Kako je moguće da Srbi uvek završe u izvitoperenom jednopartizmu

Blic, Lana Gedošević 25.06.2019 18:23
Kako je moguće da Srbi uvek završe u izvitoperenom jednopartizmu


Sa političkim sistemom kakav ima, Srbija gotovo po pravilu završi u nekoj izvitoperenoj verziji jednopartizma.



Umesto za stranke i lidere, glasanje za konkretnu osobu, a ne "neke tamo" poslanike, znali bismo koji je "naš", i umesto skrivanja iza partije, dobili bismo priliku za pozivanje na odgovornost. Ovo bi mogla da bude suština promene izbornog sistema koji je u Srbiji, za sada samo deklerativno nešto što figurira kao tema.

Sve dok se aktuelni, proporcionalni izborni sistem bude držao "u životu", odgovornost političkih predstavnika i dalje neće biti prevelika, političke partije će i dalje biti centri moći, a neće nas obići ni situacija u kojoj ćemo uvek "nad glavom" imati po nekog Tita, koji će se pitati za sve.

Upravo na to ukazuju i sagovornici "Blica", koji navode da su razni problemi aktuelnog političkog sistema, od toga da ogroman broj građana zapravo uopšte nema svoje predstavnike u najvišem zakonodavnom telu u zemlji, preko toga da oni nemaju nikakvu odgovornost, i na kraju da nema ni volje da se stvari promene, jer na ovaj način političke partije zapravo imaju svu moć, a ne institucije.

Da je reforma u ovoj oblasti neophodna, smatraju u Cesidu, koji je i izradio predlog, kako bi novi, moderniji i izborni sistem mogao da izgleda. Njime bi se, navode, napravila veza između poslanika i birača, narodni tribuni bi imali veću odgovornost, više gradova, opština i regiona bi imali svoje predstavnike, a selekcija bi neminovno bila pozitivna.

- Jedna od mana trenutnog sistema je reprezentativnost, jer veliki broj opština i gradova, a time i građana, nema svoje predstavnike u parlamentu. Takođe, posledica je što oni, zapravo, ne znaju za koga glasaju, jer glasaju za izbornu listu a ne za konkretno ime. Odatle dalje nema nikakve komunikacije između građana i izabranih predstavnika, jer niti znaju ko ih predstavlja, niti imaju kome da se obrate - kaže za "Blic" Emilija Orestijević iz Cesida.

Sve podređeno partiji

Sa njom se slaže i programski direktor "Crte" Raša Nedeljkov, koji navodi da je promena neophodna, jer sistem ovakav kakav jeste pokazuje da je politički živoz u Srbiji podređen partiji, i da mu to omogućava izborni sistem omogućava.

- Stranka koja neposredno vrši vlast odlučuje o svemu. Primer kada je to bilo možda i najvidljivije, jeste kada je Slobodan Milošević bio predsednik SRJ. Međutim, imali smo i Borisa Tadića, za čijeg mandata je premijerska funkcija bila potpuno marginalizovana, a zatim i od kada je Aleksandar Vučić postao prvi potpredsednik vlade pa sve do danas. Svima njima zajednička je partija - navodi on.

Na pitanje zašto je to tako, i zašto nema promena, Nedeljkov objašnjava da je stvar vrlo jednostavna - nema kontrole moći, odnosno ona je vaninstitucionalna, tačnije stranačka, i partijama to odgovara. Isto navodi i Orestijević.

- Situacija je takva da velike stranke uzurpiraju vlast i jednostavno žele da sve ostane kako jeste, jer im tako odgovara. Problem je u tome što one na pameti imaju pre svega svoj interes, a ne interes građana - navodi ona.

Aleksandar Vučić 

Nedeljkov to objašnjava nedostatkom državničke mudrosti jer partije, kako kaže, "stvari gledaju iz svoje perspektive, da im se ne ograniči moć, a tamo gde toga ima u pokušajima, stvar se politizuje a oni koji se na to usude postaju neprijatelji".

Birači, ne glasači

On navodi i da je neohodno raditi na prepoznavanju moći birača i ističe da "mi danas nemamo birače, nego glasače".

- Ne pokušavaju da se prezentuju ljude na lokalu, već se na glasačkim listićima nalaze samo stranke i lideri. Ako hoćemo demokratiju, moramo imati poslanike koji će predstavljati građane, jer u svakoj drugoj varijanti partija odlučuje, pa i o tome ko ulazi u parlament, što su naravno oni najlojalniji. Moć birača mora da se uveća, da im se na izborima podnose račune, i to upravo njima, a ne strankama - priča Nedeljkov.

Strankama se, međutim, to ne dopada jer je promena ponašanja neophodna, a ona u isto vreme znači i pozivanje na odgovornost što se retko kome dopada.

- Naša politička kultura teži pojedincima koji su predstavnici sistema, iako to nije suština proporcionalnog sistema koji imamo - navodi Orestijević.

Iako je proporcionalni sistem koji u Srbiji postoji, i u kome se građani na izborima izjašnjavaju za stranke, a ne za pojedince, dobra stvar je, priča Nedeljkov, što prema istraživanju koje je uradila "Crta", 51 odsto građana smatra da je demokratija najbolji oblik vladavine.

- Ali imamo i situaciju u kojoj oni ne znaju puno o institucijama, ne prave razliku između predsednika opštine i poslanika, ne znaju šta je ombudsman ili poverenik... Edukacija je jedna od važnih stvari jer ljudi moraju da znaju da se demokratija osvaja, i da ako je ne tražimo, nećemo je ni imati - priča on.

Svi pričaju, niko ništa ne preduzima

Kada je reč o izbornim uslovima, navodi on, tačno je da danas vladajuća partija SNS kaže da oni samo sprovode zakone koji su ranije doneti, kao što je tačno i da se opozicija sada buni, iako je ona te zakone donosila. Isto navodi i Orestijević, koja kaže da su naprednjaci, dok su bili opozicija, takođe kritikovali postojeći izborni sistem, ali da ništa nisu uradili da ga promene kada su došli na vlast.

Kako je moguće da Srbi uvek završe u izvitoperenom jednopartizmu 

- Svaki izborni ciklus slušamo da izborni sistem ne valja, a onda ništa. Političari su ovde naviknuti na sistem kakav jeste i ne žele da ga menjaju. Tako će verovatno i ostati neko vreme, jer trenutno nije fokus na izbornom sistemu, već na izbornim uslovima - istakla je saradnica Cesida.

Nedeljkov tu situaciju vidi kao onu u kojoj motor ne radi, "a vi razmišljate da li ćete voziti kola ili kamion".

- Za promenu je stabilna politička klima neophodna, a sada, pred moguće vanredne ili sledeće godine redovne parlamentarne izbore, sitem ostaje do daljeg ovakav kakav jeste - zaključuje Nedeljkov.

Miloševiću skoro ceo parlament

Razlika između većinskog i proporcionalnog izbornog sistema može se videti na primeru prvih i poslednjih parlamentarnih izbora od 1990. Prvi su održani 9. decembra 1990. po većinskom sistemu sa 250 izbornih jedinica. U svakoj jedinici izabran je po jedan poslanik, a SPS Slobodana Miloševića je sa ukupno 2.320.587, ili 46,09 odsto, glasova dobila čak 194 mandata, odnosno 77,6 procenata.

Slobodan Milošević 
Slobodan Milošević

Druga stranka po broju glasova SPO je sa 794.789 glasova ili 15,79 procenata osvojila svega 19 mandata ili samo 7,6 odsto, a DS je imala 7,45 odsto glasova i sedam mesta u Skupštini. Već na narednim izborima 1992. godine na zahtev opozicije većinski sistem promenjen je u proporcionalni.

S druge strane, SNS je na poslednjim izborima 2016. održanim po proporcionalnom modelu osvojio 1.823.147 glasova, ili 48,25 odsto, što mu je donelo nešto više od polovine mandata - 131, odnosno 52,5 procenata.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak