Robert Mugabe - od oslobodioca do zatvorenika

RTS 07.09.2019 21:23
Robert Mugabe - od oslobodioca do zatvorenika


Robert Mugabe, jedan od najdugovečnijih afričkih lidera, preminuo je u Singapuru u 95. godini.



Tokom gotovo četiri decenije duge vladavine Mugabea, Zimbabve je osvojio nezavisnost i od britanske kolonije postao samostalna država, ali i prošao kroz jednu od najtežih ekonomskih kriza, sa inflacijom od 100.000 odsto. Kraj vladavine Roberta Mugabea, koji je tokom deset godina boravka u zatvoru bez suđenja stekao dve diplome Univerziteta u Londonu, praćen je demonstracijama i optužbama da za naslednika želi da postavi 41 godinu mlađu suprugu Grejs. 

Robert Mugabe, jedan od najdugovečnijih afričkih lidera, preminuo je u Singapuru u 95. godini. Tokom gotovo četiri decenije duge vladavine Mugabea, Zimbabve je osvojio nezavisnost i od britanske kolonije postao samostalna država, ali i prošao kroz jednu od najtežih ekonomskih kriza, sa inflacijom od 100.000 odsto. Kraj vladavine Roberta Mugabea, koji je tokom deset godina boravka u zatvoru bez suđenja stekao dve diplome Univerziteta u Londonu, praćen je demonstracijama i optužbama da za naslednika želi da postavi 41 godinu mlađu suprugu Grejs.

Robert Mugabe rođen je 21. februara 1924. godine u gradu Kutama, na zapadu Zimbabvea.

Robert Mugabe 1949. godine dobija stipendiju za Univerzitet Fort Hejr na istočnoj obali Južnoafričke republike.

Tamo se pridružuje Afričkom nacionalnom kongresu, političkoj partiji koja je na vlasti u Južnoafričkoj republici od 1994. godine i izbora Nelsona Mendele za predsednika države.

Mugabe je studirao istoriju i englesku književnost.

Aktivizam i početak političkog angažmana

Tokom protesta 1960. godine u Solzberiju Mugabe je bio pozvan da bude jedan od govornika. Tada, kako je sam govorio, odlučuje da se politički angažuje.

Mugabe se 1963. godine pridružuje Afričkom narodnom savezu Zimbabvea (ZAPU), da bi se godinu dana kasnije učlanio u Afrički nacionalni savez Zimbabvea (ZANU).

Vlada Rodezije na čelu sa Ijanom Smitom zabranila je 1964. rad i ZAPU i ZANU. Mugabe je ubrzo uhapšen.

U zatvoru je bez suđenja poveo više od deset godina. Tokom boravka u zatvoru stekao je dve diplome  pravnih nauka na Univerzitetu u Londonu.

Druga Čimurenga

Afrički nacionalisti su 1972. godine pokrenuli gerilski rat protiv vlade Ijana Smita, nazvan "druga Čimurenga". Paravojne formacije bile su smeštene u Tanzaniji i Zambiji. Vojno krilo ZANU-a, Afrička nacionalna oslobodilačka armija Zimbabvea (ZANLA) u najvećoj meri se sastojala od pripadnika plemena Šonu.

Robert Mugabe je, nakon puštanja iz zatvora, pobegao u Mozambik, gde se priključio pokretu i sredinom 1976. godine postao jedan od lidera borbe protiv Smitovog režima.

Tokom rata, Mugabe je bio usredsređen na propagandu, držao redovne govore i učestvovao u radio emisijama u kojima se neretko pozivao na marksizam i lenjinizam.

Tokom rata u kome je stradalo više od 30.000 ljudi smenio je i uhapsio drugokomandujućeg Vilfrida Mandu, pod optužbom da nije lojalan.

Kraj rata ozvaničen je Lankasterskim mirovnim sporazumom u Londonu kojim je osigurano da bela manjina ima 20 poslanika u parlamentu.

Prvi premijer nezavisnog Zimbabvea

Nakon povratka u Solzberi Mugabe je dočekan sa oduševljenjem.

Tokom kampanje, preživeo je dva atentata.

Na prvim opštim izborima, kojima je trebalo da se osigura međunarodno priznanje Zimbabvea, za partiju Roberta Mugabea ZANU-PF glasalo je 63 odsto birača. ZAPU je osvojio 20 od 100 mesta u parlamentu.

Mugabe je izabran za prvog premijera Zimbabvea od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije u aprilu 1979. godine.

Izvršni predsednik

Parlament Zimbabvea je izglasao Mugabea za izvršnog predsednika 1987. godine. Ta funkcija podrazumevala je kombinaciju predsedničke i premijerske funkcije. Mugabe je istovremeno bio i vrhovni vojni komandant. Takva pozicija mu je omogućavala da raspusti parlament, proglasi vojnu upravu i kandiduje se nebrojeno puta.

Nakon ponovnog osvajanja izbora 1990. godine i odustajanja od marskizma i lenjinizma, Mugabe se obavezao da će poštovati slobodno tržište, a Zimbabve je prihvatio program reformi koji je ponudio Međunarodni monetarni fond.

Mugabe je tokom prvog predsedničkog mandata sproveo agrarnu reformu koja je omogućavala vladi da izvrši eksproprijaciju zemljišta po fiksnoj ceni, ali i onemogućile da na tu odluku budu uložene žalbe pred sudovima. To je posebno uticalo na belačko stanovništvo, jer je odlukom trebalo da bude otkupljeno oko polovine njihovog zemljišta.

To su osudile SAD, EU, MMF i Svetska banka. Ipak, tokom narednih nekoliko godina, stotine hiljada hektara zemlje čiji su vlasnici bili belci je otkupljena.

Godine koje su pojele reforme

Do 2000. godine opao je životni standard, smanjen je očekivani životni vek, a do 2009. godine između tri i četiri miliona radno sposobnih stanovnika Zimbabvea je napustio zemlju.

Februara 2000. godine oružane bande počele su da napadaju posede u vlasništvu belačkog stanovništva. Vlada je za napadače govorila da su ratni veterani, ali je većina bila premlada da bi se borila u ratu na Rodezijskoj visoravni.
Mugabe je napade opravdavao činjenicom da su zemlju njegovih predaka zauzeli belci krajem 19. veka.

Mugabe je 2001. godine izdao uredbu kojom je dozvolio eksproprijaciju farmi u vlasništvu belačke populacije bez naknade. Napadi na farme uticali su na razvoj poljoprivrede, jer je veliki broj farmi ostao prazan.

Do 2009. godine Zimbabveu  opada ekonomska moć. BDP je 2000. godine iznosio 7,4 milijardi dolara, a 2005. 3,4 milijarde.

Inflacija je vodila u ekonomsku krizu - 2007. godine Zimbabve se suočavao sa najvećom inflacijom na svetu, koja je 2008. godine iznosila 100.000 odsto.

"Protesti zbog Milosti" i pad s vlasti

Uvod u završetak 37-godišnje vladavine bila je smena potpredsednika Emersona Mnangagve, početkom novembra 2017. godine.

To je podstaklo spekulacije da Mugabe ima nameru da za naslednika postavi više od četiri decenije mlađu suprugu Grejs.

Demonstranti i oponenti su za Grejs Mugabe tvrdili da pokušava da nasledi muža i da zloupotrebljava vlast. 

Nacionalna garda Zimbabvea uhapsila je i stavila u kućni pritvor Mugabea 15. februara 2017. godine, 3 meseca nakon početka protesta.

Ostavku je podneo 21. novembra u pismu koje je pročitao predsedavajući parlamenta Džejkob Mubenda.

Bivši predsednik Zimbabvea preminuo je u Singapuru, gde je proteklih godina često odlazio na zdravstveno lečenje.

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak