Barselona - od erotske do Gaudijeve fantazije

Novosti 23.06.2019 12:04
Barselona - od erotske do Gaudijeve fantazije


Velika zavodnica, otadžbina hrabrih, utočište za strance. Tako je kroz istoriju opisivana Barselona, jedan od najposećenijih evropskih gradova. I da, ona i danas zavodi, i danas je dom neustrašivima, i danas ovde mnogi pokušavaju da pronađu svoje mesto pod suncem.



Mada su ranijih godina svet obišli natpisi na ulicama Barselone "Turisti, idite kući, izbeglice, dobro došli", niti su ovi prvi otišli, niti je drugima sudbina sjajna. Više od 30 miliona turista šeta se godišnje njenim ulicama zbog čega su opravdane bojazni da se polako pretvara u "zabavni park" i gubi duh kojim je prvobitno i privukla sve te posetioce.

SUROVO I VELIČANSTVENO

TURISTA je toliko da je čak i u vansezoni teško proći kroz La Ramblu, glavnu pešačku ulicu koja spaja Trg Katalunja sa pristaništem. Lorka je La Ramblu nazvao najsrećnijom ulicom na svetu i jedinom na planeti za koju bi voleo da nema kraja. Ova galerija pod vedrim nebom, kako je nazivaju, svet je u malom. Dok zadivljeno gledate fasade očarani spojem gotike i modernizma, i pokušavate da izbegnete jednako impresionirane turiste, u hodu ćete slušati kineski, engleski, arapski, italijanski, srpski...

Šetajući dva kilometra dugom ulicom, ugledaćete na jednoj terasi ženu nalik Merilin Monro, koja vas u oskudnoj beloj haljinici koja se podiže i pruža pogled na, gle čuda, obične pamučne gaćice, zove da svratite kod nje u "stan" koji je zapravo Muzej erotike. Pripadnici jačeg pola koji šetaju držeći se za ruke nisu nikakva novost, kao ni oni koji nose majice sa slikom dvojice muškaraca koji se ljube. Mamiće vas obližnja pijaca La Bokerija, puna boja, mirisa, iseckanog voća, morskih plodova u fišecima, testa prženog u dubokom ulju.

Park Guelj

Barselona - od erotske do Gaudijeve fantazije

Dok idete ka plaži, prolazićete pored prodavaca, mahom Senegalaca i Pakistanaca, koji na čaršavima nude raznu robu, od patika, preko marama, do torbi koje svakog jutra tako posvećeno slažu kao da je reč o najluksuznijem butiku. I kao da policija neće doći da ih rastera, kada oni brzinom svetlosti skupljaju čaršav sa svim dragocenostima i beže od "momaka u plavom". Za svaki slučaj, na tablama je i upozorenje za turiste da ne kupuju od ovih, kako ih nazivaju, "prodavaca sa čaršava", jer u suprotnom rizikuju kaznu od 50 evra. A kada stignete na plažu, videćete turiste i meštane kako leže na tim istim maramama koje su minut ranije kupili od nesrećnih prodavaca i uživaju u Sredozemnom moru.

Kaza Batljo

Barselona - od erotske do Gaudijeve fantazije

POLITIČKI ZATVORENICI

NASTAVLjAJUĆI šetnju, na zgradama ćete primetiti znakove težnje za nezavisnošću, zastave Katalonije, natpise podrške "oslobodite političke zatvorenike". Ne možete da ne osetite teg istorije kojom je Barselona, kako je primetio pisac Karlos Ruis Safon, progonjena. Uske, mračne, kaldrmisane ulice Gotske četvrti kriju rimske zidove, srednjovekovne građevine, dvorišta u kojima su nekada obitavali grofovi Barselone, raskošne katedrale.

Monžuik

Barselona - od erotske do Gaudijeve fantazije

Na vrhu brda Monžuik je vojna tvrđava iz 17. veka koja je kasnije služila i kao zatvor i mesto gde su za vreme Španskog građanskog rata mučeni i ubijani politički zatvorenici. Do Monžuika vodi gondola sa pristaništa čija je cena 11 evra u jednom smeru. Na vožnju od 10 minuta čekaćete oko sat u vansezoni, ali se isplati jer je pogled na grad iz ptičje perspektive zadivljujući.

Spuštajući se pešice sa Monžuika, stići ćete do Španskog trga, jednog od najpopularnijih u Barseloni. Videćete impresivni Nacionalni muzej katalonske umetnosti, moderni šoping-centar napravljen na mestu gde su se nekada održavale borbe bikova, a u večernjim satima nasred trga, kod Magične fontane prisustvovaćete šouu sa svetlosnim efektima i muzikom.

NESTVARNA SAGRADA FAMILIJA

ALI ništa vas ne može pripremiti za građevine čoveka koji je Barseloni ostavio ono što verovatno nijedan arhitekta nije nekom drugom gradu. Devet spomenika u Barseloni pod zaštitom je Uneska, od čega je za sedam zaslužan Antonio Gaudi. Čovek koji je verovao da svako delo umetnosti mora da zavodi, stvorio je tako raskošna, upečatljiva, bajkovita zdanja, potpuno u neskladu sa načinom na koji je živeo. Horde turista dolaze da se dive delima ovog askete koji je umro tako što ga je zgazio tramvaj, a u bolnici su, zbog odela i izgleda, pomislili da je u pitanju prosjak.

Sve to zvuči neverovatno kad vidite Kazu Batljo ili "kuću od kostiju" čiju fasadu krase nestvarni mozaici i boje ili zaobljenu Kaza Milu, bez ijednog pravog ugla, sa krovnom terasom na kojoj očekujete vilenjake. Ili, kad stignete do parka Guelj, koji je trebalo da bude utočište za elitu, a postao raj za obične ljude. Zamišljen kao stambeni kompleks u kom će živeti bogataši, plan je, na sreću nas običnih smrtnika, propao, pa su Gueljovi naslednici prodali gradu prostor i nastao je za javnost otvoren park koji krije prelepe simbole Gaudijeve mašte.

Opijeni lepotom, mislite da ne može bolje. A onda stignete do Sagrada familije i shvatite da je sve što ste do tada videli u životu ništa. Gaudi je na ovoj crkvi, čija je gradnja počela 1882. godine, a u čijoj kripti je i sahranjen, radio 40 godina znajući da je neće završiti. Niža je od obližnjeg brda Monžuik, jer je arhitekta verovao da ništa što čovek napravi ne sme da nadvisi ono što je stvorio Bog.

Zagledajući je iz svih uglova, ne možete da razumete Džordža Orvela, tog velikog vizionara, koji je rekao da je ovo jedna od najružnijih zgrada na svetu. Ostajete bez daha gledajući stubove koji liče na drveće, prolazeći kroz unutrašnjost crkve ne možete da se otmete utisku da ste u džungli i očekujete da vam na rame sleti neka ptica, najlepša koja postoji na svetu jer samo takva može pripadati ovakvom mestu. I obećavate da ćete je ponovo posetiti 2026., za kada je najavljen konačni završetak, na godišnjicu Gaudijeve smrti.

FUDBAL VAŽNIJI OD MUZEJA

BARSELONA ima više od 50 muzeja, ali najposećeniji nije ni impresivni Žoan Miro, ni zapostavljeni, a sjajni Muzej katalonske istorije, ni Pikasov muzej koji prikazuje razvoj velikog umetnika od realističnog slikara do majstora kubizma. Titula najposećenijeg odlazi Muzeju fudbalskog kluba Barselona. Svake godine ovde se sjati milion i po zaljubljenika u najvažniju sporednu stvar na svetu koji za posetu muzeju, u koju je uključen i obilazak stadiona "Kamp nou", plaćaju minimum 26 evra, koliko košta osnovna karta.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak