Dačić: Čemu sastanci u okviru 'Berlinskog procesa', ako je realnost drugačija

RTV 05.07.2019 09:42
Dačić: Čemu sastanci u okviru 'Berlinskog procesa', ako je realnost drugačija


Šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je u Poznanju učestvovao na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja učesnica 'Berlinskog procesa', izjavio je da se polako postavlja pitanje svrsishodnosti održavanja takvih sastanaka, naročito kada neki vodeći evropski lideri govore da im ne pada na pamet da govore o proširenju EU.



„Ako je to zaista tako, onda ne razumemo smisao ovakvih sastanaka“, rekao je Dačić novinarima u Poznanju nakon sastanka i podsetio da on na sastancima Berlinskog procesa učestvuje od početka, odnosno od 2014. godine.

Preneo je i da je on to pitanje „proširio“ i na to da i sam region mora da bude mnogo odgovorniji.

Poslednja odluka Prištine, takse, zatim i to što su objavili da su potpisali sporazum o zajedničkoj diplomatiji, da bi pokazali kako su jedna nacija, na neki način postavlja pitanje svrsishodnosti ovakvih sastanaka, ako nakon toga imamo potpuno drugačiju realnost, naglasio je Dačić.

I pored svega, napominje, Srbija je ipak zadovoljna što postoji ovakva inicijativa, ali i istakao da očekujemo da ona u sledećim godinama rezultira nekim konkretnim merama.

Dačić je poručio da je Srbija veoma konstruktivna i da je i kolegama iz regiona ponovio da se zalaže za to da ceo region traži i artikuliše zajedničke interese.

To, kaže, znači da Srbija i Crna Gora brže napreduju ka EU, jer nismo zadovoljni dinamikom, da se otvore pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom, da BiH uradi šta treba da mogla da počne pregovore sa EU, a Srbija čak, iako možda neko i ne očekuje, nema ništa protiv da se uvede vizna liberalizacija za građane Kosova i Metohije.

Ali, nijedna od tih stvari ne zavisi samo od nas sa Zapadnog Balkana i zato je potrebno da poruke koje dolaze iz EU budu motivišuće i podsticajne - da ovo ne bude „druga liga EU“, koja će zameniti proces evropskih integracija, ukazao je Dačić.

Primera radi, naveo je da Severna Makedonija i Bugarska sledeće godine predsedavaju Berlinskim procesom i upitao da li neko stvarno misli da će se Severna Makedonija zadovoljiti time da ne dobije otvaranje pregovora, nego da predsedava Berlinskim procesom.

Ponovio je da Beograd želi kompromis sa Prištinom, da takse moraju da se ukinu, jer je nemoguće da se govori o regionalnoj saradnji, ako opstaju takse od 100 odsto na proizvode iz centralne Srbije i BiH, sa obrazloženjem da nismo priznali Kosovo.

„Ima i drugih zemalja koje nisu priznale Kosovo, pa što nisu njima uveli takse od 100 odsto“, upitao je Dačić.

Za stav Prištine da će ukinuti takse kada Srbija prizna Kosovo, ponavlja da je to opstrukcija dijaloga.

Beograd je, kaže, spreman da nastavi dijalog, ali takse, ukazuje, stvaraju ozbiljne probleme, jer je roba duplo skuplja na KiM, stvara se niz problema u funkcionisanju života građana i institucija, ali najvažnije - stvara se dodatna nestabilnost, koja može da naruši bezbednosnu situaciju.

Dačić je još jednom pozvao Prištinu i međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Prištinu da ukine takse.

Rekao je da EU priča o nekim stvarima „kao da su sveštenici sa Tibeta, pa sada oni duhovno promišljaju o problemima kontinenta, a niko da kaže ništa konkretno o tome šta treba da se uradi“.

Zato ga, kaže, raduje što je EU danas reagovala na poslednju odluku Prištine, ali dodaje da ne veruje da će to imati bilo kakvog efekta.

„Mogao sam i danas da kažem isto što i 2014. godine. Nije se mnogo toga promenilo, ali, ipak, idemo nekako dalje u pravcu ka EU“, zaključio je Dačić.

Što sam ga potpisao Briselski sporazum?

Dačić je izjavio da Evropska unija mora da sačuva svoj autoritet i da ne sme da dozvoljava da se dogovori iz dijaloga Beograda i Prištine ne ispunjavaju.

"Ja sam potpisao Briselski sporazum. Što sam ga potpisao, ako pet, šest godina nakon toga neko kaže da to neće da ispunjava", upitao je Dačić.

EU mora, ne samo da sankcioniše Prištinu, već i da vodi taj proces na autoritativan način, da "postoji dobro vođstvo EU u celini", rekao je Dačić odgovarajući na pitanje kako vidi ono što jesu i posebno onim što nisu postigli Federika Mogerini i Johanes Han i da li misli da će novi pregovarači imati neke nove ideje.

Dačić je rekao da pozitivno ocenjuje ono što je Federika Mogerini želela da uradi, ali sama činjenica da nema jedinstvenog pristupa među različitim državama unutar EU, pokazuje da uvek oni koji ne žele nešto da ispune tu traže alibi i na njih se nikad ne izvrši pritisak do kraja.

"Za razliku od toga, na primer, kada treba izvršiti pritisak na Srbiju, obavezno se svi jave", konstatovao je Dačić o.

"Ali, nismo tu da kukamo i da se žalimo. Da poželimo sreću i uspeh novim čelnicima EU i nadam se da ćemo napraviti neke krupnije korake napred", rekao je Dačić.

Upitan za izjavu premijera Slovenije Marjana Šareca da je ta zemlja zainteresovana za mesto evropskog komesara za proširenje u budućem sazivu Evropske komisije, Dačić je rekao Srbiju niko o tome ni ne pita, kao da nemamo unapred ni favorite, ni neke koje ne bismo voleli.

"Smatramo da su sve zemlje iz regiona naše prijateljske zemlje i da svi imamo iste probleme i da ne treba da se radujemo neuspesima jedni drugih. Imamo veoma pozitivan stav prema zahtevima drugih u regionu i za sve bi bilo dobro da počnemo da se smatramo nekim regionom i da jedni druge guramo i podržavamo", rekao je Dačić.

Srbija dosta očekuje od predsedavanja Hrvatske

Dačić je izjavio da Srbija dosta očekuje od hrvatskog predsedavanja Evropskom unijom u prvoj polovini 2020. godine.

"Srbija se raduje i dosta očekuje od predsedavanja Hrvatske EU. Mi smo ovde svi naši i nama je interes da jedni druge pomažemo. Zato mislim da je važno da predsedavanje Hrvatske bude u skladu sa interesima celog regiona", rekao je Dačić.

On je čestitao i hrvatskoj ministarki spoljnih poslova Mariji Pejčinović Burić na izboru za generalnu sekretarku Saveta Evrope, navodeći da je i ta pozicija veoma važno mesto za region.

Dačić je istakao da Srbija smatra da su sve zemlje u regionu prijateljske, da imaju iste probleme i da nijedna ne bi trebalo da se raduje neuspesima druge.

"Mislim da bi za ceo region bilo dobro da počnemo da se smatramo nekim regionom i da jedni druge guramo i podržavamo. Neko će reći da je to nova Jugoslavija, ali ja ne pričam o tome, govorim da imamo zajedničke interese i da bi bilo bolje da o tome javno govorimo, nego da u raznim čekaonicama svi isto mislimo, a niko ne sme da kaže", rekao je Dačić.

Upitan o situaciji u BiH, Dačić je rekao da smatra da treba da se poštuju principi na kojima je BiH zasnovana, kao država ravnopravnih tri naroda i dva entiteta.

"Nije dobro ići u ekstremnu politiku ni na jednu ni na drugu stranu, ni u pravcu razbijanja BiH, ali ni u pravcu unitarizacije, tako da se zanemaruju interesi nekih naroda. Tu ne mislim samo na Srbe, već i na Hrvate i probleme koje hrvatski narod u BiH ima", rekao je Dačić.

Istakao je da Srbiji nije u interesu da bilo gde ima sukoba, već da je potreban mir u regionu.

Ivković: Srbija doprinosi politici povratka migranata

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković podsetila je na konferenciji ministara na Samitu Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa da je MUP više puta dobio priznanja za međunarodnu policijsku saradnju i pohvale za humani pristup policijskih službenika tokom migrantske krize.

Ona je danas na samitu u Poznanju poručila da će Srbija nastaviti da bude pouzdan i kredibilan međunarodni partner i u narednom periodu.

"Srbija ispunjava sve standarde u pogledu zaštite ljudskih prava migranata. Sa druge strane jasno je da upravljanje migracijama predstavlja bezbednosni izazov, koji je pokazao i nepredvidivost i veliku dinamiku, zbog čega je naš prioritet sprečavanje krijumčarenja migranata, njihove radne i seksualne eksploatacije, ali i stvaranje uspešnog mehanizma povratka migranata kojima nije odobren zahtev za azil", rekla je Popović Ivković.

Ona je podsetila da je Srbija u prethodnom periodu, a nakon gašenja takozvane Zapadnobalkanske rute, imala pritisak migranata koji se može uporediti sa periodom kada je kriza bila na vrhuncu i kada je više od milion migranata prošlo kroz Srbiju.

S druge strane, kako je navela, u pokušaju nezakonitog prelaska državne granice u prvoj polovini ove godine sprečeno je 6.012 osoba, kao i da se na teritoriji naše države trenutno nalazi oko 3.100 migranata.

Državna sekretarka je poručila da Srbija nastavlja da jača svoje kapacitete, kako bi odgovorila na eventualne buduće izazove.

"Srbija doprinosi politici povratka koja će biti definisana na nivou Evropske unije i pozdravlja napore koji se sprovode u okviru ERRIN mreže na nivou Evropske unije. Naša država će, shodno statusu posmatrača u ovoj mreži, aktivno davati svoj doprinos i razmenjivati informacije od značaja za politiku vraćanja migranata", rekla je državna sekretarka.

Ivković: U upravljanju oružjem rukovodimo se strategijom EU

Biljana Popović Ivković govorila je danas i o naporima i rezultatima Srbije u sprovođenju Mape puta za održivo rešenje za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem i pripadajućom municijom na Zapadnom Balkanu.

"Srbija usmerava svoje prioritete u oblasti upravljanja oružjem kao doprinos implementaciji nove Strategije Evropske unije iz novembra 2018. i implementaciji Mape puta koju smo usvojili u Londonu u okviru Berlinskog procesa. U junu ove godine smo usvojili Strategiju i prateći Akcioni plan u ovoj oblasti, dokumenta koji će obezbediti implementaciju obaveza iz Mape puta", rekla je Popović Ivković.

Ona je istakla da je proces implementacije Mape puta bitan da bi Srbija doprinela ispunjenju prelaznog merila u oblasti oružja u sklopu pregovaračkog Poglavlja 24 za pristupanje Evropskoj uniji, kao i da bi se dao pun doprinos očuvanju bezviznog režima za građane sa Evropskom unijom.

Podsetila je da je MUP Srbije usmerio svoje reforme ka izmeni normativnog okvira u smislu usaglašavanja sa pravnim tekovinama Evropske unije u ovoj oblasti i dostizanja standarda država članica.

"U tom smislu već smo napravili prve korake. Usvojili smo Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije čime smo izmenili propis koji je bio na snazi od 1969.", kazala je Popović Ivković.

Ona je podsetila i na rad na unapređenju organizacione strukture tehničkih kapaciteta i ljudskih resursa koji će stvoriti bolji okvir za borbu protiv ilegalne trgovine vatrenim oružjem.

Navela je i da reforme koje MUP sprovodi idu ka jačanju kapaciteta za skladištenje oružja, municije i eksploziva, uz stvaranje uslova za kontinuirano uništenje njihovih viškova, kao i unapređenje postupka i efekata dobrovoljne predaje oružja i procesa legalizacije.

"Radićemo i na kontinuiranom uništenju viškova vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija. Želim da napomenem da smo samo u 2017. uništili preko 18.000 komada vatrenog oružja, dok smo u prethodnih sedam uništili više od 126.000 komada", poručila je Popović Ivković.

Kako je navela, radi se i na sprovođenju sveobuhvatnih kampanja za informisanje javnosti o rizicima od vatrenog oružja.

Popović Ivković je zahvalila Evropskoj uniji, Francuskoj i Nemačkoj što na odgovoran i predan način čine dodatne napore u cilju usaglašavanja regionalnog odgovora na problem ilegalnog posedovanja i krijumčarenja vatrenog oružja, njegovih delova, municije i eksploziva, kao i UNDP-SEESAK-u na velikoj pomoći u implementaciji nacionalnih politika i doprinosu za razvoj i jačanje kapaciteta Ministarstva unutrašnjih poslova.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak