U Vojvodini 2.000 dece na hraniteljstvu

Politika 03.10.2019 14:37
U Vojvodini 2.000 dece na hraniteljstvu


Novac se javlja kao motiv hraniteljstva, ali nije, niti može biti glavna stvar kod ovog humanog posla koji traje 24 sata dnevno



Beba od mesec peto je dete bez roditeljskog staranja pod krovom Milene Šavije, hraniteljke iz Novog Sada. Već desetak godina se ova nasmejana žena krupnih plavih očiju bavi humanim poslom. Kroz njen dom prošlo je četvoro mališana, a peto je devojčica koja je tek stigla na svet. Posao je zahtevan, ali ga voli, priča ova žena, teško skrivajući suze koje joj se mešaju s osmesima. Nijedno od četvoro o kojima se brinula nije ostalo kod nje u kući. Za hranitelje su to veoma teški trenuci jer se emotivno vežu s decom.

„Bile su mi dve devojke, odrasle, koje su se već udale. A još dvoje su bili kratko, jer je to bilo urgentno hraniteljstvo, pa su onda smešteni sa svojim sestricama. E sad je beba tu. Sad i ona treba da ide sa svojom sestricom. Neće ostati, već samo dok je potrebno, dok radimo neke nalaze, preglede kod lekara, i kad bude stabilna – ide”, priča Milena.

Hraniteljstvom se bavi i Mira Starčević iz Beočina. Pored svoja dva sina, u njenoj porodici odrastaju još dva mladića. Kako smo od nje čuli, odlučila je da se bavi hraniteljstvom kada se pre osam godina ostala bez posla. Novac se naime javlja kao motiv hraniteljstva, ali nije, niti može biti glavna stvar kod ovog humanog posla koji traje, kako kažu svi oni koji se u sistemu njime bave, 24 sata dnevno. Država trenutno izdvaja oko 26.000 dinara po detetu za porodični smeštaj, s tim što se umanjuje za ostalu decu u domu. Naknada se daje do 26. godine, odnosno dok traje školovanje i studiranje deteta.

„Imala sam sreću da, kad sam dobila decu, dobila sam i posao, ali tada sam i rešila – ne bi ih vratila jer jednom kad počneš taj posao i upoznaš tu decu, više ne odustaješ”, kaže ova hraniteljka.

Mladići su u njenu porodicu došli sa 13, odnosno sa 10 godina i kod nje su već osam. Jedan je student treće godine mašinstva u Visokoj tehničkoj školi, a mlađi je završio trogodišnju školu za vozača i sad će četvrtu vanredno, ali se tu pojavljuje i problem. On ima sedamnaest i po godina, a država traži ispis iz hraniteljske porodice sa već 18 godina, jer ne priznaje vanredno školovanje. Naravno, ističe ona, da će dete ostati kod nje i pokušaće da izguraju i bez naknade. Nada se da će on uspeti da završiti školu i počne da radi kao vozač, jer sa svojih sedamnaest i po godina nije uspeo da završi vozački. „Baš ga je onako potrefilo, sve neke negativnosti zakona, ali šta da radimo”, dodaje.

U Vojvodini ima oko 2.000 dece u 1.600 hraniteljskih porodica, prema podatku iz 2018. godine, pokrajinskog Zavoda za socijalnu zaštitu. Centar za porodični smeštaj i usvojenje u Novom Sadu, koji je pre nekoliko godina osnovala AP Vojvodina, obuhvata Južnobački, Sremski i Srednjobanatski okrug. Na tom prostoru 750 hraniteljskih porodica brine o 1.094 mališana u porodičnom smeštaju, navodi direktorka ove ustanove Ivana Koprivica.

„Na svakodnevnom nivou imamo broj povećane dece u sistemu zaštite. Deca nam ulaze u sistem, međutim, vrlo često se zadržavaju duže nego što bismo želeli. Hraniteljstvo bi trebalo da bude privremeni oblik zaštite, ali naše istraživanje pokazuje da deca ostaju u proseku pet godina u hraniteljskoj porodici”, navodi direktorka. Najčešći razlog za izlazak iz takve porodice jeste osamostaljivanje. Nedostaju, po njenim rečima, rad s biološkom porodicom da bi se deca vratila u nju i druge aktivnosti i mere koje se tiču mogućnosti da dete ide u drugi oblik zaštite, kao što je usvojenje, što je za njega trajni oblik zaštite.

Hraniteljima je juče u pokrajinskoj vladi svečani prijem priredio predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović, poručivši im da je to što rade human i odgovoran posao, a da briga institucija ne treba da bude samo u sferi nadzora, već i ulaganja. Uz podsećanje da je u Subotici novoosnovan Centar za porodični smeštaj i usvojenje, najavio je sledeći, za južni Banat, u Beloj Crkvi ili u Pančevu. Naveo je da će za mlađu decu biti dostupan dečji kamp u Bočaru, a za stariju će u narednom periodu biti izgrađen na Letenci. Ideja, dodaje, jeste da se odredi Dan hranitelja – za susret i analizu problema. „Učinićemo sve što možemo, računajte na nas”, obećava.

Hranitelje je na prijemu okupilo Udruženje hranitelja Novi Sad s klubovima. Predsednica Vesna Ilić kaže da oni svojim aktivnostima pokušavaju da deci omoguće što lakši boravak u hraniteljskim porodicama, gde ona treba da se osećaju bezbedno i voljeno. „To je cela poenta. Mi to sprovodimo tako što se obraćamo raznim organizacijama, ustanovama, uključujemo stručnjake, centre za smeštaj, prosvetu, zdravstvo – gde god treba, kucamo na vrata”, kazala je Ilićeva.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak