Finale velike godine fudbala

Politika 01.06.2019 12:55
Finale velike godine fudbala


Od Liverpula i Totenhema koji večeras igraju u Madridu, oko 400 miliona TV gledalaca očekuje spektakl dostojan sjaja globalno najvažnijeg sporta koji je viđen od prošlog juna na Mundijalu i u glavnom evropskom klupskom takmičenju



Uoči večerašnjeg finala Lige šampiona, u kojem se sastaju engleski klubovi Liverpul i Totenhem, predsednik Uefe Aleksandar Čeferin poručio je da je fudbal jedini proizvod u kojem je Evropa daleko ispred ostatka sveta.

Američki magazin „Njujorker” u jednom od udarnih naslova ove sedmice navodi da je evropski fudbal i proklet i sjajan u isto vreme. U „pismu iz Britanije” kolumnista Sem Najt je ovo prvo potkrepio tvrdnjom da su sa jedne strane vodeće „lige petice” postale dosadne zbog dominacije Juventusa (prvak Italije osmi put zaredom), Bajerna (sedmi uzastopni trijumf u Nemačkoj), Barselone (četvrta španska titula u pet godina), Pari Sen Žermena (šesta francuska kruna u sedam sezona) i Mančester sitija (odbrana trona u Engleskoj, u kojoj je uzeo sva tri trofeja). Ali, sa druge strane je naveo da su nedavni revanši polufinala Lige šampiona Liverpul – Barselona i Ajaks – Totenhem bile najbolje utakmice u novije vreme.

„Teško je reći da li su se mečevi tog kvaliteta desili slučajno, kao poslednji blesak pre nego što sve postane rutina. Ili je reč o posledicama koncentracije novca i talenta u malom krugu top klubova. Ali, kolaps fudbala je nezamisliv, u vreme kada unutrašnje sile njegovu popularnost i prosperitet vode u nezadrživ uspon. Finale Lige šampiona u Madridu gledaće 400 miliona ljudi”, piše na stranicama skoro ceo vek starog nedeljnika sa 1,2 miliona pretplatnika.

Toliki televizijski auditorijum jeste u groznici iščekivanja utakmice na Atletikovom „Estadio Metropolitano” (koristi se i naziv „Vanda Metropolitano zbog sponzora), ali ne samo zbog polufinalnih čudesa u kojima je Liverpul na „Enfildu” sa 4:0 nadoknadio 0:3 iz Španije, a Totenhem u poslednjim sekundima u Amsterdamu stigao do preokreta za koji su mu 35 minuta pre kraja bila potrebna tri gola.

Očekivati istorijski spektakl je logično, na kraju izdanja Lige šampiona koje je američki „Si-En-En” sumirao podsećanjem na osam neverovatnih susreta (nedostaje beogradska pobeda Crvene zvezde protiv Liverpula od 2:0, koju je Uefin sajt uvrstio u deset najmečeva za 2018–2019. i retoričkim pitanjem: „Da li je ovo najbolja sezona Lige šampiona ikada?”

U stvari, drugi finale glavnog klupskog takmičenja u kojem su rivali timovi iz kolevke fudbala spustiće zavesu na sezonu fudbala koja je možda i najuzbudljivija u istoriji globalno najvažnijeg sporta, jer joj pripada i prošlogodišnji mundijal u Rusiji (završen 15. jula, uporedo igrane kvalifikacije za evrokupove) koji je predsednik Fife Infantino proglasio najboljim do sada.

Neizvesnost koja je obeležila Ligu šampiona, kao da je najavljena još na 21. svetskom prvenstvu na kojem je samo jedna od 64 utakmice završena sa 0:0, a na devet golovi za pobedu postignuti su u poslednjem minutu ili u sudijskoj nadoknadi (plus četiri meča na kojima je pogocima izbegnut poraz). A deset golova u istom intervalu bilo je ukupno na prethodnih – pet mundijala (1998–2014).

Sumrak favorita koji se događao u Ligi šampiona, najviše zahvaljujući Ajaksu (izbacio važećeg šampiona Real u Madridu, pa Juventus u Torinu) viđen je i na samitu najboljih reprezentacija sveta, na kojem je između ostalog branilac pehara Nemačka prvi put ispala u grupnoj fazi od 1938. Ne samo da je Hrvatska bila senzacionalni finalista, kao što je Totenhem niotkuda došao u svoju prvu borbu za evropsku titulu (na englesku čeka 58 godina), nego je kvartet polufinalista u Rusiji zbirno imao dve titule prvaka sveta, najmanje u ovom veku (2014. deset, 2002. i 2006. sedam, 2010. pet).

Kakav je efekat „godine fudbala”, mogu da pokažu podaci o gledanosti. Mundijal je privukao 3,57 milijardi ljudi što je više od polovine stanovnika na planeti starijih od četiri godine, uz prosek po utakmici od 191 milion i auditorijum za finale od 1,12 milijardi (231 milion van kuće). Četiri godine ranije u Brazilu, zabeleženo je ukupno 3.200.000.000, a za finale 1.013.000.000 gledalaca.

Onih 400 miliona za meč Liverpula i Totenhema očekuje multimedijska kompanija Medijapro (više od 380 miliona posmatrača prošle godine bilo je za finale Reala i Liverpula u Kijevu) kojoj je povereno da radi prenos. U svetskom sportskom događaju godine (najgledaniji u SAD, Superboul NFL lige američkog fudbala u februaru pratilo je tamo 98 miliona gledalaca, za ostatak sveta od 30 do 50), gledaoci bi trebalo da uživaju i zahvaljujući slici koju će donositi 42 kamere (150 članova TV ekipe).

Fudbalerima Liverpula i Totenhema (emiter za Ostrvo Britiš Telekom sport omogućio je besplatan prenos na Jutjub kanalu) neće biti lako da gledaocima pruže finale dostojno veličanstvene godine. A šta publiku čeka ubuduće, nezavisno od toga li će Liga šampiona da se zatvara za klubove koji nisu među bogatima, odgovor možda ima Čeferin:

„Moramo da uradimo nešto za takmičarski balans, ali šta? Regulativa Evropske unije ne dozvoljava ograničenje zarada. Možemo da smanjimo pozajmice igrača i broj fudbalera po ekipi. Postoji i ideja o taksama na luksuz, gde bi na primer trošenje dodatnih 200 miliona značilo plaćanje još 100 koje bi dobili ostali. Uvek kažem da je fudbal škola života, morate biti skromni, inače može loše da se vrati.”


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak