Zavist: Teško onome ko je bolji i lepši

Novosti 07.09.2019 22:36
Zavist: Teško onome ko je bolji i lepši


Ljudi zavide na znanju, snazi, inteligenciji, snalažljivosti, duhovitosti, unapređenju, statusu, pobedi, novcu, deci, partneru... Stvara se psihosocijalna klima u kojoj je opasno isticati se po bilo čemu dobrom



ZAVIST je slepa i nezasita. Drevna istina, kazana i napisana toliko puta, ali samo onaj ko je to na svojoj koži osetio može da zna i oceni svu težinu te istine. U očima zavidna čoveka ovaj naš svet je pravi raj, a svi mi ljudi smo blaženi rajski žitelji, jedini on je zarobljenik pakla, lišen mira i sreće i svakog ljudskog dobra. I tu se ništa ne da promeniti ni popraviti. Ovako je naš nobelovac Ivo Andrić objasnio suštinu zavisti koja uvek iznova pokaže svoju ćud.

Stručnjaci smatraju da je zavist zasnovana na osećaju inferiornosti i najčešće se ispoljava kod nesigurnih osoba. Takvi ljudi veruju da drugi imaju ono što je njima život nepravedno uskratio. Ali retko će to priznati. Šta budi u čoveku takve emocije, umesto da energiju i snagu usmeri na lične ciljeve? Kome i na čemu zavidimo? Spisak je dugačak, gotovo beskrajan, jer sve može da pokrene takva osećanja u čoveku.

- Drugima zavidimo na veštini, znanju, lepoti, snazi, inteligenciji, snalažljivosti, duhovitosti, unapređenju, statusu, pobedi, nagradi, materijalnim predmetima, novcu, deci, partneru, moći, slavi, pažnji i drugim stvarima - kaže za "Život plus" psiholog Milica Zarin. - Zavidimo kada "procenimo" da neko nema pravo na određeno dobro, odnosno da mi imamo isto ili još veće pravo na to. Pored želje da i mi to posedujemo, zavist podrazumeva i odnos prema osobi kojoj zavidimo. Tada mislimo da ona neopravdano smatra da više vredi zbog toga što nešto poseduje ili je ostvarila. Zato za zavist kažemo da je socijalno osećanje koje je povezano sa stvarnim ili umišljenim statusom u društvenoj hijerarhiji.

Mnogo puta smo čuli da zavist izjeda iznutra i da njome trujemo sopstvenu dušu a da li smo se nekad zamislili nad snagom ovih reči? Često smo okruženi ljudima koji emituju takva osećanja. Skriveno, otvoreno, svesno ili nesvesno. Kada su postali takvi ili je to u čovekovoj prirodi? Naša sagovornica naglašava da je zavist uvek bila prisutna u "repertoaru" ljudskih emocija, u manjoj ili većoj meri:

- Razlikujemo se po kvalitetu doživljaja takvih emocija i njihovoj učestalosti. Deca zavist pokazuju otvoreno tako što otimaju od drugog deteta igračku, kroz plač govore da žele baš nju i pritom ne pokazuju nikakvu empatiju. Često za nečiji uspeh kažemo da je na "zavidnom nivou" što implicira da je uspeh nešto na čemu treba da se zavidi i da je to O.K. Zdravo je konstatovati da neko poseduje određeno dobro i da je super što ga ima a šteta što mi to nemamo (ona ima super vezu, volela bih i ja takvu da imam). Nije zdravo fokusirati se na tu osobu a ne na dobro koje i mi želimo (ona nije zaslužila tako skladnu vezu, ja sam bolja od nje, to meni pripada, ona je bolja od mene, ja zbog toga nisam vredna...). Tada postajemo opsednuti objektom naše zavisti, mislimo da je to što neko poseduje razlog što mi nemamo određene stvari, udaljavamo se od sebe i ličnih ciljeva. Zavist zasnovana na stalnom upoređivanju sa drugima može da postane i karakterna crta (zavidljivost). Tada osoba ima predstave u kojima sebe stavlja daleko iznad drugih.

Da li su ekonomska i sveopšta kriza u društvu, moralno i duhovno posrnuće, doprineli tome da zavist "eskalira"? Kako da u vremenu u kome se favorizuju uspeh i materijalno bogatstvo ne zatrujemo sebe negativnim mislima i osećanjima?

- Moralna i materijalna kriza u društvu sigurno pojačava zavist - ističe Milica Zarin. - To ne moraju da budu izuzetnosti u različitim poljima života, već drugi postaju zavidni na bilo kakva pozitivna odstupanja. Pojedinci koji poseduju ono što procenjujemo kao dobro upadaju u oči i postaju objekat zavisti. Tako se stvara psihosocijalna klima u kojoj je opasno biti uspešan i isticati se po bilo čemu dobrom. Mada je zavist u ljudskoj prirodi, ekstremne okolnosti nekada izazovu takvo osećanje. Ipak, najveći uticaj imaju vaspitanje, odrastanje, zrelost, svest o sebi. Ako su vas roditelji često poredili sa drugima počev od uspeha u školi, ponašanja, posla, plate, ostvarenja ostalih društveno poželjnih ciljeva, vremenom ćete i sami prihvatiti takav obrazac razmišljanja i upoređivati se sa ostalima po svim pitanjima. Ukoliko su vam od malih nogu usađivali ideje da ste "posebni, bolji od drugih, vredniji" velika je verovatnoća da ćete i sami poverovati u to i svaki put kada ne ostvarite želje pojaviće se osećaj zavisti.

Zavist: Teško onome ko je bolji i lepši

Jesmo li prestali da se radujemo i najmanjem uspehu ljudi iz bliskog okruženja, prijatelja, komšija, kolega, rođaka?

- Mislim da je to pitanje pojedinca i da ima mnogo ljudi koji se iskreno raduju uspehu i sreći drugih. To su osobe koje se ne upoređuju sa ostalima, streme ostvarenju svojih želja i ciljeva, žive u skladu sa ličnim vrednostima i takmiče se isključivo sa sobom. Oni na dobro drugih ljudi reaguju sa poštovanjem. Kod zavisti osporavamo nekome pravo da se ističe nekim dobrom, a kod poštovanja to priznajemo.

Zavist: Teško onome ko je bolji i lepši

Tuđ uspeh pokreće

Dobro pazite kome zavidite, jer nije baš sve onako kako izgleda. Ali umerena, zdrava "doza" zavisti nekada je konstruktivna. Nečiji uspeh može da nas pokrene i podstakne da budemo bolji, da imamo osećaj da više vredimo i da stremimo ka onome na čemu drugima zavidimo.

- Tuđ uspeh može da nas osvesti, da nas fokusira na cilj, da nam pruži nadu da nešto možemo da ostvarimo - smatra naša sagovornica. - Za društvo je veoma važno kakav je opšti stav prema uspehu: da li će se podsticati uspešnost i na nju reagovati sa poštovanjem, ili neuspešnost i na uspeh reagovati sa antipatijom ili zavišću.

Kako se otrgnuti osećaju zavisti? Psiholog smatra da najpre treba biti iskren prema sebi i priznati takvo saznanje.

- Zavist je ljudska emocija koje se ne treba stideti. Treba da se zapitamo da li je neko dobro na koje smo zavidni nešto što stvarno želimo, što nam je potrebno i značajno ili je reč o takmičenju sa drugima. Ukoliko procenimo da je to nešto što nam je, zaista, važno, onda ćemo prema osobi koja poseduje određeno dobro osećati poštovanje i ona može da nam bude model koji će nas usmeriti ka ostvarivanju cilja.

KAO FIZIČKA BOL

ZAVIST su proučavali i naučnici sa Nacionalnog instituta radioloških nauka u Japanu. Oni su ispitanicima davali opise uspešnih ljudi na poslovnom i emotivnom planu. Pomoću skenera su pratili njihove reakcije i uočili da se kod ispitanika aktivirao prednji deo u mozgu koji reaguje i prilikom fizičkog bola. Istraživači su došli do zaključka da će čovek zbog toga usmeriti svoje aktivnosti ka poboljšanju kvaliteta sopstvenog života.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak