Danas je Blaga Marija, zaštitnica svih žena

Mondo 04.08.2019 12:34
Danas je Blaga Marija, zaštitnica svih žena


SPC slavi danas Blagu Mariju, bivšu grešnicu Mariju Magdalenu, zaštitnicu žena i ličnost koja nam je "ostavila" crvena jaja za proslavljanje Uskrsa. Evo kakvi su običaji i verovanja na današnji dan.



Praznik Blaga Marija, Srpska pravoslavna crkva slavi u spomen na Mariju Magdalenu. Po narodnom verovanju, bila je sestra Ilije Gromovnika i veoma je poštovana u Srba, naročito među ženama.

Praznuje se 22. jula po Starojulinanskom kalendaru (4. avgusta po građanskom Gregorijanskom kalendaru). Spada u nepokretne praznike i iako nema "crveno slovo" u crkvenom kalendaru, toga dana, kao ni na Ognjenu Mariju i Svetu Petku, domaćice ništa ne rade u kući, niti u polju.

Kaže predanje da "dobre i poštene žene, koje žive ispravnim i bogougodnim životima" uvek, a naročito na današnji dan, imaju zaštitu ove Blage Marije.

Narod veruje da, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih svakako neće odbiti.

Predanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije Gromovnika, pa na ovaj dan nisu neuobičajene vremenske nepogode, grmljavina i grad jer to "brat i sestra razgovaraju".

Tako je bilo i na Ilindan:

Praznik posvećen Blagoj Mariji je i dan Eparhije budimljansko-nikšićke i mnogih drugih pravoslavnih institucija.

Pored zaštite žena od Blage Marije je hrišćanima "ostao" i jedan lep običaj - farbanje uskršnjih jaja u crveno.

Naime, nakon Isusove smrti i vaskrsnuća, Marija Magdalena je otišla u Rim gde je po priči posetila cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje i pozdravila ga rečima: "Hristos voskrese!".

Ona je onda pred carem optužila Pontija Pilata, rimskog prokuratora u Judeji, da je nepravedno osudio Isusa Hrista. Pilat je potom iz Jerusalima premešten u Galiju.

ISUSOVA UČENICA

Bila je rodom iz gorskih predela Sirije, oko grada Magdale, zbog čega je i dobila ime Magdalena.

U mladosti je bila grešnica, ali ju je Isus izbavio od grehova. Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi.

Posle Hristovog vaskrsenja, postaje propovednica, putuje i u Rim da caru Tiberiju crvenim jajetom objasni Hristovo vaskrsenje.

Marija Magdalena je iz Rima otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova i tu je nakon nekog vremena umrla.

DVA JAVLJANJA VASKRSLOG

Marija Magdalena se u Žitijima svetih pominje kao "mironosica ravnoapostolska".

Zajedno sa Presvetom Bogorodicom tugovala je pod raspetim Hristom na Golgoti i tri puta je posetila njegov grob.

"Prvog dana u nedelji Marija Magdalena je došla do groba rano ujutru, dok je još bio mrak, i videla je da je kamen već pomeren sa groba. Zato je otrčala i došla kod Simona Petra i drugog učenika, koga je Isus naročito voleo, i rekla im: 'Uzeli su Gospoda iz groba i ne znamo gde su ga položili'." (Jovan 20:1-31).

Prema Jevanđeljima, Gospod joj se posle vaskrsenja dva puta javio.

"Marija je stajala napolju kod groba i plakala. Dok je tako plakala, zavirila je u grob i videla dva anđela u belom kako sede tamo gde je ležalo Isusovo telo, jedan kod glave, a drugi kod nogu. Oni su je upitali: 'Ženo, zašto plačeš?' Odgovorila im je: 'Uzeli su mog Gospoda, i ne znam gde su ga stavili.' Kad je to rekla, okrenula se i ugledala Isusa kako stoji iza nje, ali ga nije prepoznala. Isus joj reče: 'Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?' Misleći da je to baštovan, reče mu: 'Gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga stavio, i ja ću ga uzeti.' Tada joj Isus reče: 'Marija!' A ona se okrenu i reče mu na hebrejskom: 'Raboni!' (što znači 'učitelju'). Isus joj reče: 'Nemoj me više držati, jer još nisam uzašao k Ocu, nego idi mojoj braći i reci im: ’Uzlazim k svom Ocu i vašem Ocu, svom Bogu i vašem Bogu. 'I tako je Marija Magdalena došla i javila učenicima: 'Videla sam Gospoda!' I ispričala je sve što joj je rekao." (Jovan 20:1-31).


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak