Ruži Tomašić niko ništa ne može

Politika, Jelena Stevanović 09.06.2019 20:47
Ruži Tomašić niko ništa ne može


Sa sve snimcima na kojima u ustaškoj uniformi recituje pesme o Anti Paveliću, Ruža Tomašić je nedavno ušla u Evropski parlament.



To što su se video-zapisi na kojima uzvikuje: „Za dom spremni” pojavili neposredno pre evropskih izbora samo su joj pomogli da ponovo bude izabrana kao hrvatska evroposlanica.

Kako je moguće da političarka koja je i u vreme majskih evroizbora otvoreno poručivala da se ne odriče ustaštva i da Paveliću možda nisu bili potrebni logori „ali dobro, bio je rat” može biti legitiman deo evropske demokratije? To se pita i Miodrag Linta, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Skupštini Srbije, koji je javno zatražio da Ministarstvo spoljnih poslova pokrene akciju da se Ruži Tomašić oduzme mandat u Evropskom parlamentu. Ipak, kako nam je objasnio, on ovaj zahtev nije zvanično uputio ministarstvu, a tamo nisu hteli da odgovore na naše pitanje da li se na neki način može uputiti protest zbog mandata Ruže Tomašić. Smisla bi imalo žaliti se jedino Hrvatskoj, pošto je za „Politiku” u Evropskom parlamentu potvrđeno da je ova ustanova nemoćna da uskrati mandat izabranim poslanicima: „Mandat zastupnika u Evropskom parlamentu je nacionalni mandat, odnosno na njega mogu uticati isključivo nacionalne vlasti, a Evropski parlament nema takva ovlašćenja.”

Ružu Tomašić bi na putu ka Briselu i Strazburu mogla da blokira samo Hrvatska, što vlada u Zagrebu ne želi da uradi i u tome se ne razlikuje od ostalih država članica koje ne sprečavaju nacionalne političare da uđu u Evropski parlament čak ni kad zagovaraju seksizam, šovinizam ili fašizam. Pitanje ulaska donedavnog austrijskog vicekancelara Hajnca Kristijana Štrahea u Evropski parlament nije potegla vlada u Beču već njegova Slobodarska stranka preteći mu isključenjem ako prihvati evromandat. Slobodarska partija, na čijem čelu je donedavno bio Štrahe, u bliskim je vezama sa Identitarijanskim pokretom, ekstremističkom organizacijom za „odbranu” evropskog kulturnog identiteta od islama. Grupa je dobila donaciju i od belog supremacioniste sa Novog Zelanda, vinovnika krvavih napada na džamije u Krajstčerču. Razumljivo je da tadašnji austrijski kancelar Sebastijan Kurc nije mogao da spreči Štrahea da se kandiduje za Evropski parlament jer ga nije sprečio ni da pre toga uđe u austrijsku vladu, i to na mesto vicekancelara. Kritičari smatraju da je možda nešto ipak moglo da se uradi posle izbijanja skandala na Ibici, zbog kojeg je Štrahe izbačen iz vlade. Ipak, skandal koji je Štrahea učinio neprihvatljivim za austrijsku vladu nije bio dovoljan da mu se oduzme i mandat evroposlanika. Ironija je da njegov put ka sedištu EU žele da spreče njegovi politički saborci, ali to se, kako za „Politiku” objašnjava dr Ivana Radić Milosavljević, stručnjak za EU i asistent na Fakultetu političkih nauka,  dešava zbog unutarstranačkih obračuna.

„Zbog preferencijalnog načina glasanja, baš je Štrahe dobio mnogo glasova na evropskim izborima. Na njima se ovaj put igralo na kartu ekstremnih stavova. Čak su i umerene stranke slale ekstremne poruke da bi privukle glasače i zbog toga izlaznost i jeste bila visoka”, kaže dr Ivana Radić Milosavljević.

Predsedniku vlade u Madridu Pedru Sančezu nisu prihvatljivi svi koji su izabrani da predstavljaju Španiju u sedištu EU, ali ih je on podelio u dve grupe: prvi su oni koji će i pored svoje neprihvatljivosti ipak moći da budu evroposlanici i drugi kojima je španska vlada to zabranila.  I pored toga što je Sančez pozvao da niko u Španiji ne ulazi u koalicije sa Voksom, nije sprečio ovu ekstremističku desničarsku stranku da postane evroparlamentarna. Logika je da vlada ne treba da blokira poslanike koje su građani već izabrali, ali Madrid je odstupio od ovog pravila u slučaju katalonskih secesionista.

Na zahtev španske vlade, evropski parlament je odbio da da mandat bivšem regionalnom premijeru Karlesu Puđdemonu i njegovom ministru Toniju Kominu iako su oni pobedili u svojim izbornim jedinicama. Ista sudbina čeka i neke druge bivše pokrajinske zvaničnike koji ne mogu da preuzmu mandat jer se nalaze u španskom zatvoru. Svi članovi vlade Karlesa Puđdemona, koji je pobegao u Belgiju, optuženi su za podizanje pobune, a tužilac ih je na suđenju pre nekoliko dana, prenosi „Pais”, optužio i za državni udar. Pomenuti katalonski secesionisti ne mogu da uđu u Evropski parlament zbog „pobune” i „državnog udara” koji su nekako probali da izvedu bez ispaljenog metka, oružja čak i bez pozivanja na oružani ustanak (Belgija i Nemačka uopšte ne prepoznaju šta je to za šta Španija tereti katalonske političare pa su odbile da izruče Puđdemona). Puđdemonovo zagovaranje mirnog razlaza sa Španijom razlog je što on ne može da bude evroposlanik (formalno – Sančez to ne dozvoljava jer svi španski evroposlanici prvo moraju da polože zakletvu u Madridu), a zagovaranje Nezavisne države Hrvatske nije razlog da Ruža Tomašić ostane bez mandata.

Ona bi samo mogla biti disciplinski kažnjena ako bi se u Briselu i Strazburu ogrešila o kodeks ponašanja. Kako su nam objasnili u Evropskom parlamentu, poslanik se u tom slučaju može sankcionisati „izricanjem ukora, oduzimanjem prava na dnevnicu u razdoblju od dva do trideset dana, privremenom suspenzijom rada u nekim ili svim aktivnostima parlamenta u trajanju od dva do trideset dana, zabranom predstavljanja parlamenta u delegacijama ili na forumima u trajanju do jedne godine”. Tome se retko pribegavalo. Pre četiri godine su zbog nacističkog salutiranja kažnjena dvojica evroposlanika. Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani je jednom od njih, Janušu Korvinu Mikeu, ponovo izrekao disciplinsku meru jer je poljski evroposlanik isticao da „žene moraju manje da zarađuju jer su slabije i manje inteligentne”. Ne samo da je Evropski sud pravde kasnije poništio Tajanijevu kaznu već se predsednik parlamenta i sam kompromitovao hvaleći Benita Musolinija kličući: „Živela italijanska Istra, živela italijanska Dalmacija!”. I to je prošlo bez posledica.

„Evroposlanici imaju imunitet za ono što izgovaraju. Jednom kad su izabrani, više nikome ne odgovaraju. Glasači su ti koji kažu šta je primereno i ko može da ih predstavlja”, zaključuje dr Ivana Radić Milosavljević.

Tako EU ne može da zabrani politiku koja se u državama članicama smatra legitimnom, mada se, naravno, postavlja pitanje kako neke stvari mogu biti legitimne.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak