BiH: Građani siti stranog mešanja u politički život

Politika 21.08.2019 12:08
BiH: Građani siti stranog mešanja u politički život


Svi spremni da okončaju eksperiment zvani visoki predstavnik, ali ništa ne zavisi od domaće volje, pišu švajcarski mediji



„Da li je u BiH uopšte potrebno raspisivati izbore”, sarakastična je opaska koja se već dve i po decenije čuje prilikom čestih rasprava u svetskim centrima moći, koji se pitaju u BiH, kao i debata o političkim prilikama na kojima počiva zemlja sa dva entiteta.

U praksi, na vrhu piramide je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) koju formalno, prema tumačenju Dejtonskog sporazuma, nadgleda Savet za sprovođenje mira (PIK), u kom sede predstavnici brojih uticajnih zemalja. Tamo godinama nema usaglašenog stava, jer zaključcima kontrira Rusija. U Banjaluci su ubeđeni da zapadne zemlje u PIK-u nisu dovoljno korektno uvažavale stavove RS, dok se, s druge strane, od međunarodnih predstavnika može čuti briga zbog uticaja Rusije i Turske.

Postoji još i supervizor za Brčko, a u Ustavnom sudu BiH troje stranih sudija neretko nose prevagu po izuzetno osetljivim apelacijama koje se podnose iz Sarajeva.

Takođe, neretko se u političkoj čaršiji komentariše kako su diplomate po ambasadama česti akteri u važnim procesima koji se vode u BiH.

Nedavni, još uvek klimavi dogovor vodećih političkih partija Srba, Hrvata i Bošnjaka, to jest Izetbegovićeve SDA, Dodikovog SNSD-a i Čovićevog HDZ-a, prvi put na domaćem terenu zajednički problematizuje smisao postojanja visokog predstavnika, što je reflektore svetskih i domaćih medija usmerilo na ovo pitanje. Oni postavljaju pitanje opravdanosti postojanja protektora u zemlji koja se nada skoroj evropskoj perspektivi. Švajcarski list „Noje cirher cajtung” konstatuje da građani BiH nemaju pravo da odlučuju o ukidanju funkcije visokog predstavnika i da to može samo Savet za sprovođenje mira ili Savet bezbednosti UN, ali dodaje: „Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko sve više podseća na melanholičnog evropskog konzula s početka 19. veka, kojeg je tako majstorski opisao Ivo Andrić – ’izolovan i rezigniran, a ipak u potpunosti deo bosanskog kosmosa’.”

Analitičari glavnu zamerku u još živoj poziciji visokog predstavnika pronalaze u tome što je u dosadašnjem delovanju raspaljivao političke apetite u Sarajevu i time, kako veruju, sabotirao domaći dogovor.

„Ako vi unapred imate podršku visokog predstavnika, a to direktno ili indirektno znači i velike sile, onda se osećate dovoljno sigurnim i moćnim i ne želite da učestvujete u postizanju kompromisa”, iznosi svoj stav za Radio-televiziju RS Goran Marković, dekan Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu.

Švajcarski list podsetio je i na vreme Pedija Ešdauna, primetivši kako je britanski diplomata u velikom stilu smenjivao lokalne političare i sudije, dekretom stvarao institucije i po mnogo čemu podsećao na kolonijalnog guvernera iz prošlog veka. „Protiv volje neposlušnih, ali izabranih lokalnih moćnika, pokušao je da centralizuje zemlju”, navodi se u tekstu i konstatuje kako su svi u BiH spremni da okončaju eksperiment zvani kancelarija visokog predstavnika, ali da ništa ne zavisi od domaće volje, jer iako se već godinama ni sile koje garantuju Dejtonski sporazum, ni lokalna javnost ne interesuju za visokog predstavnika, postoji osnovana bojazan da će on još zadugo ostati marioneta u rukama velikih sila u BiH. „Izgleda da građani BiH polako gube strpljenje. Prvi put to nisu samo vodeće partije iz delova zemlje pod srpskom, odnosno hrvatskom dominacijom koje zahtevaju ukidanje kancelarije. I Bošnjaci, koji su visokog predstavnika dugo posmatrali kao garant protiv pokušaja otcepljivanja, sada su spremni da okončaju eksperiment”, ocenjuje list. Navodi se da je posle Ešdaunovog povlačenja 2006. naročito kod Evropljana, preovladavala želja da OHR bude ukinut. „Ipak, na pomolu je bila objava nezavisnosti Kosova sa svim komplikacijama. To je nalagalo oprez. Taj korak je odgođen”, dodaje se u tekstu.

Godinama se spekuliše o mogućem zatvaranju OHR-a, a najčešće se pri tome poziva na mišljenja iz evropskih krugova po kom nije spojiv status kandidata za članstvo u EU sa statusom koji zemlja ima dok nad sobom ima protektora. Ranije su ispostavljeni uslovi domaćim liderima (pet plus dva) koje treba da ispune kako bi OHR bio zatvoren, među kojima se kao najteži pominje onaj o raspodeli državne imovne između entiteta i BiH.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak