Poslodavci ne poštuju uvek prava majki

Politika 06.09.2019 16:02
Poslodavci ne poštuju uvek prava majki


Na sajtu Ministarstva za rad i „Centra za mame” objavljena je „crna lista” firmi koje su uskraćivale trudnicama i porodiljama zakonom garantovane mogućnosti



Na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavljena je crna lista sa imenima poslodavaca koji su prekršili prava trudnica i porodilja, odnosno kod kojih su utvrđene nepravilnosti u poštovanju prava trudnica i porodilja ili, kako se to zvanično kaže, „u vezi sa ostvarivanjem prava na osnovu trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta” u periodu od 23. jula do 21. avgusta. Ova lista objavljena je i na sajtu „Centra za mame”, a na njoj se nalazi osam firmi za koje su inspektori rada utvrdili da postoji prekršaj. Sledeća „crna lista” biće objavljena početkom oktobra, a iz „Centra za mame” pozivaju majke, trudnice i porodilje da sva eventualna kršenja radnih prava prijave na telefon 0800-300-307.

– Crnu listu poslodavaca objavljujemo da bismo javnosti predstavili one koji ne poštuju zakone i prava trudnica i porodilja, ali i da bismo istovremeno ohrabrili mame da se bore za svoja prava i prijave njihovo kršenje Inspekciji rada. Nadamo se da će ova lista podstaći poslodavce u Srbiji da poštuju zakone, ali ih i naterati da vide kako mame nisu „laka meta” i da se njihova prava moraju poštovati – kaže Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame”.

Naša sagovornica ističe da svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje i da više od 60 odsto zaposlenih majki ima primanja niža od republičkog proseka, a kršenje radnih prava dodatno otežava život trudnica i porodilja.

– Rezultati istraživanja pod nazivom „Kultura rađanja i partnerski život u Srbiji”, koje je sproveo Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz podršku „Centra za mame”, govore da je petina majki nezaposlena, trećina radi na crno ili je povremeno angažovana na privremenim poslovima. Svaka sedma majka ima na raspolaganju manje od 150 evra mesečno, a skoro polovina zarađuje između 150 i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti – najmlađe majke imaju najniže plate. Iako naš zakon o radu predviđa mogućnost fleksibilnog radnog vremena, uglavnom su strane kompanije te koje majkama omogućavaju rad od kuće, skraćeno radno vreme i postepeni povratak na posao nakon isteka porodiljskog bolovanja – podseća Jovana Ružičić.

Njene reči potvrđuje i istraživanje Ministarstva za demografiju i populacionu politiku pod nazivom „Usklađivanje rada i roditeljstva” u kojem je učestvovalo 330 poslodavaca i 3.018 zaposlenih i koje je pokazalo da većina zaposlenih nije upoznata i često ne koristi svoja zakonom garantovana prava o kliznom radnom vremenu.

Kako je prilikom predstavljanja ovog istraživanja istakla resorna ministarka dr Slavica Đukić Dejanović, od raznih vidova fleksibilnog radnog vremena poslodavci najčešće dozvoljavaju zamenu smene. Svaki treći poslodavac odobrava preraspodelu radnog vremena, svaki peti dozvoljava klizno radno vreme, a čak 90 odsto poslodavaca ne dozvoljava rad od kuće.

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da 48 odsto poslodavaca obezbeđuje finansijsku pomoć za troškove lečenja deteta zaposlenih, manje od trećine dodeljuje jednokratnu pomoć za rođenje deteta, dok je samo pet odsto poslodavaca spremno da dodeli jednokratnu pomoć za polazak deteta u školu.

– Sve sociološke studije govore da majke snose najveći teret roditeljstva, bez obzira na to da li su zaposlene, jer na sebe preuzimaju gotovo sve u vezi sa negom deteta i brigom o domaćinstvu. Finansijska pomoć države mladoj porodici fokusira se na prve dve godine života deteta, pa je oko 80 odsto majki nezadovoljno dostupnošću i cenom robe za decu, politikama zapošljavanja mladih roditelja i merama ustanovljavanja fleksibilnog radnog vremena.

U želji da zaposlene majke upoznamo sa mogućnostima koje nudi Zakon o radu, nedavno smo organizovali tribinu pod nazivom „Uz podršku, mame mogu sve”, na kojoj smo govorili o značaju podrške majkama u prvim godinama roditeljstva. Iako postoje profesije u kojima je nemoguće dozvoliti izbor radnog vremena, istovremeno postoje brojne situacije u kojima poslodavci mogu da pomognu. Iskustvo govori da majkama često odgovara da rade pola radnog vremena ili samo prepodnevne smene. Svakako je najvažnije da se majkama omogući ono što njima, njihovoj porodičnom budžetu i privatnom životu najviše odgovara – zaključuje Jovana Ružičić.

Ko je na „crnoj listi”

Na tzv. crnoj listi poslodavaca našlo se osam firmi. I to: radnja za održavanje i popravku računara „Hronos kompjuters” iz Vranja, trgovina „Stilos d. o. o.” iz Novog Sada, trgovina na malo delovima i opremom za motorna vozila PD „Unikomerc filter d. o. o.” iz Prokuplja, trgovina na malo satovima i nakitom „Firma bomar d. o. o.” iz Novog Sada, trgovina na veliko TDC d. o. o. iz Novog Sada, trgovinsko preduzeće „Ju mak” iz Žitorađe, motel „Solej d. o. o.” iz Aleksandrovca i trgovina „Mis ju” sa Kopaonika.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak