Trojka bivših preti Erdoganu

Politika 09.07.2019 19:32
Trojka bivših preti Erdoganu


Sve su češće spekulacije da bi bivši predsednik, bivši zamenik premijera i bivši šef diplomatije – svi iz vladajuće partije – mogli da formiraju sopstvenu stranku



Redžep Tajip Erdogan namerava da ostane na vlasti svakako do 2029, ali njegovi bivši prijatelji, nezadovoljni predsednikovom apsolutističkom kontrolom države i vladajuće partije, možda mu to neće dopustiti.

Posle poraza na istanbulskim izborima sve se glasnije nagađa da bi trojica nekadašnjih predsednikovih bliskih saradnika mogla da napuste vladajuću Partiju pravde i razvoja (AKP) i formiraju sopstvenu stranku desnog centra. Reč je o bivšem predsedniku Abdulahu Gulu, nekadašnjem zameniku premijera, ministru privrede i spoljnih poslova Aliju Babadžanu i eks-šefu diplomatije Ahmetu Davutogluu.

Sva trojica su tokom poslednjih pet godina marginalizovani pošto su kritikovali Erdoganovu politiku zbog pitanja kao što su demokratizacija, ekonomija i spoljna politika. Odnosi nekada najbližih saradnika upadljivo su zahladneli. Propraćena medijskim napadima na disidente, tenzija je počela da izbija u javnost.

Ovo se posebno odnosi na Gula, koji je s Erdoganom svojevremeno rušio oca turskog islamizma Nedžmetina Erbakana i 2001. bio suosnivač AKP pre nego što je ona ubrzo potom preuzela vlast 2002.

Gul nema mnogo razumevanja za Erdoganove ambicije da postane „Robert Mugabe Evrope” i da vlada možda i posle 2029. Gul je 2014. odbio da traži drugi mandat i povukao se u zavetrinu. Mogao je da mirno kapitalizuje svoj akademski i politički ugled, ali sveopšte pogoršanje situacije i sve otvorenija Erdoganova autoritarnost naveli su ga da se aktivira.

Bivši predsednik počeo je da svoje kolege iz AKP savetuje preko „Tvitera”, ali pošto to nije imalo efekta, njegove kritike postajale su sve direktnije, a pojavljivanja na televizijama učestalija. Ispoljavao je velike rezerve prema produženju vanrednog stanja, spoljnoj politici i osuđivao opasno urušavanje građanskih sloboda. Apelovao je na oslobađanje uhapšenih novinara i povratak pravnoj državi, ali je izbegavao da bude uvučen u personalne obračune koje je Erdogan priželjkivao.

„Oni koji su nekada bili pod našim partijskim krovom, a sada lutaju naokolo u različitom raspoloženju, nemaju pravo da išta kažu o našoj partiji”, uzvraćao je Erdogan, ne pominjući Gula po imenu. „Oni koji su ispali iz voza ostaće tamo gde su pali.”

Gul je obnovio učestale komunikacije s evropskim zvaničnicima koji se protive Erdoganovoj politici, kao i s opozicionim liderima koji se bune zbog politike AKP – što sve nagoveštava da planira politički povratak, verovatno ne kao izazivač Erdogana na predsedničkim izborima u novembru ove godine, ali svakako kao neko ko bi podržao njegovog protivkandidata, možda Babadžana.

Da je promocija nove stranke na horizontu, moglo je da se nasluti pre četiri meseca, kada je lansiran jedan anonimni sajt koji je, ne otkrivajući ko su njegovi osnivači, naznačavao glavne političke konture delovanja, uključujući pitanja novog ustava, spoljne i unutrašnje politike, odnosa prema Kurdima.

„Mi smo tim s visokim osećajem odgovornosti, koji veruje da je vlada AKP stvarala istoriju svojim uspesima i promašajima tokom poslednjih 16 godina, ali sada je umorna i u našem najboljem nacionalnom interesu je da je preuzmu mlađi, kvalifikovani i nekorumpirani kadrovi”, pisalo je na sajtu uz poziv na promenu kako bi se Turska pretvorila u „supersilu”.

Odmah se posumnjalo da iza tog sajta stoje Gul, Babadžan i Davutoglu. Oni niti su vesti potvrdili, niti demantovali, ali ostaje jedno pitanje bez odgovora: Ima li disidentska trojka hrabrosti da se otvoreno suprotstavi Erdoganu, koji je pokazao da ume efikasno da se oslobodi rivala?

Tenzija je već ispunila koridore vlasti AKP. Da li to znači da predstoji otvoreni sukob Erdoganovih lojalista i onih koji smatraju da predsedniku ne bi trebalo dopustiti da jača svoju sultansku vlast?

Bila bi to šizma koju bi Erdogan da izbegne. Recesija, nezaposlenost i inflacija već korodiraju izbornu bazu vladajuće stranke, koja je primorana na koaliciju s nacionalistima da bi imala većinu u parlamentu. Gubitak Istanbula predstavljao je nov udarac koji bi mogao da označi početak kraja njegove neprikosnovene 16-godišnje vlasti.

Predsednički izbori u novembru svakako neće biti onakvi na kakve se Erdogan navikao. Lider najveće opozicione stranke, Republikanske narodne partije, Kemal Kiličdaroglu najavio je mogućnost da se kandiduje. Predsednica Dobre partije Meril Akšener je to već učinila. Ukoliko se nova stranka formira, očekuje se da će imati svog kandidata. Gul, Babadžan? Trka bi mogla da bude veoma neizvesna bez obzira na to što Erdogan i dalje uživa visok stepen podrške.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak