Toplotni talas stigao u Evropu iz Sahare, biće sve češći

RTV 29.06.2019 12:40
Toplotni talas stigao u Evropu iz Sahare, biće sve češći


Francuska trenutno beleži najviše temperature sa jučerašnjih 45,8 stepeni, usred evropskog toplotnog talasa, dok živa u termometru i dalje raste, povećavajući opasnost od smrtnih slučajeva, a stručnjaci objašnjavaju šta se krije iza najnovijih talasa vrućina.



Zemlje širom Evrope beleže rekordne temperature, proglašavaju vanrednu situaciju i pozivaju građane da borave u hladovini i da se rashlađuju. Toplotni talas izazvao je i iznenadne poplave i šumske požare, avioni ostaju prizemljeni zbog oštećenja na pistama, a železničke šine se krive. Zatvaraju se škole, a zvaničnici upozoravaju na lošiji kvalitet vazduha.

Stručnjaci objašnjavaju da toplotni talas širom severne Evrope nastaje kada visok atmosferski pritisak privuče vreo vazduh iz severne Afrike, Portugalije i Španije, podižući temperaturu i povećavajući vlažnost vazduha. Ovoga puta, izuzetno vreo vazduh stiže iz Sahare, piše BBC.

"Vedro nebo je uticalo da jako junsko sunce nesputano obasjava zemlju, dodatno povećavajući temperaturu, objašnjava Timoti Hjuson, rukovodilac meteorološkog tima u Evropskom Centru za srednjoročnu vremensku prognozu (ECMWF) i dodaje:

"Ovakvi uslovi doprineli su da bude manje isparenja, koja obično hlade zemlju".

Toplotni talasi nisu neuobičajena pojava, ali meteorolozi ističu da su oni pojačani usled globalnog rasta temperature i da će biti sve češći.

Inače, najviša temperatura u Evropi zabeležena je u Atini u julu 1977. (48 stepeni), ali je 20 najtoplijih godina od početka merenja registrovano u poslednje 22 godine. Najtoplije su četiri godine između 2015. do 2018, govore podaci Svetske meteorološke organizacije (WMO).

Prema rečima klimatologa Britanske meteorološke službe Grejema Medža, naša planeta je za stepen toplija nego pre industrijske revolucije, a samim tim su i verovatnije ekstremne vremenske prilike.

Rezultati studija o prošlogodišnjem talasu vrućina navode na zaključak da su visoke temperature u regionu verovatno u većoj meri prouzrokovane ljudskom aktivnošću nego klimatskim promenama.

Ne postoji opšta definicija toplotnog talasa, ali oni se obično definišu kao vanredno vreo period, što znači da su temperature za oko pet ili više stepeni iznad prosečnog dnevnog maksimuma, pri čemu takvo stanje traje najmanje tri dana.

"Drugi faktori koje analitičari razmatraju uključuju noćne temperature, vlažnost vazduha i brzinu vetra. I vlažnost i male brzine vetra mogu poboljšati toplotni talas. Efekti mogu biti posebno ekstremni u velikim gradovima zbog povećane ljudske aktivnosti i mnoštva zgrada, betona i puteva", rekao je Hjuson.

On je objasnio i da toplotni talasi mogu biti opasni, jer smanjuju sposobnost telesne regulacije temperature.

Da je najosetljivijim kategorijama ljudi najteže kada se noćna temperatura ne spušta ispod 25 stepeni Celzijusa, objašnjava britanski klimatolog Grejem Medž.

On navodi i da se u zemljama sa toplijom klimom, kao što su Australija i zemlje u severnoj Africi i na Bliskom istoku, gde letnje temperature često dostižu i 50 stepeni, još uvek mogu da se izbore sa ekstremnim vremenskim uslovima.

"Njihova infrastruktura bi mogla da se nosi sa višim temperaturama generalno, ali sa bilo čim što je daleko od standarda, svuda je borba", rekao je Medž.

Visoke temperature mogu da ugroze svakoga, ali dehidracija, iscrpljenost od vrućine i toplotni udar mogu biti smrtonosni za osobe koje pate od hroničnih oboljenja, kao i za starije osobe i decu.

Ako telesna temperatura poraste iznad 40 stepeni moguć je toplotni udar, koji zahteva hitnu pomoć lekara, upozorava BBC.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak