Izveštaj iz senke koji nije u senci

RTS, Milica Pujkilović i Dušan Gajić 07.06.2019 21:08
Izveštaj iz senke koji nije u senci


Pre deset godina Srbija je napravila prve korake ka Evropskoj uniji, pošto je 22. decembra 2009. podnela zahtev za prijem u članstvo. Još tada se znalo da je pred nama dug put usaglašavanja sa zakonodavstvom Evropske unije. Koliko na tom putu napredujemo ocenjuje se u Izveštaju Evropske komisije. Poslednjih dana polemika u javnosti – kako su se određene ocene našle u izveštaju.



Skupštinske i medijske nastupe državnih zvaničnika u Beogradu analizirao je civilni sektor, između ostalog, kako bi uradio analizu poštuje li se pretpostavka nevinosti u predmetima koji nisu pravosnažni.

I taj izveštaj civilnog društva našao se u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.

Očigledno se, smatraju poznavaoci, veliki deo i odbaci. Međutim, kažu da te ocene moraju biti bolje.

"Ako imate pokazatelje da se najviši državni organi obraćaju sudijama, tužiocima, onda to govori o shvatanju samog pojma pretpostavke nevinosti", kaže izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Milan Antonijević.

I država svake godine šalje zvaničan prilog, koji ulazi u godišnji izveštaj. I to po pozivu Evorpske komisije resornom ministarstvu, a potom oni poziv upute na adrese 35 pregovaračkih grupa.

Iz Beograda se podaci šalju u dva navrata, a ove godine bio je i izuzetak – dodatne informacije u vezi sa daljim napretkom u poglavljima 23 i 24.

"Za svako pregovaračko poglavlje dobijemo listu pitanja od Evropske komisije i to je sistem koji je uveden u poslednje dve godine izveštavanja, tzv. nova metodologija. Pre toga smo mi sami pravili priloge na osnovu onoga što je urađeno", objašnjava pomoćnica ministra za evrointegracije Ksenija Milenković.

Ukoliko poglavlje nije otvoreno ta pitanja se, ističe Milenkovićeva, uglavnom odnose na ono što je potrebno uraditi kako bi se ispunila merila za otvaranje poglavlja. Ukoliko poglavlje jeste otvoreno, pitanje je – dokle se stiglo.

Procenjuje se i dokle se stiglo sa reformom državne uprave.

"Mi imamo i poseban vid dijaloga sa Evropskom unijom kada je reč o reformi državne uprave, kao i napredak u političkim kriterijumima, a to su pitanja koja se odnose na osnovne demokratske procese, izbore, rad parlamenta", kaže Milenkovićeva.

Uz institucije, civilno društvo i poverenike za ravnopravnost, podatke o stanju na terenu Briselu šalju i međunarodne organizacije, poput Fridom hausa o stanju u medijima. Tako 99 strana zvaničnog dokumenta čini i tzv. izveštaj iz senke.

"On je javno dostupan i obično je predstavljen na konferencijama za novinare. Nekoliko meseci pre toga komunicira se sa vladom, sa nadležnim ministarstvima. Nije to ništa tajno, ne radi se iza zatvorenih vrata, to su redovne aktivnosti organizacija", ukazuje Antonijević.

Ima li u izveštaju mesta za politiku 

Prate se i aktivnosti na političkoj sceni. Da li je političkim ocenama mesto u izveštaju Komisije iz Brisela – polemiše se već danima u Beogradu.

"Izveštaj je objektivna procena situacije na bazi svih informacija koje smo dobili od strane službe EK – šta je postignuto, gde su još nedostaci, šta mora da se napravi ubuduće. Naša ambicija je jasna, da zemlja kandidat bude spremna za članstvo u EU", navodi portparolka Unije Maja Kocijančič.

Analiza najnovijeg izveštaja nastavlja se i naredne sedmice. O njemu će Nacionalni konvent razgovarati sa najvišim državnim zvaničnicima.

To civilni sektor tumači kao povratak dijalogu, kako da se što lakše isprave zamerke iz Brisela. 


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak