Doba niskih kamata i dalje aktuelno

Politika 14.08.2019 15:46
Doba niskih kamata i dalje aktuelno


Oni koji već otplaćuju dinarske zajmove mogu da očekuju niže rate



Doba niskih kamata se nastavlja, a u nekim zemljama poput SAD postoje i politički pritisci da one budu još niže. Američki predsednik Donald Tramp pozvao je u petak američku Upravu federalnih rezervi (FED) da smanji kamatne stope za čitav procentni poen. I to nakon što je FED krajem jula već smanjio referentnu kamatu. Po njemu, američka ekonomija je „u raljama” monetarne politike centralne banke, a jak dolar šteti domaćim proizvođačima i zato bi FED morao da smanji kamatne stope. To nije bio prvi put da je Tramp isprozivao američku centralnu banku.

Preko Atlantskog okeana u Evropi dileme su drugačije i još nema govora da bi kamate mogle da krenu naviše. Inflacija je još daleko do cilja od dva odsto godišnje, jer je u ovoj godini prosečno iznosila 1,5 odsto. Ima najava da bi zbog toga Evropska centralna banka (ECB) ponovo mogla da ublaži monetarnu politiku i to smanjenjem kamata ili čak i novim štampanjem novca, odnosno kupovine obveznica, s čim je prestala krajem prošle godine. Ukratko, potrebni su dodatni podsticaji ako inflacija ne počne da se kreće prema cilju.

Narodna banka Srbije očigledno prati evropske trendove, jer je prošle sedmice dodatno snizila baznu kamatnu stopu. Referentna kamata sada iznosi 2,5 odsto posle prošlomesečnog smanjenja na 2,75 odsto. To je njen najniži nivo u režimu ciljane inflacije, a centralna banka je čak godinu i tri meseca držala baznu kamatu na tri odsto.

Da li će banke posledično spustiti cenu svojih proizvoda pokazaće vreme. Kamate na kredite i dalje su poprilično visoke i na dinarske zajmove u proseku iznose oko deset odsto na godišnjem nivou za stanovništvo i nešto niže za privredu.

Oni koji već otplaćuju dinarske zajmove mogu da očekuju nešto niže rate. Jer, šestomesečni belibor (kamata po kojoj banke među sobom trguju novcem), koji je najčešće ugovoren kod zajmova sa promenljivom kamatom, juče je iznosio 2,35 odsto i za pola procenta je niži nego pre mesec dana i 0,7 procentnih poena nego pre godinu dana.

NBS saopštava da ovom odlukom dodatno podržava kreditni i privredni rast i da su imali u vidu pre svega novu, avgustovsku srednjoročnu projekciju inflacije i očekivano kretanje drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja. Međugodišnja inflacija je u junu smanjena na 1,5 odsto.

– Pored povoljnih domaćih makroekonomskih uslova sprovođenja monetarne politike, na odluku Izvršnog odbora da dodatno smanji referentnu kamatnu stopu uticala su kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta i sve jasniji signali, a potom i mere ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. U skladu s očekivanjima, Sistem federalnih rezervi je snizio referentnu kamatnu stopu krajem jula, a Evropska centralna banka najavila nepromenjen ili pak niži nivo svojih ključnih kamatnih stopa bar do sredine 2020, uz novi program dugoročnog finansiranja od septembra. To doprinosi zadržavanju povoljnih globalnih finansijskih uslova duže nego što se prethodno očekivalo, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Ipak, opreznost u vođenju monetarne politike i dalje je potrebna, pre svega zbog globalnih trgovinskih tenzija, mogućih odstupanja donetih odluka monetarne politike vodećih centralnih banaka od očekivanja tržišta u narednom periodu, kao i od kretanja cena nafte i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu – navode u NBS.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak