Srbija čeka Građanski zakonik - eutanazija, surogatstvo i dalje u 'crnoj zoni'

N1info 04.06.2019 18:52
Srbija čeka Građanski zakonik - eutanazija, surogatstvo i dalje u 'crnoj zoni'


Srbija na donošenje Građanskog zakonika čeka od 2006. godine, a rad na njemu još nije gotov. Gošće Dana uživo izrazile su nadu da će uskoro biti političke volje za regulisanje zakonodavstva u vezi sa "škakljivim" temama poput eutanazije, surogat materinstva, istopolnih brakova.



Građanski zakonik je najdublji zakon jedne zemlje, donosi se da traje u dužem periodu, a kako pravnici kažu, ne podleže čestim izmenama podzakonskim aktima. Zorica Mršević iz Instituta za društvene nauke i Bojana Selaković iz Gradjanskih inicijativa kažu da su oblasti koje bi trebalo da obuhvata Zakonik kompleksne i da postoji niz pitanja koja su sazrela da se reše, ali, navode, potrebna je politička volja, a i hrabrost, za to.

"Mislim da treba pohvaliti spremnost da se uđe u tu arenu s pitanjima poput istopolnih zajednica, brakova, surogat materinstva, eutanazije...Kad ne postoji regulativa, potrebe se zadovoljavaju na crnom tržištu, gde vladaju bezakonje i rzne zloupotrebe. To se posebno odnosi na surogat materinstvo. Ne smemo se praviti da neka pojava ne postoji, naši državljani idu u Rumuniju i u druge zemlje kako bi ostvarili svoju želju da postanu roditelji. Nelegalizacijom nečega nećemo sprečiti da se dešava nešto što se već dešava, već ćemo stavljanjem to u zakonski okvor omogućiti da sve strane koje učestvuju u procesu imaju regulisan položaj, pogotovo da se zaštite slabi", izjavila je Mršević.

Kako je rekla, sve te pojave, sada još uvek kontroverzne, se već dešavaju.

"Zakon o eutanaziji neće uvesti ovu pojavu u srpsko društvo, ona se dešava godinama unazad i to znaju svi ljudi koji su imali teško obolelog srodnika u svojoj okolini koji je, uz pomoć lekara, dobijao malo veće doze nečega. I svi su prelazili preko toga. Da li je bilo zloupotreba, ja ne znam, ali želja da se omogući dostojanstvena smrt tamo gde lekari više ne mogu da učine ništa, se dešava i dešavala se, ne juče ili prekjuče, već decenijama unazad", ocenila je Mršević.

Naglasila je da bezakonje nastaje tamo gde nema zakona, i tu su izražene zloupotrebe.

"Tamo gde imamo regulativu možemo da sagledamo ko i kako radi, ko kontroliše nešto, ko sankcioniše...Imamo belu, a ne crnu sliku, kriminogenu, gde će neki naći tu nekakav izvor svoje zarade", dodala je.

Na pitanje da li je Srbija spremna da se souči sa ovim pitanjima, i reši ih, Mršević kaže: "Ono što se dešava, pokazuje da jeste". Dodaje da ova prava pogađaju mali broj pojedinaca u društvu, ali da je, kako je rekla, njihova sreća i potreba za pravnom zaštitom, lakmus papir demokratskog društva.

"Mi imamo zloupotrebu izbornog zakona, pa nismo ukinuli izbore, iamo zloupotrebu imovinskih prava, pa nismo ukinuli privatnu imovinu...Kada je nešto pravno regulisano, može da se zloupotrebi na teže nacine nego da nemamo ničega.A deluje se i preventivno", naglasila je Mršević.

Govoreći o tome dokle se stiglo sa Građanskim zakonikom, Bojana Selaković kaže da je nacrt zakonik, koji se pojavio 2015. godine, pokazao niz nedoslednosti.

"Vlada Vojislava Koštunice je, čini mi se, donela odluku o formiranju komisije za izradu zakonika 2006. godine. Ni tada nije bilo dovoljno jasno šta će biti osnovni cilj - da li da se samo kodifikuju odredbe koje već postoje u nekim zakonima, ili one treba da dovedu neka nova rešenja, imajući u vidu da su pojedini zakoni doneti mnogo ranije", kazala je Selaković.

Dodaje da u nacrtu iz 2015. nije dovoljno objašnjeno zbog čega su donete odluke koje su donete.

"U nekim oblastima je grupa sistematizovala ono što već postoji, u nekim oblastima je uvodila nova rešenja, ali nije dobro obražložila zbog čega se opredeljuje za neke stvari...Naročito za osetljiva pitanja, ali i u drugim oblastima imamo unazađenje postojećeg stanja, recimo u oblasti udruživanja", kazala je Selaković.

Ona je rekla da će se u budućnosti videti da li će u procesima usvajanja ovih odluka ostati na tom nivou, ili će ministarstva, vlada i nadležne institucije reagovati.

Selaković je skrenula pažnju na to da sam tekst ima "dosta praznina" i da bi trebalo raditi na usaglašavanju ostalih zakona i podzakonskih akata sa Građanskim zakonikom.

"Ukoliko ostanu praznine, imaćemo problem u implementaciji, što ne bi bilo prvi put, ali važno je da se razgovara o tome šta treba da bude detaljno regulisano", rekla je gošća N1 i dodala da "ne možemo da to što postoje zloupotrebe, ograničavamo neko pravo".

"Ako se zna koja su prava, ko kontroliše, ko sankcioniše, nema razloga da bude nekih problema. Problem je što imamo pad poverenja u institucije i u način na koji se propisi primenjuju, ali ne smemo zbog toga sprečavati donošenje zakona", rekla je Selaković.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak