Srpska nacionalna klasa: Od Tita do 'Fijata'

RTS 03.07.2019 19:22
Srpska nacionalna klasa: Od Tita do 'Fijata'


Fabrika automobila uvek je bila više od običnog preduzeća. Zato što je godinama jedan od najvećih izvoznika ona je neobično važna Aleksandru Vučiću. Borisa Tadića dovela je na vlast, a Slobodan Milošević se u Kragujevcu oprostio od vlasti, jer je jedna od poslednjih predsedničkih poseta bila tadašnjoj "Zastavi".



Baloni u bojama srpske i italijanske zastave vinuli su se u nebesa iznad Palate "Srbija" kada je u septembru 2008. godine "Fijat" i zvanično stigao u našu zemlju. U Kragujevcu je na italijanskom bila ispisana dobrodošlica za velikog stranog investitora, koji će, mislili smo, promeniti Srbiju. 

Mislili smo i da će "Fijat" promeniti Kragujevac. I promenio je. Ova kompanija je tokom protekle decenije nosila titulu najvećeg izvoznika. Ovog leta u Kragujevcu se govori o novom modelu, novom ugovoru, ali i o tome kako su radnici na plaćenom odsustvu, kako na posao dolaze samo po pozivu. Ni na jednu od ovih tema predstavnici menadžementa nisu želeli da govore za RTS. 

Imaju li odgovor na ova pitanja zvaničnici Republike Srbije, koja je "Fijatov" poslovni partner i koja u kompaniji "Fijat Krajsler automobili Srbija" ima 33 odsto učešća?

Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede, kaže da je ova tematika u domenu poslovne tajne i da bi razgovor na tu temu mogao da naruši konkurentsku poziciju "Fijata".

Ništa rečitiji nisu bili ni predstavnici lokalne vlasti. 

"Nemam ovlašćenja da o tome pričam. To je nešto što je poslovna tajna", kaže gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić. 

Za ovaj grad ova fabrika već decenijama znači život. Aktuelni gradonačelnik kaže da se seća, dok je bio dete, kako su reke ljudi odlazile u fabriku ranim jutrom. 

"Nema porodice koja nije bila direktno ili indirektno vezana za staru 'Zastavu'. Za nas je potpuni slom bio prestanak rada fabrike, gubitak tržišta stare Jugoslavije", priseća se Nikolić.

Pre će propasti Jugoslavija, nego "Zastava"

Zoran Marković pamti da mu je kada je 1988. godine počeo da radi pokojni otac rekao: "Pre će propasti država, nego 'Zastava'". I bio je u pravu. Jugoslavija je propala prva. Nedugo zatim, stala je i proizvodnja automobila. I stao je ceo grad. Marković je danas predsednik Samostalnog sindikata u "Fijatu". 

"Jednostavno, radnici nisu imali nikakva primanja. Bili smo bez penzionog i socijalonog osiguranja. Nismo imali overene zdravstvene knjižice. Tako da smo sa radošću dočekali 2008. godinu, o mnogi kažu dolasku, a ja kažem vraćanju 'Fijata'", ističe Marković.

Brane Kartalović, dopisnik Politike iz Kragujevca priseća se kako je, kada je "Fijat" došao, na ulazu u Kragujevac, iz smera Koridora 10, bio okačen veliki transparent "Benvenuti a casa", što znači "Dobrodošli kući". 

"Grad je bio sređen, okićen, narod je očekivao dolazak 'Fijata' kao svojevremeno i dolazak Tita. Sećam se majki koje su bile uplakane i koje su govorile: 'Mi smo otpuštene, za nas nema posla i za nas je kasno, ali će sa dolaskom 'Fijata' dalje moći da rade naša deca", rekao je Marković.

Zanimljivo je i da je aktuelni gradonačelnik Kragujevca, Radomir Nikolić, tada je bio u opoziciji.

"Fijat" kao politički trofej

"Posao opozicije je da uvek nađe razloge da kritikuje. Mi nismo govorili u to vreme da je loše što je 'Fijat' došao u Kragujevac, već smo kritikovali neke pojedne elemente tog ugovora koji je bio pod velom tajne. Nakon što je potpisan više nije bilo moguće ispraviti elemente tog ugovora", objašnjava Nikolić.

Veroljub Stevanović, bivši gradonačelnik Kragujevca, kaže da se podrazumeva da bi čovek u politici trebalo da bude ozbiljan. 

"Morao bi ozbiljno da razmisli o problemu, koji nije gradski, već je mnogo širi. Da bi takvu izjavu dao i da bi nekog kritikovao. Kritika zbog kritike nije dobra. Suludo je da neko tako nešto izjavi ako dobijete takvog partnera", tvrdi danas Stevanović.

Ta 2008. kada je na velika zvona objavljen posao sa "Fijatom", bila je izborna godina. Novinar Brane Kartalović priseća se kako je tadašnji predsednik Boris Tadić pozvao gradonačelnika Kragujevca da ga podrži. 

"I Veroljub Stevanović, kao neprikosnoveni lider grada, poziva Kragujevčane da glasaju za Borisa Tadića. Iako je veliki broj Kragujevčana u prvom krugu glasao za Tomislava Nikolića. Boris Tadić je zahvalan Veroljubu Stevanoviću na tome, odriče se Demokratske stranke u Kragujevcu. Od tog udarca DS i čitava opozicija u Kragujevcu se još nije oporavila", smatra Kartalović.

Radomir Nikolić danas otvoreno priznaje da je to bio ozbiljan poen za tadašnju vlast. 

"Svesni smo bili toga da ćemo protiv takvog rezultata teško uspeti da borimo", rekao je Nikolić.

Mlađan Dinkić je te 2008. godine izjavio kako će investicija doneti nova radna mesta i Kragujevcu i čitavoj Srbiji. Jer, na jedno radno mesto u automobilskoj industriji dolaze još dva. 

"Tako se gradi Srbija, tako se gradi patriotizam, tako se čuva Kosovo, tako se gradi budućnost za ljude", rekao je tada Boris Tadić. 

Oni koji su u pregovorima sa "Fijatom" učestvovali kažu da je bilo nekoliko prelomnih momenata. Da je italijanski partner od države tražio da čak proceni koliko će kompanija vredeti kad desetogodišnji podsticajni plan istekne. Što je bilo nemoguće izračunati. Kažu i da je "Fijatova" delegacija za pregovarački sto stavila i konkurentsku ponudu. Time je Srbiji "Fijat" poručio – Rumunija daje više. 

Presudni su bili uslovi i pre svega kvalitet radne snage, smatra Veroljub Stevanović. Presudno je, ipak, bilo i to što je "Crvena Zastava" imala dugogodišnju saradnju sa "Fijatom".

Fabriku gradili proleteri, otvorio je Aleksandar Ranković

I pre "Fijatove" ere, Kragujevac je bio nezaobilazna tačka na karti političke geografije Srbije. Fabrika "Crvena Zastava", koju su sagradili proleteri, poput magneta u ovaj grad privlačila je sve značajnije političke figure od pedesetih na ovamo. 

Proizvodnja automobila u Kragujevcu, počela je odmah posle rata – 1954. godine. Moderna fabrika otvorena je 1962. Usred fabričkog pogona, ispred školjki belih fića, Aleksandar Ranković održao je govor. Toma Savić u to vreme bio je student.

"To je bio uobičajen govor koji se drži u takvim prilikama. Malo politički, malo pohvale. Sećam se otvaranja fabrike i koliko je bilo ljudi tu. To je bio najveći događaj u istoriji Kragujevca", priseća se Savić, koji je u "Zastavi" kasnije bio glavni operativac projekta "Jugo Amerika". 

I Tito je dolazio u Kragujevac, podseća novinar Brane Kartalović. 

"Kad god je dolazio on je svraćao u 'Zastavu' da vidi kako teče proizvodnja i da se uveri u snagu i stabilnost sistema koji počiva na samoupravnom socijalizmu", ocenjuje Kartalović. 

Toma Savić pamti Titovu posetu. Kaže da je tad već bio zaposlen u "Crvenoj Zastavi", da je bio na trotoarima u linijama građana za doček.

"On je to prošao, proleteo je. To je bilo oduševljenje. Ušao je preko mosta i prošao je kroz čitavu 'Zastavu'", rekao je Savić.

Naš sagovornik pamti i kako je jednom Tito u Kragujevac došao sa Leonidom Brežnjevim, predsednikom SSSR-a. Bilo je to 1978. godine i Tito je tata Brežnjevu poklonio "zastavu 101", sa motorom od 1.300 kubika. 

"Onda, u obližnjem gradskom domu hteo da pokaže svoje vozačke sposobnosti. On je bio veliki kolekcionar automobila, imao ih je oko 200. I onda je napravio nekoliko krugova uz škripu guma, posle vesele atmosfere. Jedva su mu oteli ključeve da ne napravi neko zlo", prepričava ovu anegdotu Toma Savić.

"Crvena Zastava" bila je i tema sastanka Josipa Broza Tita, predsednika SFRJ i predstavnika "Fijata" Đovanija Anjelija pre više od pola veka. Razgovarali su o proširenju proizvodnih kapaciteta. "Fijat" je prethodno u fabriku automobila u Jugoslaviji uložio 10 miliona američkih dolara. 

"Poenta je u tome da su svi na vlasti hteli da se poistovete sa tim simbolom uspeha, razvoja, prosperiteta, napretka i u tom periodu SFRJ. S obzirom na to da je u 'Zastavi' radilo ljudi različitih vera i nacionalosti to je za političare bio znak da oni poštuju taj sistem", dodaje Kartalović.

Beko tražio veći aplauz za Miloševića

Uoči smene vlasti 2000. godine i Slobodan Milošević je u Kragujevcu održao veliki miting. Fabrika je bila razorena tokom bombardovanja, a od republike se očekivao novac za obnovu proizvodnje. Milošević je došao je na poziv Milana Beka, koji je tada bio u upravi "Zastave". 

"Beko je doveo Miloševića i tu je napravljen miting, tu su dovedeni radnici. Sećam se da je Beko rekao: 'Još veći aplauz, još veći aplauz. Uzeće nam pare ovi iz Smedereva'", svedoči Toma Savić. 

Kragujevac je bio važan i Borisu Tadiću i Aleksandru Vučiću. Političarima je bilo važno ne samo da dođu u fabrički pogon, već i da voze automobile koju su se u njemu pravili. Prvi "jugo" napravljen je za Tita. Ostalo je zapamćeno i kako je Božidar Đelić posle demokratskih promena kupio "jugo kabriolet".

"Dobro je krenulo. Srbija je na dobrom putu", rekao je 2002. godine Božidar Đelić, tadašnji ministar finansija, nakon što je sa kačketom ušao u "jugo kabriolet". 

Kada je "Fijat" došao, tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić kupio je automobil na kredit.

Gradonačelnik Radomir Nikolić kaže da Grad Kragujevac i danas kupuje "fijat 500L". "Želimo da pokažemo da nam je stalo do toga da se naša fabrika dalje razvija, nije to od velikog značaja što smo mi kupili taj automobil, ali pokazuje koliko grad voli tu fabriku i koliko želi da ona dalje napreduje", dodaje Nikolić.

"Ako je 'Zastava' bila jedina takva fabrika logično je bilo da političari propagiraju takva vozila", zaključuje Radomir Nikolić. 

Kragujevčani kažu da ova fabrika izgradila grad. Da je gradila i Srbiju. Sa vrha najvišeg solitera u Kragujevcu, koji i danas nosi "Zastavino" ime vidi se "Fijatov" proizvodni pogon. Aktuelni gradonačelnik kaže da je ovaj strani investitor promenio panoramu grada.

Radnici na plaćenom odsustvu, strah u proizvodnom pogonu

"'Fijat' je pokrenulo lavinu dolaska investitora u Kragujevac. Ali, sve manje je on značajan za grad, jer se pojavljuju novi investitori koji zapošljavaju ljude. U toj masi investitora, 'Fijat' je samo deo. I mi ga posmatramo kao i bilo kog drugog investitora", kaže Radomir Nikolić.

Ali, "Fijat" nije bilo koji investitor. Najveći srpski izvoznik u protekloj deceniji ima samim tim i drugačiji status. I zato su nedostatak informacija i višak slobodnih dana za radnike i više nego dovoljan razlog za brigu.

Zoran Stanić, predsednik sindikata "Nezavisnost", kaže da radnici nemaju nikakvo obaveštenje. 

"Žive u strahu iz dana u dan. Ne znaju da li će 'Fijat' da ode ili da nastavi da radi. Trebalo bi da ostane, jer boljih uslova nema nigde u okolini", ističe Stanić i čak tvrdi da radnici informacije o neradnim danima ne dobijaju direktno od poslodavca, već preko dobavljača. 

"Praktično preko naših vozača koji idu za delove u te firme i na oglasnim tablama pročitaju kada te firme ne rade i njihov raspored se uvek poklopi sa rasporedom 'Fijata'", kaže Stanić.

U konkurentskom sindikatu tvrde drugačije.

"Ja ne znam gde se vi informišete kad pođete od kuće na posao. Da li pitate komšiju ili svoje ukućane. Poslodavac preko linija informisanja prenosi informacije. Dužan je i u skladu sa zakonom da informiše zaposlene. A kolega može da se informiše i na Tari gore, kod gostiju njegove kafane", kaže Zoran Marković, predsednik Samostalnog sindikata u "Fijatu".

Predstavnici vlasti uveravaju da radnici nemaju razloga za brigu. Gradonačelnik Kragujevca kaže da je radnicima sigurno teško kada im se produži odmor, kada odlaze kolektivno van fabrike. 

"Ali, strateški gledano nisam zabrinut, zato što iako uđemo u novu krizu, brzo ćemo iz nje izaći", tvrdi Nikolić. 

I u Ministarstvu privrede ističu da "apsolutno nema brige i da će svi zaposleni imati posla u 'Fijatu' kao i do sada".

Novi model traži nove državne podsticaje

A posla će imati ako bude novog modela. Jer, tražnja za starim pada. Od početka godine, "Fijat" je proizveo svega 20.000 automobila. 

"S obzirom da fabrika u Kragujevcu proizvodi 'fijat 500L' već sedam godina jasno je da ukoliko uskoro 'Fijat' ne započne proizvodnju novog modela da je rešio da polako odlazi iz Srbije", pesimističan je Brane Kartalović.

Zoran Marković iz Samostalnog sindikata je optimista.

"'Fijat' sigurno ostaje u Kragujevcu. Jer to je investicija, to je najmodernija fabrika  'Fijatova' od svih koje sam ja posetio. Ima potencijala, ima stručno obučene kadrove, jedino što nam treba je proizvodnja i dobre plate", kaže Marković.

Veroljub Stevanović smatra da mora da se napravi novi ugovor sa "Fijatom".

"Jer ovaj je, ipak, stari. Godine su prošle. Vi na svakih nekoliko godina imate novi model u svakoj fabrici", kaže bivši gradonačelnik Kragujevca. 

Za "Fijat" je odlazak skuplji nego ostanak, tvrde u Vladi Srbije. Milun Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede kaže da je "Fijat" uložio više od milijardu evra sopstvenih sredstava u zajedničko preduzeće. 

"Sama ta činjenica govori da se od takve investicije ne odustaje tako lako. Siguran sam da su te priče u domenu glasina i da tako nešto neće se ostvariti sigurno duži niz godina. 'Fijat' je ovde investitor koji je na duže staze i koji će raditi", tvrdi Trivunac.

Obustava rada kao pritisak

Ima i tumčenja da je to što su radnici ovog leta na dužem odmoru neki vid "Fijatovog" pritiska na Republiku Srbiju, kao poslovnog partnera u trenutku kada se pregovara o novom modelu. Da to može tako da se tumači smatra i Veroljub Stevanović.

"Ja sam tako nešto rekao i javno, kad su bili neki štrajkovi i ja to razumem. To je sad poziv na jedan poseban način da o tome pričamo. I kad bi mene neko pitao ja bih nastavio sa istim takvim ugovorom. Ali nisam ja taj koji odlučuje", kaže Stevanović.

A kakvi su uopšte odnosi između države i "Fijata", odnosno poslovnih partnera?

Gradonačelnik Kragujevca tvrdi da su iskreni. "Verujem da postoji zdrav odnos, iskrenost u polovanju i da to nije razlog što se ovako radi ove i prethodne godine, već da 'Fijat' smanjuje troškove zbog toga što žele da uđu u nove investicije", smatra Nikolić. 

Ne verujem da bi "Fijat" na taj način vršio pritisak, to sigurno nije motiv, tvrdi Milun Trivunac. 

"'Fijat' radi u kompetitivnoj industriji, svaki potez je motivisan tržištem, sama tražnja na za tim modelom, koji je pri kraju životnog veka, je manja. To su čisto tržišni razlozi zbog čega se to događa". 

Za novi model "Fijat" od države očekuje nove podsticaje, jer stari paket važi do decembra ove godine. Veroljub Stevanović kaže da je do sada uloženo više od 1,5 milijardi evra. "Verovatno će novi model da košta nešto blizu toga. Deo toga mora i država da uloži", kaže bivši gradonačelnik.

Novi ugovor pod lupom Brisela

Ipak, pozicija države sada nije ista kao pre deset godina kada je pravljen prvi podsticajni paket.

Mlađan Dinkić je memorandum sa "Fijatom" potpisao samo dan nakon što je Božidar Đelić potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. U njemu su jasno definisana pravila kada i kako država može da pomaže privatnim kompanijama. U međuvremenu usvojen je i Zakon o državnoj pomoći koji strogo reguliše svaki državni dinar koji se troši na ime podsticaja. 

Milun Trivunac kaže da je to pitanje za Komisiju za kontrolu državne pomoći, koja je nezavisni organ. 

"Nisam siguran koliko bi ta državna pomoć iznosila, ako bi je uopšte i bilo. Naravno, postoji oblast koja to reguliše koja je u skladu sa najboljom evropskom praksom i preporukama Evropske komisije. Nešto van zakona i nešto van evropske prakse se sigurno ne bi u ovom slučaju radilo", dodaje Trivunac. 

U Komisiji za kontrolu državne pomoći nismo dobili odgovor da li se pravi novi podsticajni plan za "Fijat" i da li je, po novom zakonu, to uopšte moguće.  

Srbija "Fijatu" dala 500 miliona evra

I dok se na nivou republike još ne zna da li će i koliko državnog novca "Fijat" dobiti za novi model, na lokalu dobijamo zanimljive izjave. 

"Grad Kragujevac najverovatnije neće produžiti te subvencije koje je davao do sada. Ipak su te dotacije davane za početak biznisa. Ipak bismo sad s tim parama mogli mnogo toga još da pokrenemo", kaže Radomir Nikolić. 

Prema računici gradonačelnika, Kragujevac se za račun "Fijata" tokom protekle decenije odrekao lokalnih poreza i taksi u iznosu od oko pet miliona evra. Republička davanja bila su 10 puta veća, pokazuje naša računica. Iznosila su čak pola milijarde evra. U Ministarstvu privrede to i potvrđuju. 

"Taj podatak postoji. Podaci o ukupnim podsticajima su preko 500 miliona evra. To je zvanični podatak". 

Na primeru samo jedne godine to je izgledalo ovako. Država je za program "dodatno zapošljavanje" uplatila 680 miliona dinara. Na specijalni račun kompanije uplaćeno je još 660 miliona. U gotovini, država je zajedničkoj kompaniji iste godine dala još 650 miliona. Na ime restrukturiranja imovine iz budžeta je uplaćeno 400 miliona. Za park dobavljača izdvojeno je 22 miliona dinara, a istina je, srpka nacionalna klasa pravi se i domaćim parama i stranim delovima.

Ali, Srbija nema složeniji izvozni proizvod od automobila. A nema ni mnogo većih izvoznika od "Fijata". 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak