Електронско плаћање рачуна није више џабе

Дневник 30.09.2019 18:01
Електронско плаћање рачуна није више џабе


Када су пре неколико година банке почеле да затварају експозитуре и филијале широм земље, клијенти су били принуђени на то да траже нове шалтере код других банка или платних институција



Њихови банкари су их тешили да не морају да се муче јер им услуге е-банкинга, а често и м-банкинга, нуде беспланто па зашто стајати пред шалтером и чекати ред да се плати када може из фотеље па још yабе. Али није прошло много, а банкари су удобност почели да наплаћују. Ових дана обавештавају клијенте да се та услуга наплаћује. Клијентма остаје да то прихвате или да потраже банку код које те услуге још увек немају цену. Али при томе им нико не гарантује да и код нове банке те услуге ускоро неће бити тарифиране.

Ових дана се због увођења цена на електронска плаћања у центру пажње нашла Сосијете женерал банка. Она наплаћује поменуте услуге у зависности од рачуна, и то девет динара, 19 или 29.

А како је код других?

У Ерсте банци услуге е-банкинга имају тарифу. Зависно од врсте плаћања, то је 0,25 одсто од износа, односно 12 динара до 1.500 динара. Банка је некада клијентима који желе ту услугу то додатно наплаћивала 70 динара уз одржавање рачуна. Међутим, данас бар тај трошак немају. У АИК банци су електронска плаћања доступна без накнаде. Потребно је да клијент има отворен „старт” пакет-рачун. Месечно одржавање стаје 195 динара. Овде такође нису знали да кажеу хоће ли се то мењати или не.

Надлежни из Народне банке Србије кажу да не могу утицати на пословну политику код платних услуга. Они предузимаују све да би обезбедили да клијенти имају јасну слику о трошковима које плаћају те да, уколико процене да су им трошкови које банке нуде превисоки, лако могу променити кућу и прећи код оних који им могу обезбедити ниже накнаде. У Србији послује 26 банака, 13 платних институција и две институције електронског новца.


Предност два рачуна

У Србији, по подацима Удружења банака Србије и Кредитног бироа, има 7.380.472 текућих рачуна, односно 5.070.036 корисника. То значи да појединци имају и два рачуна. Они могу погледати где су им провизије ниже па користити рачун преко којег им се нуде повољније услуге. Пре него што одлуче да ставе тачку на сарадњу, добро је да погледају и друге тарифе па да, сходно навикама и потребама, изаберу своју добитну комбинацију.


Пружаоци платних усуга морају бити свесни тога да, уколико желе да задрже постојеће клијенте и привуку нове, морају пружити најбољи однос цена, квалитета и услуга, кажу у НБС-у.

Банке пак воде своју политику. Наплата провизије за рачуне који се плаћају уз коришћење услуга е-банкинга донеће зараду бар у првих неколико месеци. Рецимо, ако је у банци било 100.000 трансакција на тај начин, а свака стајала 20 динара, банка ће месечно инкасирати два милиона динара.

Шта да раде клијенти у тој причи?

Уколико вам банка пошаље информацију о било чему а не разумете о чему се ради, обавезно се распитајте. Уколико преко кол-центра није добијен одговор који клијент разуме, нека се не либи да оде на шалтер и распита се о чему се ради и да ли ће имати додатних трошкова и колико. Ако банка мења уговор, клијент има право да бар дан пре почетка примене раскине уговор без додатних трошкова око тога. Али старе обавезе према банци, као што је кредит или минус, морају се измирити.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak