od prvih crteža objavljenih u štampi krajem 1880. godine do najpoznatijih radova, uključujući i revolucionalni poster koji je 1891. godine dizajnirao za "Mulen Ruž", čiji je, inače, bio stalni posetilac.

Njegove slike, crteži, ali i posteri koje je radio za najpoznatiji svetski kabare bespoštedno su otkrivali sjaj i bedu pariskog društva, uz satiru i grotesku, budeći tugu, oduševljenje ili žestoko neodobravanje.

Hroničar monmartrovske boemije oslikavao je portret surovog sveta, a da nijednog trenutka nije počeo da mu sudi.

"Biti istinit, a ne idealan. To je bila njegova maksima. Bio je lucidan svedok svog vremena", tako o Lotreku za Figaro govori kustoskinja izložbe i direktorka muzeja "Tuluz Lotrek" Danijel Devnik.

Koorganizator izložbe Stefan Gegan kaže za Figaro da je Lotrek sjajno prikazao društveni sklad koji je vladao na mestima zadovoljstva, gde su razlike u klasama pale u korist noći.

"Lotrek je brzo shvatio da će ilustrovana štampa biti uzgajalište moderne umetnosti", dodaje on.

Lotrek je mnogo dugovao Goji, Velaskezu, Reanoaru, međutim Edgar Dega je za njega, kao umetnik, bio iznad svih drugih.

Rođen 1864, kao prvo dete grofa Alfonsa i grofice Adele de Tuluz Lotrek, nosio je tešku genetsku manu jer je platio cenu dogovorene "ljubavi" svojih roditelja koji su, iako bliski rođaci, u želji da očuvaju aristokratsko poreklo i krv, ali i bogatstvo svojih predaka, sklopili brak.

Sa svojih 137 centimetara visine, okrenuo se umetnosti.

Svetski kulturni događaj 

Izložba Tuluz Lotreka duše Monmartra, kako ga popularno zovu u turističkim vodičima, događaj je za Parižane, a možda još više za posetioce Pariza, ali zato postavka u Luvru povodom 500 godina od smrti Leonarda Da Vinčija, na kojoj je izloženo više od 160 renesansnih slika i crteža je svetski kulturni događaj.

Nakon više od jedne decenije priprema, diplomatskih razmirica koje umalo da spreče postavku, slavna Davinčijeva dela su pred posetiocima koji su na vreme rezervisali karte za ovaj veliki događaj.

Neka od dela koja su izložena u Luvru su pozajmljena i od britanske kraljice Elizabete Druge, a koja se inače čuvaju iza ključa u zamku Vindzor, od Bila i Melinde Gejts.

Jedan od najslavnijih među njima je i Vitruvijev čovek, savršeno proporicionalno ljudsko telo unutar kvadrata i kruga, nacrtano olovkom i mastilom.

To delo je u Pariz stiglo nekoliko dana pre otvaranja izložbe, uprkos pokušajima da se zabrani iznošenje skice iz Italije.

Iz Italije je u Pariz stiglo pet dela i dve kopije dela Da Vinčija.

Pred posetiocima je i "Devica s detetom i Svetom Anom", na kojoj je Da Vinči radio punih 20 godina, do smrti 1519. godine. "Spasitelj sveta", međutim, nije i deo izložbe jer Luvr nije uspeo da ubedi misterioznog vlasnika tog dela, koje je 2017. godine prodato na aukciji za 450 miliona dolara, da ga pozajmi.

Ni Mona Liza, najpoznatija slika velikog umetnika čiji je Luvr dom, nije deo izložbe, ali će posetioci moći da je vide uz pomoć tehnike virtuelne realnosti.

Kustosi se nadaju da će pokazati ko je bio Leonardo da Vinči kao umetnik i zašto je tako važan, kao i način na koji je koristio nauku u umetnosti.

Njihov cilj je i da pruže i dublje razumevanje metoda rada umetnika koristeći njegove crteže, sveske, infracrvenu tehnologiju snimanja i virtuelnu stvarnost.

Izložba je otvorena do 24. februara i može se posetiti samo s ulaznicama rezervisanim unapred.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak