50 godina od sletanja na mesec: 'Mali korak' koji je zauvek promenio svet

Novosti 20.07.2019 12:10
50 godina od sletanja na mesec: 'Mali korak' koji je zauvek promenio svet


Na današnji dan pre tačno pola veka, u 22.56 po srednjoevropskom vremenu, ljudska noga prvi put kročila na Mesec



NA današnji dan 1969. godine, 650 miliona ljudi je sa strepnjom gledalo na televiziji kako se američki astronaut Nil Armstrong merdevinama spuštao na površinu Meseca. Tog 20. jula, u 22.56 po srednjoevropskom vremenu, dok je pravio prve korake, Armstrong je izgovorio reči koje su ušle u istoriju: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo."

Svet danas obeležava pola veka od jednog od najvećih dostignuća čovečanstva. Misija "Apolo 11" bila je ogroman trenutak u američkoj i svetskoj istoriji. Astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins izabrani su za ovaj poduhvat. Plan je bio da se Zemljina orbita iskoristi za dolazak do Meseca, nakon čega bi se Armstrong i Oldrin spustili na površinu Meseca, dok bi Kolins ostao u komandnom i servisnom delu svemirske letelice koji se može odvojiti. Skoro 110 sati posle napuštanja Zemlje, Armstrong je postao prva osoba koja je izašla na površinu Meseca, a posle 20 minuta pridružio mu se Oldrin. Njih dvojica su provela više od dva sata prikupljajući uzorke sa površine Meseca, fotografišući ih i postavljajući brojne naučne eksperimente. Postavili su američku zastavu, razgovarali telefonom sa tadašnjim američkim predsednikom Ričardom Niksonom i sakupili 23 kilograma kamenja sa Meseca, koje su poneli na Zemlju. Misija je trajala osam dana, tri sata, 18 minuta i 35 sekundi.

"Apolo 11" bila je prva misija koja je spustila ljude na Mesec, peta u okviru programa "Apolo" i treća sa ljudskom posadom. Do kraja 1972. šest američkih misija je odvelo ljude na Mesec, njime je hodalo 12 ljudi, ali i danas su aktuelne teorije zavere koje govore da čovek nije zakoračio na strano nebesko telo i da je sve bilo lažirano kako bi NASA prevarila javnost. NASA je, međutim, od 2009. imala izviđački brod koji se okretao oko Meseca i slao slike visoke rezolucije. Na njima se vide otisci stopala i tragovi točkova, a postoje i geološki dokazi o stenama koje su donete sa Meseca.

Američki astronauti sa Titom i Jovankom

50 godina od sletanja na mesec: 'Mali korak' koji je zauvek promenio svet

Posle sletanja na Zemlju, tri astronauta su provela 21 dan u karantinu, a razlog ove čudne akcije bila je bojazan da nisu zaraženi opasnim mikroorganizmima, jer su se vratili sa neistražene teritorije. Na Mesecu su ostavili nekoliko predmeta - fotografije ljudi i audio snimke na nekoliko različitih jezika koji predstavljaju globalni značaj misije. Ostavili su i medaljone sa imenima astronauta koja su poginula u "Apolu 1" na lansirnoj podlozi, kao i dva kosmonauta koja su nastradala u sličnoj nesreći. 

SRBI ZADUŽILI ČOVEČANSTVO

ČLAN misije Apolo 11 Dejvid Vujić (na slici) ovih dana boravi u Srbiji, na poziv Ambasade SAD u Beogradu. Jedan od sedmorice inženjera srpske nacionalnosti koji su pomogli da čovek sleti na Mesec, došao je da bi učestvovao u kampanji "Vi ste svet". Poslednji živi član "srpskog Apolo 7" tokom posete će razgovarati sa širokom publikom o svom životnom iskustvu, američkom svemirskom programu, ali i svojim kolegama Slavoljubu Semu Vujiću, Milojku Majku Vučeliću, Danilu Bojiću, Pavlu Dujiću, Petru Galoviću i Milisavu Šurbatoviću, koji su, kao i on, radom na programu "Apolo" zadužili čovečanstvo.

KAMENČIĆI ZA TITA

DEO tovara od 23 kilograma dobio je Josip Broz Tito, kada je posada misije "Apolo 11" došla u zvaničnu posetu Jugoslaviji. Astronauti su doneli četiri kamenčića kao poklon sa Meseca. Oni se danas nalaze izloženi u Muzeju Jugoslavije, i Mint je išao da ih pogleda.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak