Godišnjica zemljotresa u Skoplju

RTS 26.07.2019 11:25
Godišnjica zemljotresa u Skoplju


Tačno pre 56 godina Skoplje je pogodio razorni zemljotres u kome je poginiulo 1.070 ljudi, a 3.000 povređeno.



U sklopu obeležavanja tog strašnog događaja, zvanične delegacije i predstavnici institucija položiće cveće na spomenik žrtvama zemljotresa na gradskom groblju u Butelu, a humanitarne akcije i radionice biće organizovane na više mesta u gradu.

"Pre 56 godina, veliki sat Starog železničkog kolodvora u Skoplju se zamrzao. Ostao je da svedoči da je 20 sekundi bilo dovoljno da se zaustavi život grada. Kada je prašina slegla i kada je zlokobni zvuk utihnuo, svet je video katastrofu. Skoplje se seća!", naposao je premijer Severne Makedonije Zoran Zaev na svom Tviter profilu. 

Razorni zemljotres probudio je stanovnike Skoplja 26. jula 1963. u pet sati i 17 minuta, a manji potresi trajali su do pet i 43 minuta.

Godišnjica zemljotresa u Skoplju

Zemljotres u Skoplju osetio se na površini od oko 50.000 kvadratnih kilometara. Uništeno je 15.800 stanova, a 28.000 je oštećeno. Preko 200.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Solidarnost koju su jugoslovenski narodi delili sa Skopljem i Makedonijom brzo se pretvorila u globalnu.

Razoran zemljotres u Skoplju 

Trideset pet zemalja članica UN-a pokrenulo je inicijativu za pomoć Skoplju. Do današnjeg dana, neki objekti izgrađeni u to vreme nose naziv zemalja u kojima je pomoć primljena: rumunska bolnica, ruske zgrade, japanske kasarne.

Stanovnici Skoplja pamte mnoge druge akcije svetske solidarnosti. Godine 1965. Ujedinjene nacija raspisale su konkurs za izradu urbanističkog plana za gradnju grada. Šezdeset odsto plana je povereno idejama svetski poznatog arhitekte Kenza Tangea, a ostalih četrdeset arhitektama iz nekadašnje SFRJ.

Današnja železnička stanica je, na primer, jedan od objekata Tangea i njegove, tada futurističke vizije grada.

Na solidarnost sa Skopljem pozvali su i evropski intelektualci, kao što su pisci Žan Pol Sartr i Alberto Moravija, dok Pablo Pikaso poklanja svoj rad planiranom Muzeju savermene umetnosti.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak