Kakvo je mesto domaćih banaka u tekućem finansijskom sistemu

RTS 30.06.2019 19:20
Kakvo je mesto domaćih banaka u tekućem finansijskom sistemu


Banke sve više bore za dobre firme, a činjenica da je jedna firma 40 godina vršnjak svoje domaće poslovne banke u Srbiji u domenu je fantastike. Nekada su naše banke davale i garancije za izvođenje radova u inostranstvu, pa su srpska i jugoslovenska preduzeća bila glavni ne podizvođači.



Profiti banaka nikad veći, ali je broj domaćih proizvodnih i izvođačkih preduzeća i dalje mali.

"Naša realna proizvodnja a to znači industrija i poljoprivreda su oko 20 posto doprinosa bruto domaćeg proizvoda, oko 22 odsto To je nedovoljno za ovaj novo BDP-a", kaže Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta.

Da li novi industrijski ciklus treba investirati kroz budžet ili kroz niske kamate?

"Problem je pre svega što mi nemamo dovoljno kompanija koje imaju dobar kreditni rejting da se kvalifikuju za te kredite ili da kažem imaju previše nizak rejting pa dobijaju kredite pod suviše skupim uslovima pa im se ne isplati da se zadužuju", kaže Milan Marinković, direktor "Fima invest". 

"Ono što je ozbiljnije je struktura domaće privrede gde dominiraju multinacionalne kompanije koje često da ne kažem uvek dolaze na osnovu državnih subvencija i kojima da kažem domaći izvori finansiranja ne trebaju", kaže kaže Nenad Gujančić iz "Momentum sekjuritisa".

Banke sve više bore za dobre firme, a činjenica da je jedna firma 40 godina vršnjak svoje domaće poslovne banke u Srbiji, je u domenu fantastike. Zašto je dobro što uprkos gašenju državnih imamo sve više domaćih privatnih banaka.

"Pošto se ovde radi o velikim ugovorima da kažem ciframa mi u drugoj banci kada pređemo određeni limit u zahtevu onda se stvara velika dokumentacija. Onda to ide u neke centrale u Beč, u Nemačku i onda se to čeka mesecima. Ovde je velika prednost u brzini odlučivanja o onome što ste se dogovorili kad je posao u pitanju", kaže Radovan Draškić, direktor "Hidrotehnike".

Nekada su naše banke davale i garancije za izvođenje radova u inostranstvu, pa su srpska i jugoslovenska preduzeća bila glavni ne podizvođači. Za to su bile potrebne bankarske garancije. Posle konsolidacije "Jubmes banka" je sa nivoa od 42 odsto nenaplativih kredita smanjila taj novo na 2,3 odsto i spremna je da pogura nove investicione radove.

"Banka je pre svega podršku pružala u vidu garancija kroz pružanja finansijske podrške za izvođenje tih radova. Radi se o izgradnji brana u Alžiru Tunisu", kaže Miloš Vujnović, predsednik Izvršnog odbora "Jubmes banke".

Za velike stope rasta i novu industrijsku politiku potrebna su domaća preduzeća i domaće banke. Strani kapital je neophodan, ali on je mobilan i ide za profitom koji ne mora da ponovo investira u Srbiji. Amerika a za njom i Evropa najavljuju novi ekonomski nacionalizam. Možda bi trabalo da budemo spremni za takav scenario.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak