Žive uz deponiju na vodi

Novosti 01.07.2019 13:59
Žive uz deponiju na vodi


Posle poplave na levoj obali Dunava, isplivala istina o 800 kilometara kanala za odvod. U slivovima nameštaj, olupine. Odgovornost dele građani i država



OKO 800 kilometara kanalske mreže u naseljima Borča, Krnjača, Kotež i celoj levoj obali Dunava, koja pripada gradu Beogradu, u katastrofalnom je stanju. Odvode su decenijama zatrpavali lokalni stanovnici, investitori zaziđivali i na njima podizali zgrade, a država je bila potpuno nemarna. Tako da odgovornost za posledice nevremena na ravne časti dele i jedni i drugi.

Žive uz deponiju na vodi

Kako su se reporteri "Novosti" uverili na terenu u Krnjači i Borči, jedan od četiri ovdašnja prirodna kanala Kalovita obrastao je u korov, a deo je čak ogradila i prisvojila privatna firma. Da apsurd bude veći, kontejneri za otpad postavljeni su uz samu ivicu kanala. Olupine, nameštaj i šut plivaju po površini.

- U ovom delu imamo četiri prirodna kanala. Jednim od njih, Kalovitom nekad su plovili brodovi - kaže za "Novosti" Zoran Janković, predsednik Udruženja građana "Eko-Pančevački rit". - Umesto žabama, on je "naseljen" zamrzivačima, kaučima, nameštajem. Žitelji očekuju da država, odnosno javna preduzeća čiste kanal, a ogradili su ga. Četiri metara levo i desno je inspekcijski prilaz i on bi morao da bude potpuno prazan. Na prvom mestu problem prave autoprevoznici koji bacaju šta stignu u kanale. Na drugom mestu građani, koji sve što im ne treba ovde odbacuju.

Na drugom kraju naselja jedna od poznatih fabrika od kanala je napravila bazen i u njega ispušta svoje otpadne vode. A otpad je napravio talog zbog kog je slivnik zagušen.

- Više puta smo prijavljivali, ali vodoprivredni inspektor je samo konstatovao da je uzorak vode u granicama normale - objašnjava Janković. - A to što su otpadne vode zabetonirale kanal, nikom ništa.

Žive uz deponiju na vodi

Prema navodima nadležnih u opštini Palilula, na levoj obali Dunava prostire se oko 650 kilometara kanalske mreže, od kojih 100 kilometara prolazi kroz naselja.

- Većina kanala je zapuštena - kažu za "Novosti" u opštini. - Nadležnost nad njima preuzelo je JP "Srbijavode".

Prema Jankovićevim rečima, prošle godine očistili su borčanski pretok, kanal Vizelj, pored naselja Zbeg - objašnjava predsednik "Eko-Pančevački rit" i procenjuje da bi tim tempom sve bilo očišćeno za pet godina.

Međutim, nije dovoljno samo čišćenje. Potrebno je, na primer, da pumpa na Beljarici ubaci svežu vodu, a da borčanska pumpa tu uzmuljanu vodu primi i potom ubaci u Dunav. Ovako samo ostaje zamuljana voda. Osim toga, prilaz mora da se oslobodi i da svaka kuća potez ispred kanala čisti, jer ga ona i koristi.

Od Grada, koji je ranije u okviru "Beogradvoda", pre nego što je nadležnost predata "Srbija vodama", bio odgovoran za održavanje, nismo uspeli da dobijemo odgovore na pitanje o stanju kanala.

Zasadi vinove loze

Žive uz deponiju na vodi

I KOROV SMETA

OSIM što su puni svakojakih stvari, kanali su obrasli u travu i korov visoke i nekoliko metara, koje nadležni nisu pokosili, pa i to smeta protoku vode.

- Mogli su bar da pokose, ako nisu mogli drugo da reše. To bi umnogome olakšalo prihvat i propust vode - tvrdi Janković.

LOZA NA ĐUBRIŠTU

TIK uz jedan od kanala zasađena je vinova loza, a nameće se pitanje ko sme da konzumira ovo voće. Mnogima su i dvorišta kuća uz samu liniju odvoda, a izgleda da ni to što im je zaraza na kapiji ne tera da očiste bar ispred svog dvorišta.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak