Otpada fasada sa Palate 'Albanija'

Politika 29.07.2019 15:33
Otpada fasada sa Palate 'Albanija'


Komadi mermerne fasade sa zgrade izgrađene pre 79 godina počeli da se krune krajem aprila i početkom maja. – Korisnik objekta je Beogradska banka a. d. koja je u stečaju još od 2002. godine



Prvi beogradski „oblakoder”, čuvena Palata „Albanija” i dalje je mnogim sugrađanima, ali turistima glavni orijentir u gradu. U poslednje vreme sa ovog gorostasa na početku glavne štrafte počeli su da otpadaju delovi fasade. Prvi kameni komadi obrušili su se na Knez Mihailovu ulicu početkom maja.

Zbog bezbednosti šetača nadležni su od ulaza u podzemni prolaz na početku Kneza postavili zaštitnu traku. Tu meru predostrožnosti mnogi prolaznici gotovo i ne primećuju, već svoje glave bez razmišljanja postavljaju direktno ispod rasklimane fasade. A dnevno Knez Mihailovom ulicom, što znači i oko palate, prođe na desetine hiljada sugrađana i turista.

Kolike su veličine komadi koji su se odvalili i koliko učestalo padaju nije baš poznato, ali je očigledno da je ova lepotica sagrađena 1940. godine zrela za fejslifting.

A kada će i biti obnovljena pitanje je jer korisnik ovog objekta Beogradska banka a. d. koja je u stečaju još od 2002. godine.

Pošto je „Albanija” spomenik kulture od 1984. i deo je kulturnog dobra „Istorijsko jezgro Beograda”, angažovao se i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada.

– Imajući u vidu trenutna oštećenja fasade, mi smo Beogradskoj banci a. d. kao korisniku prostora predočili koje su im obaveze imajući u vidu da je reč o kulturnom dobru. Uputili smo ih u dalju proceduru da bi se obezbedila fasada dok ne počnu radovi na temeljnoj restauraciji – rekli su u Zavodu i istakli da će Zavod u svoj program rada za iduću, 2020. godinu uvrstiti izradu projekta sanacije i restauracije fasade Palate „Albanija”. Taj projekat biće osnova za izvođenje konzervatorsko-restauratorskih radova.

Pošto će projekat sanacije biti urađen tek naredne godine, pitanje za kviz je kada bi mogla da počne temeljna obnova i ko će je raditi. Šta će biti sa Beogradskom bankom do tada takođe je pod velikim znakom pitanja. I da ostane u postojećem stečajnom statusu, sredstava za jednu veliku i temeljnu rekonstrukciju sigurno je – nema. Do tada preporuka je da se špic „Albanije” za svaki slučaj zaobilazi u širokom luku.

Palata „Albanija”, koja se nalazi na adresi Knez Mihailova od dva do četiri i Kolarčeva 12, kako su nam rekli u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, jedno je od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske moderne arhitekture.

– Podignuta je na mestu istoimene kafane 1938. godine investicijama Hipotekarne banke, prema glavnom projektu arhitekte Miladina Prljevića, u čijoj razradi su učestvovali arhitekte Branko Bon, Miladin Grakalić i inženjer Đorđe Lazarević. Monumentalnog izgleda, sa značajnim konstruktivnim i arhitektonskim novinama, bila je izuzetan građevinski poduhvat na Balkanu – kažu u Zavodu.

Oblikovana je u internacionalnom duhu modernizma tridesetih godina prošlog veka, sa fasadama obloženim sivoplavim mermerom. Podignuta je na izrazito dominantnoj poziciji i predstavlja prostorno-urbanistički akcenat ovog dela grada i jedan od prepoznatljivih simbola Beograda. „Albanija” je visoka 53 metra i ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, a prostire se na oko 8.000 kvadrata.

Palata je 1944. godine u toku savezničkog bombardovanja pogođena bombom teškom pola tone jer se u njoj nalazio štab za visoke nemačke funkcionere. Tom prilikom u skloništu su izginuli svi Nemci, ali je palata izdržala i nije pretrpela veća oštećenja.

Te godine 20. oktobra na zgradi je istaknuta jugoslovenska zastava sa petokrakom kao znak oslobođenja.

Svi događaji značajni za grad i državu od tada pa i danas obeležavaju se na specifičan način na fasadi ovog zdanja.

Palata „Albanija” odolela je svim bombama koje su prestonicu zasipale u prošlom veku, ali izgleda ne i zubu vremena. Sada je pravi trenutak da joj se priskoči u pomoć.

U poslednje dve godine na Kosančićevom vencu, Ulici kralja Petra, ulicama Gračaničkoj, Brankovoj, u Zemunu... obnovljeno je oko 200 zaštićenih fasada o trošku republike i grada.

Kako je „Albanija” spomenik kulture i kulturno dobro, ali i jedna od najznačajnijih zgrada srca Beograda, bilo bi dobro da se u njenu obnovu na vreme uključe i državne i gradske institucije.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak