Strani kapital beži s Ostrva

Politika 08.09.2019 02:06
Strani kapital beži s Ostrva


Banke i finansijske firme ubrzano sele aktivu i zaposlene iz Sitija diljem Evrope – od Dablina do Frankfurta i Luksemburga



Najmanje hiljadu milijardi dolara. Tu basnoslovnu sumu novca, to jest 10 odsto ukupne imovine britanskog bankarskog sektora, 220 banaka i finansijskih firmi izmestilo je s Ostrva u Evropsku uniju od izglasavanja bregzita u junu 2016. godine. Uoči razvoda Ujedinjenog Kraljevstva i EU zakazanog za 31. oktobar, bežanija finansijskog kapitala iz Londona – decenijama neprikosnovenog bankarsko- finansijskog centra Evrope – ovih dana se samo ubrzava, javlja američka agencija Blumberg. Samo prošlog meseca, vodeća svetska osiguravajuća društva iz sedišta u Sitiju prebacila su biznis vredan 75 milijardi dolara mahom u Dablin, Luksembrug, Frankfurt i Pariz, javlja Blumberg.

Potpuno neizvesan način razlaza Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije uz taktičku bežaniju stranog kapitala otvara i mnogo dublje i dugoročnije pitanje – kako će Velika Britanija i Evropska unija nadalje finansijski sarađivati, to jest po kojim pravilima. Takva dilema ne dotiče samo veliki kapital već i običan narod s obe strane Lamanša, koji godinama iz raznoraznih razloga (od poslova iz oblasti uvoza i izvoza do studentskih kredita i plaćanja medicinskih usluga) prebacuje evre i funte s jedne evropske obale Atlantika na drugu. Naime, odluka britanskog premijer Borisa Džonsona da navija za „razlaz bez sporazuma” i a tim u vezi raspusti parlament na pet sedmica (otprilike do sredine oktobra) gura u cajtnot usvajanje zakona o finansijskim uslugama, ključnog za glatko poslovanje Sitija sa Evropom dve godine nakon bregzita.

Naime, predlog dotičnog zakona bio je tako skrojen da omogući srednjoročnu primenu važeće EU finansijske regulative i tako makar privremeno neometano poslovanje klijenata s interesima na obe evropske obale Atlantika. Bez takvog zakona kao spone, ako novi saziv uprave EU krajem godine formira nova finansijska pravila, sadašnji zavađeni britanski parlament morao bi da glasa o saglasnosti sa novom regulativom Brisela svaki put kada bi sa kontinentalne strane Lamanša odlučili da nešto u tom sektoru treba da se menja.

Željni da izbegnu paprene posledice ispadanja Velike Britanije iz EU bez jasne odluke o tome kakva su finansijska pravila na snazi među „razvedenima”, čelnici u Sitiju i politički establišment u Briselu iskreno su se nadali da će britanski parlament izglasati takav zakon pre 31. oktobra. Avaj, britanski parlament od ove sedmice je – odlukom premijera Džonsona – na prinudnom odmoru. Da li će sadašnji saziv britanskog parlamenta u poslednjoj polovini oktobra imati volje i prilike da glasa o novim zakonima (ako u međuvremenu, preko dosadašnjeg haosa, ne dođe još i do prevremenih izbora na Ostrvu), zagonetka je. Izostanak ovakvog zakona signal je da zvanični London ne namerava da prihvati finansijsku regulativu EU – sa kojom Siti inače obavlja petinu svojih aktivnosti. Posledica bi mogla biti pravni vakuum u finansijskom poslovanju, a cena takve neizvesnosti trenutno se teško može izračunati.

Evropska komisija se inače već sprema za takvu mogućnost, najavom da će jednokratno izdavati dozvole za finansijsku saradnju akterima „iz trećih zemalja koje imaju veliki uticaj na tržište EU” (čitaj: Velike Britanije).

Unosni međunarodni biznis finansijskih usluga na Ostrvu, mahom u londonskom Sitiju, inače tamo zapošljava oko 2, 2 miliona ljudi i čini 12,5 odsto BDP-a Ujedinjenog Kraljevstva. Samo od poreza na dotične usluge, Velika Britanija je zarađivala oko 100 milijardi dolara godišnje. Takav „kajmak” sve manje je izvestan, slute posmatrači.  


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak