Bežačka zona

Peščanik, Nadežda Milenković 23.10.2019 09:07
Bežačka zona


Kada je gradonačelnik umesto gradonačelnika odlučio da ukoriči svoja sabrana dela iz novina, nije predvideo da će i žitelji Beograda sabrati njegova nedela i poželeti da mu upute javnu kritiku. Neknjiževnu ali sasvim ljudsku.



No, ne brinite, ova ljudska kritika neće umanjiti šanse da delo gradonačelnika umesto gradonačelnika (književno delo, ne krivično delo!) dobije nezasluženu nagradu (možda nekog Zlatnog Iznoguda?). Pa, zaboga, kada je napredni premijer Vojvodine mogao da dobije književnu nagradu za najbolju neobjavljenu knjigu (kako je žiri saznao za nju kad nije objavljena, preturao mu po fijokama?) zašto ne bi i gradonačelnik umesto gradonačelnika? Neće valjda da je dobiju ovi novinari što objavljuju o malverzacijama, korupciji, nelegalnoj gradnji, nelegalnom rušenju… Ti novinari neka budu srećni ako ne dobiju zatvor kao ovaj uzbunjivač iz Krušika, kakva crna nagrada za njih, pa znate li vi gde živite.

Nezavisno od buduće nagrade, nečitalačka publika ima zamerku već i na sam naslov knjige. Knjiga o Beogradu ne samo da suviše, gotovo plagijatorski, podseća na Knjigu o džungli u koji je ovaj grad pretvoren nego je literarna sekcija koja se okupila ispred galerije u kojoj je održana promocija – galerije od ranije poznate po još manje čuvenoj i još neposećenijoj izložbi Necenzurisane laži koju je svojevremeno upriličila vlast – sigurno mislila da bi naslov Od metropole do nekropole, sa podnaslovom: Beograd od urbanizacije do banalizacije, a bez kanalizacije – bolje priličio uradcima ovog čoveka. I jače dočarao senzibilitet autora.

Osim toga, Od metropole do nekropole bi ionako više odgovaralo faktičkim učincima vlasti koja je bez počasti sahranila javni interes, dobar ukus i urbani duh Beograda. Samo fali da opustelo postolje Pobednika (jer znamo – pobednik može biti samo jedan, pa makar koliko jadan i bedan) proglase za stećak i, kako i dolikuje spomeniku krajputašu, svoj nekrolog izraze u stihu. Ali, pošto se ništa ne rimuje sa prezimenom nekadašnjeg gradonačelnika kojim je sadašnji gradonačelnik umesto gradonačelnika patološki opsednut, poetski izraz vlasti mogao bi da iznedri nešto u stilu: Za sve su krive bivše vlasti, Beograd se više ne može spasti, ovde ćemo zanavek samo mi krasti.

Zatim bi mogli da otvore i njima toliko omiljene kafiće jer tu evidentno nema gde da se popije nešto za pokoj duše Beograda. A i lep je pogled na grad koji nije više na ušću dveju reka već – na ivici živaca.

Na kraju, ako je za utehu novopečenom piscu, niko se nije naljutio na autora što je izdao knjigu nego se naljutio na dugogodišnjeg čelnika gradske vlasti što je izdao osnovne postulate života – gradskog života i života uopšte – kao i bazična pravila javne uprave, poslovanja, gradnje. I naravoučenije za njegovu sledeću knjigu: radi u javnom interesu jer nikad ne znaš kada će i tebi zatrebati. Jer, da je makar poštovao samo svoje reči, kad već nije poštovao interese građana, pa zaista u neljudski veliku pešačku zonu ugradio najavljivane „potapajuće stubiće“ koji bi omogućili kretanje barem kolima Hitne pomoći i vatrogasnim kamionima, ne samo što bi time olakšao život i rad u centru grada nego bi i sebi olakšao ono kukavno bežanje sa promocije.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak