Zašto Angela misli na Makrona, a kaže Balkan

B92 21.08.2019 11:34
Zašto Angela misli na Makrona, a kaže Balkan


zjava nemačke kancelarke Angele Merkel o proširenju EU pre svega je bila poruka francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, a ne Zapadnom Balkanu, piše Sputnjik.



Ako je i izgledala kao prigodna, optimistična i izjava koja nekima budi nadu, najnovija poruka Merkelove da će Evropa biti istinski ujedinjena samo kada sve zemlje Zapadnog Balkana postanu članice Evropske unije, zapravo ukazuje na svu krizu kroz koju će Brisel tek da prolazi.

To je u razgovoru za Sputnjik potvrdio analitičar Saša Adamović, ocenivši da ta izjava u stvari pokazuje da u EU vlada duboka, suštinska podeljenost oko budućnosti same EU.

On napominje da će posle britanskog napuštanja EU, kao dve najvažnije zemlje ostati Francuska i Nemačka i da je iz izjava njihovih lidera Angele Merkel i Emanuela Makrona jasno da one nisu primakle stavove po pitanju daljeg puta EU.

"Nemačka i dalje insistira na proširenju, pre svega zemljama Zapadnog Balkana, dok bi ih Makron stavio na čekanje sve dok se ne raščisti situacija u samoj EU, odnosno dok se ne odredi pravac u kojem će EU dalje nastupati, proširenja ne bi bilo u dogledno vreme", napominje ovaj istoričar.

Adamović smatra da ne bi bilo zgoreg da Srbija dobro sagleda situaciju u kojoj je EU.

"U ovom momentu možda bismo i mi mogli da uvedemo neku vrstu monitoringa EU, da vidimo u kojem pravcu će ona da se kreće. Imajući u vidu prošlih pet godina kada je briselska elita uvela EU u veliku krizu, a da se malo toga suštinski promenilo u vođstvu EU, s razlogom može da se pretpostavi da će u narednih pet godina situacija u EU biti još gora nego što je sada“, upozorava sagovornik Sputnjika.

Na pitanje koja od te dve struje u EU koju oličavaju Merkelova i Makron u sadašnjim okolnostima ima više šansi da prevlada, Adamović odgovara da je to teško proceniti jer je u igri i treća opcija.

Ideji Merkelove o nemačkoj Evropi i liberalu i globalisti Makronu, koji želi centralizaciju EU, gde bi članice i dalje žrtvovale svoje nacionalne suverenitete u korist Brisela, suprotstavlja se suverenistička opcija koju simbolizuje potpredsednik Vlade Italije Mateo Salvini insistirajući na povratku suvereniteta zemljama-članicama i zaštiti granica EU, objašnjava Adamović.

"U svakom slučaju, u samoj EU imaćemo zanimljivu i oštru borbu između tri različita koncepta budućnosti EU i ako bi za neki trebalo da se opredelim najbliži bi bio suverenistički, jer bi se uklapao u naše nastojanje da zaštitimo nacionalne i državne interese, pre svega na Kosovu i Metohiji i u Republici Srpskoj", naglašava on.

Koji god od druga dva koncepta da trijumfuje, posledice ne bi bile dobre po Srbiju, smatra Adamović.

Zbog svega toga izjava Merkelove o proširenju EU pre svega je bila poruka Makronu, a ne Zapadnom Balkanu da njeno napuštanje politike ne znači i da Nemačka odustaje od liderske uloge i svog koncepta viđenja EU.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak