Poljska neće Putina

Politika 03.09.2019 14:07
Poljska neće Putina


randiozno obeležavanje početka Drugog svetskog rata, nedaleko od poljskog grada Gdanjska, kao da je za cilj imalo relativizaciju svega tragičnog što se događalo od 1. septembra 1939. pa do 9. maja 1945.



Kao i nedavna, ništa manje glamurozna proslava dana iskrcavanja savezničke vojske u Normandiji 6. juna 1944. Naime, ni u prvom ni u drugom slučaju među prisutnim šefovima država i uglednicima nije bilo Vladimira Putina, predsednika Rusije, zemlje koja je, kao matica Sovjetskog Saveza, na svojim plećima iznela najveći teret ove velike epopeje.

Kome je moglo da smeta Putinovo prisustvo, može samo da se nagađa. U prvom slučaju, kao izgovor za njegovo nepozivanje navedena je uloga Rusije u događajima u susednoj Ukrajini u proteklih pet godina. U slučaju Poljske stvari su složenije i dešavaju se svega nekoliko nedelja nakon što su iz Varšave uputili otvoreni poziv SAD da na poljsko tle presele svoj vojni kontingent trenutno stacioniran u drugim krajevima Evrope.

Kao da je istorija nekome zasmetala. Zasmetala je istina o tome ko je izvojevao pobedu u ratu, ko je poražen, a ko bi decenijama kasnije voleo da se okiti pobedničkim oreolom.

Poljaci su, podsećajući se na dan kada ih je Nemačka napala bez objave rata, sa spiska pozvanih gostiju izostavili Rusiju iako je u borbama za oslobođenje njihove zemlje položeno čak 200.000 sovjetskih života. Vlada u Varšavi se radije priklonila naslednicima onih koji su Poljsku uništavali, oteravši u smrt čak 18 procenata njenog tadašnjeg življa.

Da li su nadležni u Varšavi sami odlučili da Rusiju izostave sa spiska gostiju, ili ih je neko u tom smislu „savetovao”, pitanje je koje će ostati da lebdi. Ipak, kako objašnjavaju pojedini poljski istoričari, „ruski greh” nasleđen od SSSR-a je u tome što je na agresiju Nemačke, tog sudbonosnog 1. septembra, odgovoreno 17 dana kasnije sličnom akcijom sa sovjetske strane ka Poljskoj.

Andžej Novak, jedan od vodećih poljskih istoričara, smatra da je čuveni „pakt o nenapadanju”, potpisan 23. avgusta 1939. u Moskvi od strane tadašnjeg sovjetskog ministra spoljnih poslova Vjačeslava Molotova i njegovog nemačkog kolege Joahima fon Ribentropa, za cilj u stvari imao podelu Poljske između ove dve zemlje, što je predstavljalo i svojevrsnu pripremu za predstojeći rat.

Slično razmišlja i Kasper Plažinskij, parlamentarac iz Gdanjska, koji je nedavnu izjavu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova po kojoj je pakt Ribentrop-Molotov bio rezultat odbijanja Poljske da stupi u antihitlerovsku koaliciju ocenio kao – „falsifikovanje istorije”. Reklo bi se ipak da nepozivanje Rusije na obeležavanja ključnih datuma Drugog svetskog rata nije toliko stvar tumačenja prošlosti koliko je uzrokovano izmicanjem težišta svetske politike iz ruku onih koji su je vodili od kraja „hladnog rata” naovamo.

Poljaci ne mogu da poreknu to da su im, posle šest godina nemačke strahovlade, slobodu doneli upravo vojnici pristigli pod sovjetskim znamenjima. Da li je to ono što boli naslednike svih onih koji su stradali pre osam decenija?

Posle svega ostaje gorak ukus. I na strani Rusije, i na strani Poljske. U tom svetlu treba posmatrati i odbijanje predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da prisustvuje obeležavanju početka rata iako mu je poziv uredno uručen. Osim nesumnjive solidarnosti sa ruskim kolegom Putinom, Lukašenko je na ovaj način nedvosmisleno poručio da poštuje ono što su pre osam decenija, zajedno sa Rusima, prošli i njegovi zemljaci.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak