Đokovićevi roditelji: Da prestane mržnja Srba i Hrvata

Priča o uspehu Novaka Đokovića i njegovom usponu među besmrtne velikane sporta od početaka je vezana za njegovu porodicu, koja je podnela veliku žrtvu da bi "Broj jedan" bio to što jeste.

Njegovi roditelji, majka Dijana i otac Srđan, govorili su u intervjuu za hrvatski "Večernji list" iz svog ugla o uspehu najboljeg tenisera sveta, kao i o mnogim drugim temama...

U razgovoru vođenom u njihovom restoranu "Novak" na Novom Beogradu, Srđan Đoković je rekao da je porodica 15 godina živela Novakov život da bi on postao najbolji na svetu.

Noletova majka, Dijana, dodala je...

"Iskreno, bilo je trenutaka kada smo mislili da ne možemo sve to da ispratimo, materijalno. Jer, ako nemamo novca za Rolan Garos ili Vimbldon, ne može ni da ide. Bilo je mnogo takvih situacija, na kraju bismo se nekako snašli, i to je bio jedini način da uspe. On to nije znao, i nije ni trebalo da zna. Nismo ga opterećivali, nismo mu govorili imamo li ili nemamo, za njega se moralo stvoriti. Radila sam 17 godina u restoranu na planini Kopaonik, po 10, 15 ili 16 sati. Srđan je s njim putovao, a ja sam im slala sav novac koji bih zaradila. Vodili smo palačinkarnicu i piceriju. Sve sam radila - pekla palačinke, bila u šanku, pravila pice, i to sam naučila, jednostavno nisam mogla da zavisim o radnika, jer bi preko noći pobegao. Na kraju se isplatilo, ali moglo je biti i drukčije".

Ona je otkrila da je bilo slučajeva u kojima se porodica u kriznim trenucima za nekoliko sati organizovala i odlazila da podrži Novaka, dok je Đokovićev otac govorio o teškim trenucima na teniskim počecima velikog šampiona.

"Osećali smo se kao tikva bez korena. Proveo je četiri i po godine, s prekidima, kod Nikole Pilića na akademiji, koji ga je prihvatio kao najrođenijeg sina. Kod njega je naučio ključne stvari koje su ga vodile kasnije kroz život i karijeru, a to su disciplina, red i rad. Novak je bio trostruki prvak Evrope do 14 godina, i pojedinačno, i ekipno, i u parovima, bio je viceprvak sveta sa Srbijom, prvak Evrope do 16, pa do 18 godina, najbolji juniorski igrač u istoriji evropskog tenisa. I nikada ništa nismo uspeli da završimo u svojoj zemlji dok nije počeo da osvaja velike turnire. Onda su se priključili razni političari, kvazi treneri i ljudi koji nemaju nikakve veze s njim i njegovim uspehom. Politika nije uspela da nas iskoristi, niti će, iako je bilo pokušaja".

"Uzdali smo se u sebe, kao porodica smo to izneli, a bilo je strahovito teško. Proživeli smo 17 godina ludila, promenili pet stanova u Beogradu, nosili svoj nameštaj koji bi se nakon pete selidbe razglavio. No, imali smo vrhunski cilj, a to je da on postane ovo što jeste. A on je stvarno neverovatan u svakom pogledu. Samo je trenutno teniser, da znate, čime god se bude bavio u budućnosti, biće toliko uspešan kao što je danas teniser. Dobar je čovek, pre svega, širi ljubav gde god se u svetu nađe, ne deli ljude po rasi, nacionalnosti ili veri, to mu je apsolutno strano. Za ponos je i diku ne samo srpskog naroda nego svih ljudi sveta, a posebno iz regije", kaže otac.

Prošlog leta, javnost u Srbiji različito je reagovala na Đokovićeve poruke podrške upućene hrvatskoj fudbalskoj reprezentaciji. Srđan Đoković nedavno je objasnio u intervjuu za Javni servis da je "Novak neko ko predstavlja Srbiju i Srbe onakvima kakvi su, a ne kao genocidan narod, kako neki sa Zapada pokušaju da nas predstave".

O tim temama, Novakov otac kaže...

"Ima i ljudi u Hrvatskoj koji zameraju onima što navijaju za Novaka, a znam da on u vašoj zemlji ima veliku podršku navijača. Izjavom na RTS-u obratio sam se većinskom delu moga naroda, kao što se sad obraćam većinskom delu vašeg naroda. Većinski deo jednog i drugog, i bilo kojeg naroda na svetu, normalni su ljudi, ovakvi kakav je Novak: multinacionalni, multietnički, multikulturološki, multiverski, bez ikakvog ograničenja za bilo šta. Događale su se u prošlosti ružne stvari između naših naroda, ali moramo ići napred, ne možemo celi život provesti u mržnji jedni prema drugima".

Poruka Đokovića je da ne bi trebalo da gledamo razlike.

"Nemojmo se vraćati na ono što je bilo. Nemojmo da gledamo ko je katolik, pravoslavac, musliman, to smo prevazišli. Život je prekratak, nemamo vremena da se bavimo mržnjom, ona pojede ljude, uništava ljudsko biće. Isto su nam poreklo i običaji, samo smo u jednom trenutku dopustili da nam naprave haos u životu i da ga prave i dalje. Mi smo odlučili reći dosta! Novak je preteča novog načina nacionalizma - kojem je prva ljubav prema svom narodu i izostanak mržnje prema drugim narodima i verama", ističe Srđan Đoković.

Novakov otac poslao je svima apel da slušaju njegovog sina kada ističe da moramo da gradimo mostove.

"Molim vas, poslušajte ga. Ja ga slušam kao njegov otac, on mi je uzor. Prvi put to javno priznajem, ali učim od njega. I on, i Marko i Đorđe, bolji su ljudi nego ja, mnogo, a najveći uspeh u životu svakog normalnog čoveka je kad te deca prerastu"

"Sad nam je ovo zadatak kao porodice. Zašto da se više gledamo preko nišana? Gde god da se Novak nađe sa hrvatskim sportisima, grle se i izlaze kao braća najrođenija. Uz naše, najviše se druži s Hrvatima. On je za vreme poplava pomagao i Srbiji i Bosni i Hrvatskoj. Ne razdvaja. Je li on ikad ikome dao razlog da ga ne vole? Pa, ti koji ga ne vole - sa njima nešto nije u redu!", poručuju Đokovićevi roditelji.

Naravno, bilo je reči i o Novakovom meniju, kao i o njihovom odnosu sa sinom.

"Strašno mi nedostaje. Ostala sam ga željna, otišao je s 12 godina od kuće. Jako je puno putovao, ja nisam mogla da ga pratim jer sam imala još dvoje dece i posao. Suprug je bio stalno uz njega, bio mu je i trener, i fizioterapeut, sve. Sad on ima svoju porodicu, okupiran je decom, ja nisam majka koja će ga neprestano zivkati i pitati kako je ili koja će da mu nešto drobi. Kada ima vremena, neka se javi".

Za kraj, Đokovići su govorili i o svojoj odluci da ostanu da žive u Beogradu

"Mogli smo da živimo gde god da smo hteli u svetu, razmišljali smo svojevremeno o Ženevi, ali smo odlučili da ostanemo u Beogradu, jer je zaista metropola. Niko nikakvih problema ovde nema, bez obzira na naciju. Ko ne traži kavgu, neće je ni naći".