Pretendent na crkveni tron

Politika, Novica Đurić 26.06.2019 13:17
Pretendent na crkveni tron


Aktuelni predsednik Crne Gore Milo Đukanović ne zadovoljava se time što je trideset godina neprikosnoveni vladar Crne Gore, već se samokandidovao da bude gazda Nevladine organizacije Crnogorske pravoslavne crkve. Taj projekat naumio je da završi otimanjem hramova i imovine osmovekovne Mitropolije crnogorsko-primorske. U istoriji Crne Gore to nije činila ni jedna vlast, pa ni u doba Turaka.



Nakon trideset godina političkog delovanja, Đukanoviću je neko šapnuo da treba da registruje crkvu, odrekne se Kosova i Metohije i tamošnjih pravoslavnih svetinja, otvarajući vrata i njihovom nestanku. Pre toga priznao je „Kosovo” za državu, odrekao se bratskih ruku Srbije i Rusije kojoj je uveo sankcije. Bio je nedavno na „ispovijedi” kod pape, ali ne i kod pravoslavnih patrijaraha. Valjda mu je papa bolje rame za plakanje oko nevolja sa Srbima i pravoslavcima u državi.

Opozicija ga decenijama optužuje da je stvorio „privatnu državu, u kojoj vlada zakon mafije, šverca cigareta, droge, prodaje oružja i belog roblja”, kao i da je „narodna preduzeća prodao u bescenje”, da je „enormno obogatio njegovu porodicu, kumove i saradnike”, da opozicionarima namešta „suđenja i tužbe i batinanje poslanika”.

Đukanovićevi obožavaoci saopštavaju da je on Crnoj Gori vratio status samostalne i nezavisne države, uveo u vojnu NATO armadu i da je državu doveo na sam prag Evropske unije. To je ono što će se kazivati kroz istoriju.

Devedesetih godina nakon što je srušio komunističku vlast s Momirom Bulatovićem, Pavlom Bulatovićem, Svetozarom Marovićem, Ljubišom Stankovićem, Pavlom Milićem, formira Demokratsku partiju socijalista, zatim je podelio, bio je uz Miloševića, pa ga se odrekao, poveo „rat za mir u Hrvatskoj” i zatim „ubedio” svet da to nije bio on, rasprodao sve fabrike, prećutno legalizovao šverc s visokoisplativom robom, stvorio sopstvenu finansijsku imperiju i sada ga svrstavaju među 20 najbogatijih političara ne samo u Evropi;  odrekao se svega što ne trese njegovu stolicu i kasu, a narodu od prvog izbornog slogana „Godine počinju januarom” do onoga „Da živimo bolje”, što je jedino obezbedio svojoj porodici i njihovoj posluzi.

Na vreme je obrazovao svog naslednika, sina Blaža, nakon što ga je školovao na svom privatnom fakultetu u Donjoj Gorici, da bez ijednog centa obrne desetine miliona evra, pa se sada njegova generacija nada da će „Kralj Milo” otvoriti i edukativni centar gde bi budućim milionerima preneo iskustva kako zaraditi ni od čega. Razumeće to budući „biznis lastari” ukoliko još negde postoji država u kojoj je moguće da raste broj milionera i broj onih koji preživljavaju zahvaljujući narodnim kuhinjama.

No, ko će i na koji način ući u istoriju teško je prognozirati, ali čini se da će istorija zabeležiti one koji ga, nakon tri decenije vladanja Crnom Gorom, brdima i primorjem, uklone s vlasti.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak