Romantični Pariz: Šetnje uz Senu i po strmim ulicama Monmartra

B92 24.06.2019 20:05
Romantični Pariz: Šetnje uz Senu i po strmim ulicama Monmartra


Ako ste se planirano ili neplanirano obreli u „gradu svetlosti“, iskoristite priliku da osetite ili bar dotaknete njegovu dušu. Garantovano je, nećete zažaliti.



Pariz, koji sa širom okolinom ima populaciju od oko 6,78 miliona, u 2018. godini zabeležio je rekordnu posetu stranih turista od čak 38 Miliona posetilaca!

Brojevi su fascinantne i za mnoge iznenađujuće ako se ima u vidu šta se u glavnom gradu Francuske dešavalo u proteklih godinu dana.

Čak ni protest takozvanih „žutih prsluka“ koji je počeo u novembru, nije zaustavio rast broja noćenja stranih gostiju, tako da su turistički radnici u ovoj zemlji imali i te kako razloga za zadovoljstvo, a veruju i u bolju posetu u 2019.

Ali sve te šture brojeve treba ostaviti onima koji su za to zaduženi. Ovo je priča o tome kako na poslovnom putovanju, sa vrlo malo slobodnog vremena, možete uhvatiti što više pariskog svetla i duha.


Sena i njena magična privlačnost

Za sve one koji na neki način imaju vremena samo da „protrče“ kroz Pariz dobar savet je da krenu uz obale reke Sene, jer će na tom putu videti mnogo toga što je u turističkim vodičima i katalozima zavedeno pod obavezno.

Maj i jun su idealni meseci za posetu Parizu, naročito mladih i zaljubljenih, ali i svih onih koji vole da dožive romantične trenutke u jednom od najlepših gradova Evrope.

Istorija Pariza kaže da je on i nastao na „Il de la Site“, velikoj adi na Seni 3. godine pre nove ere, kada je to mesto nastanilo keltsko pleme Parisi. Njihovi paganski oltari nađeni su svojevremeno na mestu današnje katedrale Notr Dam, nedavno oštećene u velikom požaru.

Dakle, u samom jezgru Pariza, osim čuvene katedrale treba posetiti i prelepu srednjovekovnu crkvu San Šapel, gotskog stila, koju zovu i „kapijom neba“ i koju je podigao Luj IX.

Mnogi turisti vole jednostavno da krenu od glavnih znamenitosti, pre svega od Ajfelovog tornja, jednog od najvećih simbola Pariza. Silaskom na metro-stanicu Trokadero dolazite do velikog trga sa kog se pruža prelep pogled na fantastično zdanje podignuto 1889. godine visine 312 metara i koje je težine 10.100 metričkih tona.

Redovi pred Ajfelovim tornjem su redovna stvar, čeka se satima na uspon na vrh, osim ako niste u grupnoj poseti i rezervišete ulaznicu unapred. Ipak, godišnje se više od sedam miliona ljudi popne na vrh tornja sa kog puca fantastičan vidik na grad i okolinu.

Nedaleko odatle je i stanica za rečne brodove koji su topla preporuka za sve koji žele da vide mnogo toga za kratko vreme. Vožnja od sat vremena Senom od Trokadera do kraja „Il de Sitea“ i nazad, koštaće vas oko 12 evra, a na tom putu videćete neke od velikih znamenitosti Pariza.

Oni koji vole da pešače, najbolje je da krenu uz samu obalu, a brojni mostovi omogućavaju lak prelazak sa jedne na drugu stranu, tako da u svakom trenutku možete skoknuti od muzeja D’Orsej sa desne, pa do čuvenog Luvra sa leve strane kada idete od Ajfelove kule ka Notr Damu.

Od trga Konkord ulicom niz Senu možete za tili čas stići do Luvra, ali vam tamo takođe treba strpljenje ako želite da vidite mnoga remek-dela svetske umetnosti, osim ukoliko niste unapred rezervisali kartu.

Neka vas ne iznenadi ako uz obalu reke naiđete na brojne grupe mladih koji sede uz šetalište na pločnicima i druže se uz muziku i hranu, to je za njih sasvim uobičajena pojava.

Ljubitelji džoginga takođe imaju idelanu trim stazu, ali treba voditi računa da je šetalište uz Senu sve više i omiljeno mesto za ljubitelje električnih trotineta, jednog od najpopularnijih prevoznih sredstava u gradu kojim se brzo možete prevesti sa jednog na drugo mesto i ostaviti vašeg ljubimca bilo gde da ga potom preuzme neko drugi.

Doduše, ove popularne naprave nisu bezopasne, naprotiv, registrovan je veliki broj saobraćajnih nezgoda čiji su akteri bili vozači trotineta, tako da je vožnja zakrčenim ulicama Pariza sve samo ne naivna stvar. Uvek je preporučljivije koristiti vrlo efikasan metro u kojem i pored odličnog reda vožnje ima gužve.

Uz Senu, brojni su i kafei i restorani, tako da je uvek moguće zastati, osvežiti se, pojesti odlična francuska peciva ili dobro ručati, pa nastaviti put.


Monmartr, komuna umetnika

Monmartr, najviše brdo Pariza, odavno je bilo poznato kao stecište boema i umetnika i mora se reći da se taj slobodan umetnički duh i sada oseti dok hodate strmim ulicama ovog gradskog kvarta.

Kada se uspinjete sa kraja 18. arondismana pored groblja na Monmartru, gde su sahranjeni Hektor Berlioz, pisci Stendal i Aleksandar Dima i ruski majstor baleta Nižinski, lako ćete za desetak minujta stići do samog jezgra Monmartra.

Brojne umetničke galerije ovde su normalna stvar, jer su na tom mestu svojevremeno živeli veliki slikari poput Vinsenta van Goga ili Tuluza Lotreka, Pablo Pikaso, Pjer Ogist Renoar, Eduar Mane, Amadeo Modiljani, a u uličici Pulbo naići ćete na muzej dela Salvadora Dalija koji možete posetiti za 12 evra.

U tom muzeju su izložena neka od manje poznatijih dela slavnog katalonskog slikara, kao i njegove skulpture u bronzi i vosku, litografije, crteži i skice, te neka od izvrsnih platna sa brojnim motivima čija su inspiracija bila dela poput „Don Kihota“ ili „Alise u zemlji čuda“.

Istopljeni časovnici, sa njegove čuvene slike „Persistance of memory“, ovde se mogu naći od bronze i voska, a priča kaže da je Dali na ideju o „mekim časovnicima“ došao jednom prilikom dok je gledao kako se sir kamamber topi na vrućini.

Za Dalija je pojam vremena bila rastegljiva kategorija i jedna od velikih inspiracija, često centralna u njegovim delima.

Takođe, na Monmartru je i bazilika Sakr ker (Sveto srce) sagrađena u znak sećanja na 58.000 poginulih u francusko-pruskom ratu (1870-71). Završena je 1923. godine i jedna je od najlepših građevina u Parizu.

Posle toga, možete skoknuti do Trga umetnika, popiti kafu ili kapućino te nastaviti ulicom Lepik u čijem donjem delu je vodenica „Mulen de la Galet“. Ona se često mogla naći kao inspiracija za platna Renoara i Van Goga.

Takođe, nedaleko odatle je i odavno zatvoreni živopisni restoran-kabare „O Lepan Ažil“ u kojem su se nekad skupljali slikari poput Pikasa i Renoara ili pesnici kao što su bili Gijom Apoliner i Pol Verlen.

Ljubiteljima kabarea nezaobilazno će biti da posete čuveni „Mulen ruž“ koji se nalazi u južnoj zoni Monmartra. Legendarno mesto u kom se izvodio ples kan-kan, i danas je otvoreno za posetioce, a ostalo je ovekovečeno za sva vremena na čuvenim platnima Tuluza Lotreka, koja se mogu videti u muzeju D’Orsej.

U svakom slučaju, makar i kratka poseta Monmartru učiniće da uskoro zaželite ponovo da mu se vratite, posebno ako ste ljubitelj umetnosti.

Uostalom, Pariz je takav da ćete u njemu uvek otkriti nešto novo, a ono što ste već sačuvali u srcu, ostaće tamo doveka.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak