Srbija nadigrala Ameriku – sledi borba za peto mesto

Kako su naši ušli u ovaj meč, pamtiće se dugo. Tri minuta, tri trojke Bogdanovića. A onda odmah i četvrta, iz isto toliko pokušaja, pre nego što je prilična ogrebotina po ramenu naterala Bogdana da, mimo njegove volje, ode na klupu zbog nepphodnog zaustavljanja krvarenja. Ali, ma koliko da Amerikanci bili u šoku zbog toga što su im i Micić i Jović dali trojku, pa prednost narasla na neverovatan 21 poen razlike već u osmom minutu (26:5), još više ih je zbunjivala savršena odbrana "orlova".

Nije tu bilo nekih bravura za špice, ali jeste za škole košarke. "Pritvoreni" su sjajni spoljni igrači, Kemba Voker i Donovan Mičel, za šta su se pobrinuli Jović i Bogdanović, Lučić je pomagao i njima i pod košem, ali je tamo sve pod kontrolom držao tandem Jokić - Milutinov, koji se na drugoj strani naslađivao odličnim blokovima za saigrače.

I, kada je i Bjelica ubacio trojku, za sam kraj prve deonice, na semaforu je pisalo potpuno nestvarnih 32:7.

 

Ali, iako je bilo teško da se tim ritmom nastavi, niko nije očekivao da će odgovor Amerikanac biti toliko silovit kao što je bio. Za pet minuta druge deonice napravili su seriju 17:4, prišli na "-12", iskoristivši nepreciznost naših, ali i četiri izgubljene lopte za tako kratko vreme.

Uspevali su oni da dođu i na pet poena zaostatka dok su odmarali naši centri, u smislu da je samo jedan, u ovom slučaju Milutinov, bio na parketu, a pred kraj poluvremena su se "orlovi" setili da su korišećnjem "unutaršnje igre" i doveli rivala u podrđen položaj, pa su se rezultatski malo odmakli, ne i previše. Zapravo, kratkorajno dupliranje prednosti bilo je u pravom smislu te reči, baš kratko, jer su se Midlton, uz razigranog kolegu iz spoljne linije, Vokera, te Tarnera pod košem, pobrinuli da se na veliki predah ode samo sa "+4" za Srbiju.

 

A taj veliki odmor iskorišćen je da se, pre svega, u odbrani malo "utegnu stvari", jer je bilo nedopustivo primiti 33 poena za četvrtinu, što se Srbiji desilo, od čega je više od polovina bila a da su Amerikanci imali potpuno otvoreni šut. Uz bolju defanzivu se i zaigralo, istina ne baš previše bolju, ali dovoljnu da se samopouzdanje vrati, te da uz Bogdanovićevu seriju koja se do 30. minuta protegla do 23 poena i sedam troji iz 13 pokušaja (a ostatak tima je šutirao sa distance do tada 6/13), zadržana je prednost, ne veća od šest razlike, ali ne manje od tri.

 

Tako se ušlo u poslednjih deset minuta, u kojima su se Boban Marjanović i Lučić, i borbenošću i međusobnim asistencijama, pobrinuli za odlazak na "+10". Kako se odbrana na spoljnim igračima SAD pojačala kao u prvoj deonici, izdržali su se naleti suparnika sasvim dovoljno da, kada je defanziva počela da pucketa zbog prodora Kembe Vokera, to nije bilo isuviše opasno. Tada su se u glavne uloge vratili Bogdanović i Jokić, vratili su dvocifrenu prednost na dva minuta do kraja (91:81) i počeli da, uz precizna slobodna bacanja, stavljaju tačku na ovaj derbi. Koji smo svi priželjkivali u finalu, ali... neće da se baci. Dobiti Amerikance u košarci - uvek je prijalo, pa iako sada treba pripremiti i sebe i ekipu za meč sa Poljskom ili Češkom, nije loš osećaj dobiti one koji su na šampionat sveta došli kao branioci trona, pa makar u utešnom meču.