Žak Širak: Život i politika

BBC News 26.09.2019 17:20
Žak Širak: Život i politika


Žak Širak preminuo je u 86. godini - na mestu predsednika Francuske služio je dva puta.



Žak Širak, bivši francuski predsednik, čiji su poslednji dani obeleženi skandalima u vezi sa korupcijom, preminuo je u 86. godini.

"Predsednik Žak Širak preminuo je jutros okružen porodicom", saopštio je njegov zet agenciji AFP.

Širak je dva puta služio kao predsednik Francuske i bio na čelu države kada je uvela evro.

Francuska skupština danas je zasedanje počela minutom ćutanja u znak sećanja na Širaka.

"Evropa nije izgubila samo velikog državnika, predsednik je takođe izgubio velikog prijatelja", ovako je predsednik Evropske komisije i bivši premijer Luksemburga Žan Klod Junker opisao odlazak Širaka, preneo je njegov portparol.

Uspon u francuskoj politici

Žak Rene Širak rođen je 1932. godine, a otac mu je bio menadžer banke koji je kasnije napredovao do direktora Daso avio-kompanije.

Dok se školovao u elitnoj Nacionalnoj školi za administraciju, mladi Širak je flertovao sa idejama komunizma i pacifizma.

Služio je u francuskoj armiji kao rezervista. Ranjen je tokom rata u Alžiru.

Šezdesetih godina radio je kao asistent premijera Žorža Pompidua.

Pompidu je zaslužan za Širakov uspon. Uz njegovu preporuku Širak 1967. godine postaje mlađi ministar.

Širak u Srbiji

"Pozivam vas da omogućite da snage života trijumfuju nad silama zla. Svet vas posmatra i čeka. Retki su momenti kada je istorija u rukama samo nekoliko ljudi. To je slučaj danas kada ste zauzeli mesta za ovim pregovaračkim stolom", ovim rečima je Širak otvorio mirovnu konferenciju o Kosovu i Metohiji u francuskom dvorcu Rambuje 1999. godine.

Mirovni pregovori su propali i 24. marta počelo je NATO bombardovanje Savezne republike Jugoslavije.

Širak će ostati upamćen kao žestoki kritičar politike Slobodana Miloševića i političar koji je isticao nužnost NATO bombardovanja.

Ipak, u Srbiji se smatra i političarem koji je navodno sačuvao Brankov i Železnički most u Beogradu od NATO bombi, iako ovo nikada nije zvanično potvrđeno.

Kada je nakon petooktobarskih promena zazvonio telefon novom predsedniku SRJ, Vojislavu Koštunici, na vezi je bio Žar Širak. Među prvima je čestitao prvom demokratski izabranom predsedniku nakon pada Miloševića.

Nedugo zatim, Koštunica je posetio Širaka u Jelisejskoj palati. A 2001. godine francuski predsednik stigao je u Beograd.

Godina 1974. bila je značajna za Širaka - poveo je revoluciju protiv golističkog predsedničkog kandidata Žaka Šaban-Delmaa i podržao Valerija Žiskara d'Estena.

Kada je D'Esten došao na mesto predsednika, Širak je nagrađen mestom premijera. Imao je 41. godinu.

Međutim, nakon dve godine, došlo je do još jedne promene.

Širak je želeo više moći u rukama - dao je ostavku na mesto premijera i počeo da radi na osnivanju sopstvene neo-golističke partije.

Postaje gradonačelnik Pariza 1977. godine i na toj poziciji ostaje narednih 18. godina.

Četiri godine kasnije se kandiduje za predsednika Francuske, ali pobedu odnosi protivkandidat, socijalista Fransoa Miteran.

Miteran 1981. godine Širaka podržava u dolasku na mesto premijera, za vreme saradnje levice i desnice. Ipak, odnos predsednika i premijera ostaje zategnut.

Širaku se nije dopadalo koliko moći ima Miteran. Protest zbog toga nije imao mnogo odjeka kod Miterana koga je pratio nadimak Bog.

Širaka su ubrzo snašli problemi veći od predsedničkih moći - protesti studenata primorali su ga da odustane od plana rekonstrukcije obrazovnog sistema. Kritikovan je i zbog uloge u puštanju francuskih talaca u Libanu 1988. godine.

Mnogi su pretpostavljali da je Širak sklopio dogovor sa Iranom koji je podržavao otmičare. Širak je sve ovo oštro demantovao.

Miteran ga je još jednom pobedio na predsedničkim izborima 1988. godine i Širak se povukao iz kabineta.

Sredinom devedesetih, dolazi Širakovo vreme.

Postao je predsednik obećavajući smanjenje poreza i socijalnih razlika.

Predsednički dani

Do tada je Širak već zaradio nadimak Buldožer.

Trotoari ispred Jelisejske palate, koji su bili nedostupni za narod, Širak je otvorio pristup predsedničkom domu.

Postao je prvi francuski predsednik koga je bilo moguće kontaktirati mejlom.

Ipak, ubrzo je razljutio Francuze i svet objavivši da država ponovo počinje sa nuklearnim testovima na južnom Pacifiku.

Testovi su se održani na koralnom ostvru Murora i samo nekoliko dana kasnije, izbile su nasilne demonstracije na obližnjem Tahitiju. Situacija se smirila tek kada je Širak na Tahiti poslao Legiju stranaca.

Na sledećim izborima borio se protiv Žan Marija le Pena što je bio znak da stvari u francuskom društvu nisu kakve treba da budu.

Visok nivo nezaposlenosti, podgrejane rasne napetosti dovele su do toga da su političari postali antipatični francuskim glasačima.

Uzdizanje krajnje-desne stranke Nacionalnog Fronta bilo je pokazatelj da se Francuska menja.

Ipak, Širak je pobedio Le Pena i započeo drugi predsednički mandat.

Ratovi i otuđivanje

"Amerika ima stav o ratu. Američki predsednik kaže da neće promeniti stav, što potpuno razumem. Francuska takođe ima stavove koje ne želi da menja. To ne znači da ne poštujemo jedni druge", ovako je Širak opisao mimoilaženja po pitanju rata u Iraku.

Odluka francuske javnosti da odbije predloženi Ustav Evropske unije 2005. godine ozbiljno je uzdrmao političku elitu, ali i Širakovo nasleđe kada su evropske ideje u pitanju.

"Hajde da se ne zavaravamo. Ova odluka stavlja Francusku u poziciju iz koje je jako teško braniti naše interese u Ervopi. Moramo odgovoriti ujedinjenjem oko nacionalnog interesa", rekao je Širak na nacionalnoj televiziji dan nakon glasanja.

Drugi predsednički mandat Širak je završio 2007, godine, a četiri godine kasnije osuđen je zbog korupcije za vreme obavljanje funkcije gradonačelnika Pariza.

Nacionalista golističke tradicije, Širak je bio čovek velikih političkih sposobnosti kome je harizma pomagala u ulozi predsednika.

Kritičari su ga opisivali kao "čoveka koji se okreće kako vetar duva".

Ipak, Širak je bio politički borac koji je uspešno prevazilazio probleme. Zbog toga se i dalje može smatrati političarem koji je imao jednu od najdužih karijera u Evropi.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak