Bugari ne žure s 'Turskim tokom' – počeli gradnju gasovoda s Grcima

Politika 27.05.2019 13:09
Bugari ne žure s 'Turskim tokom' – počeli gradnju gasovoda s Grcima


Izdate građevinske dozvole za dva nova dela gasovoda od Velike Plane do Kovina i Žablja. – Do decembra trebalo bi da bude dopremljeno oko 50.000 tona cevi od kojih je svaka teška 5.270 kilograma, a dugačka 12 metara



Ministarstvo građevinarstva izdalo je u petak građevinske dozvole za dve deonice nastavka „Turskog toka” kroz Srbiju, od Velike Plane do Kovina i od Kovina do Žablja, rečeno je juče za Tanjug u tom ministarstvu. Reč je o deonici 2 Velika Plana – Žabari – Smederevo – Kovin i deonici 3: Kovin – Pančevo – Kovačica – Opovo – Palilula – Zrenjanin – Titel – Novi Sad – Žabalj.

Pribavljeni su i pozitivni izveštaji revizione komisije za deonice 1, 2 i 3. Deonica 1 gasovoda je na relaciji Zaječar – Boljevac – Paraćin – Ćuprija – Jagodina – Despotovac – Svilajnac – Velika Plana – Žabari. Trasa deonica je Žabalj–Bečej–Ada–Senta–Kanjiža. Ministarstvo je takođe izdalo, kako navodi, građevinske dozvole za pripremne radove za deonice 1, 2 i 3 i potvrđena je prijava radova za deonice 2 i 3.

Do decembra bi trebalo da bude dopremljeno oko 50.000 tona cevi. Svaka cev teška je 5.270 kilograma, a dugačka 12 metara. Gasovod će iz Bugarske ulaziti u Srbiju kod Zaječara, protezati do Kanjiže i kod Horgoša izlaziti u Mađarsku.

I dok Srbija uveliko gradi svoj deo, očekuje se da Bugarska počne gradnju u junu, za koju se veruje da će je biti, jer bez Bugarske nema ni gasa do naše zemlje. Zanimljivo je, međutim, da je Bugarima u ovom času veći prioritet gasna interkonekcija s Grčkom za dovođenje gasa iz Azerbejdžana.

Naime, kako javlja AP, Bugarska i Grčka počele su pre dva dana izgradnju gasovoda koji treba da prenosi azerbejdžanski gas u Bugarsku kako bi smanjio skoro potpunu zavisnost od ruskog gasa. Zvaničnom početku radova prisustvovali su juče Bojko Borisov i Aleksis Cipras. Reč je o gasovodu dugom 182 kilometra koji bi trebalo da počne s radom krajem 2020. godine.

Procenjeno je da će ova gasna konekcija koštati 220 miliona evra, a projektovan kapacitet je između tri i pet milijardi kubika gasa godišnje.

Dr Srećko Đukić, stručnjak za međudržavne gasne prilike, kaže, da je ovde reč o vezi nacionalnog gasnog sistema s Južnim gasnim koridorom, odnosnom gasovodima TANAP i TAP.

– Kao što je poznato to je projekat iza kog stoji Evropska unija. Jedan deo gasa ide za Tursku a preostale količine ka Grčkoj, Bugarskoj, Albaniji, Italiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Srbija i Severna Makedonija nisu na ovoj mapi, a na eventualne količine gasa mogu da računaju tek posle 2030. godine, kada se kapacitet bude povećao, ali pod uslovom da bude gasa.

Na pitanje da li to znači da je Bugarskoj važniji Azerbejdžanski gas od gradnje „Turskog toka”, Đukić ističe da se nikome ne žuri s ovim projektom, te da je Rusima apsolutni prioritet završetak „Severnog toka 2” koji je čak četiri puta veći od „Turskog”. S druge strane, Borisov u EU ne može ništa da uradi za „Turski tok” zbog izbora za evropski parlament i obrazovanja nove vlade u Briselu, zaključuje on.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak