Astronomi pronašli džinovsku planetu koja ne bi trebalo da postoji

Planeta slična našem Jupiteru je neuobičajeno velika u poređenju sa zvezdom oko koje kruži, što je u kontradikciji sa trenutnim saznanjima o tome kako dolazi do fomiranja planeta.

 

Zvezda, koja je od nas udaljena 284 triliona kilometara, je crveni patuljak spektralnog tipa M, što je najčešći tip u našoj galaksiji.

 

Međunarodni tim astronoma izveštaj o svom otkriću objavio je u stručnom časopisu "Science".

 

"Uzbudljivo je jer smo se dugo vremena pitali da li džinovske planete kao što su Jupiter i Saturn mogu kružiti oko tako malih zvezda. Mislim da je generalni utisak da ovakve planete jednostavno ne mogu da postoje, ali nismo mogli da budemo sigurni jer su male zvezde veoma teške za otkriti zbog čega ih je teško proučavati iako su puno učestalije nego zvezde kao što je naše Sunce", kazao je za BBC profesor Piter Vitli, sa Univerziteta u Vorviku, koji nije učestvovao u poslednjoj studiji.

 

Istraživači su koristili teleskope u Španiji i SAD-u da prate gravitaciona ubrzanja zvezde koja bi mogla da budu uzrokovana planetama koje oko nje kruže.

 

Crveni patuljak ima veću masu nego planeta koja oko njega orbitira, a koja je nazvana GJ 3512b. Ali je razlika između njihovih veličina mnogo manja nego, na primer, između Sunca i Jupitera. Udaljena zvezda ima masu, koja je, najviše 270 puta veća od planete. Kao poređenje, Sunce je 1.050 puta masivnije od Jupitera.

 

"Oko takvih zvezda trebalo bi da budu samo planete veličine Zemlje ili nešto masivnije Super-Zemlje", rekao je koautor Kristof Mordasini, profesor sa Univerziteta u Bernu.

 

Ovo otkriće dovodi u pitanje naširoko prihvaćenu ideju o formiranju planeta poznatu kao akrecija jezgra.

 

"Obično mislimo da džinovske planete nastaju od ledenog jezgra, koje orbitira daleko u disku gasova koji okružuje mladu zvezdu, a zatim brzo raste privlačeći gasove k sebi. Ali autori tvrde da diskovi oko malih zvezda ne pružaju dovoljno materijala za ovo. Umesto toga, smatraju da je verovatnije da se planeta odjednom formirala kada se deo diska urušio zbog sopstvene gravitacije", rekao je profesor Vitli.

 

Autori naučnog rada predlažu da se takav kolaps može dogoditi kada disk od gasova i prašine ima više od jedne desetine mase matične zvezde. U tim uslovima, gravitacioni efekat zvezde postaje nedovoljan da bi disk bio stabilan. Materija iz diska uvlači se ka unutra i stvara grudvu koja je povezana zbog gravitaciije, a koja vremenom izraste u planetu.