Ko je ovde blesav ili strategija patka Dače

NIN, Milan Ćulibrk 27.05.2019 00:31
Ko je ovde blesav ili strategija patka Dače


Zašto je Maja Gojković sednicu Skupštine Srbije o Kosovu zakazala baš kada je Vučić najavio da će se i on 'praviti blesav'? Da li poslanici opozicije bojkotuju parlament zato što misle da ih vlast pravi budalama? Ima li onda ovde iko normalan



Za rešavanje najtežeg državnog pitanja, statusa Kosova i Metohije i odnosa Beograda i Prištine, predsednik Aleksandar Vučić izabrao je strategiju patka Dače. Ako niste gledali taj crtać, evo suštine – izgubljen u zavejanoj planini, promrzli Dača, maskiran u miša, uvlači se nekako u mišju kućicu, seda pored kamina, skida masku i konstatuje: „Ako ne možeš da ih pobediš, najbolje je da im se pridružiš!“

Baš na tu scenu podsetio me predsednik Vučić, kada je u petak 17. maja - vidno iznerviran što je odbijen njegov plan za razgraničenje, koji nikada građanima nije ni predočio - obnarodovao novu politiku prema Kosovu: „Čujem samo priče da je Kačanik srce Srbije. Možete li tamo da odete i otvorite bilo kakvu srpsku instituciju? Odgovora na to pitanje nema. Čekaćemo godinama, pet miliona godina. Pošto se svi prave blesavi, prave se u Evropi, prave se u svetu, prave se Albanci, prave se svi blesavi i ovde kod nas, sad ću i ja da se pravim blesav! To je izgleda politika koja najbolje prolazi. Praviću se blesav i ja da se odmorim od svih ucena, pretnji i pritisaka. To što ćemo da gubimo novac, investitore, puteve, mnogo toga drugog – nemojte onda mene da pitate.“

Kada je shvatio da ne može da pobedi Evropu, svet, Albance, građane Srbije, jer se „svi prave blesavi“, predsednik je, poput patka Dače, rešio da im se pridruži. Samo, od teranja inata ni on, ni bilo ko drugi u Srbiji se neće baš ogrejati. Naprotiv. Zato ostaje samo nada da će predsednika ljutnja brzo proći i da se neće dugo duriti poput dece koja, kad se naljute, uzmu loptu i odu kući da niko drugi ne bi mogao da igra fudbal ili košarku. Tenis u to vreme nije bio baš tako popularan, pogotovo među političarima.

Dodatni problem je što je predsednica parlamenta Maja Gojković posebnu sednicu Skupštine Srbije o Kosovu zakazala za 27. maj nekako baš u trenutku kada je Vučić prelomio i najavio da će se od sada, kada bude raspravljao o tome, i on „praviti blesav“. I kako onda vlast može da očekuje od poslanika opozicije da će prekinuti bojkot i doći na tu sednicu? Pa, zar se oni na bojkot parlamenta nisu odlučili baš zato što su bili uvereni da ih neko pravi budalama?

Budale su ispali i svi koji su sa zebnjom čekali ponoć između 20. i 21. maja u strahu da će se obistiniti najava predsednika Vučića i da će u ponedeljak prištinske vlasti uhapsiti 26 pripadnika kosovske policije i još 15 lica sa severa Kosova. „Cilj im je da sever Kosova i Kosovska Mitrovica ostanu nezaštićeni i to žele da ostvare na najprljaviji način“, tvrdio je Vučić 17. maja. Četiri dana kasnije niko nije objavio vest da niko nije uhapšen. To više nije bilo ni važno, jer je dan ranije Srpska lista u četiri opštine na severu KiM osvojila apsolutnu vlast. A za državni udar, makar i lažni, dok se ne usvoji novi krivični zakon, ne može se izreći kazna doživotnog zatvora bez prava na smanjenje kazne. Možda će to biti privilegija, rezervisana samo za odabrane.

Da li se i Aleksandar Senić, direktor Sektora za izgradnju u Koridorima Srbije pravio blesav kada je uskliknuo: „Možda je neskromno reći, ali ono što nije uspelo Bizmarku, uspelo je Koridorima Srbije?!“ Ma kakvi neskromno! Pa, Koridori su uspeli da završe južni krak Koridora 10 kroz Grdeličku klisuru, a to - u pravu je Senić - ni Bizmark nije uspeo. Mada, teško je i mogao, čak i da je hteo, jer je „Čelični kancelar“ umro 30. jula 1898. A stručnjak iz Koridora morao bi da zna da je prvi auto-put u Nemačkoj, od Kelna do Bona, napravljen skoro tri i po decenije kasnije, 6. avgusta 1932.

Zna li iko od stručnjaka iz Koridora da je pre 87 godina maksimalna brzina na prvom auto-putu u Nemačkoj bila 120 kilometara na sat? Kao u Srbiji – danas! Te 1932. većina automobila, doduše, nije mogla da dostigne ni brzinu od 50 do 60 kilometara na sat. Brže ni danas ne može da se vozi po većini srpskih puteva. Zato bi ekspertima iz Koridora, ako već neke stvari ne znaju, bolje bilo da ćute. Ako nastave da pominju Bizmarka, neko će možda proveriti da je do 1941. Nemačka izgradila 3.800 kilometara auto-puteva. Eeee, zato Srbija danas gradi više puteva nego Nemačka. Oni su odavno uradili ono što ni Bizmarku nije pošlo za rukom.

Zaista, dokle ćemo svi da se pravimo blesavi? I da li će u tom slučaju na kraju iko ostati normalan?

Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak