Zlatni krug i u njemu Sauronovo oko

Politika 27.05.2019 12:58
Zlatni krug i u njemu Sauronovo oko


Sve do pre mesec dana, želja da se fotografiše crna rupa izgledala je kao pokušaj da se sa Zemlje snimi pomorandža na Mesecu. A onda su naučnici povezali najmoćnije teleskope na planeti i ušli u istoriju nauke



edan prsten da svima gospodari, jedan prsten da sve okupi i u tami sveže...

Ovi čuveni Tolkinovi stihovi iz „Gospodara prstenova” bili su prva, kako je rekao, emotivna a ne naučna reakcija dr Marka Antonijevića iz Instituta za fiziku u Beogradu na prvu fotografiju crne rupe u istoriji nauke. Slično su reagovali i drugi kada su 10. aprila sve svetske televizije objavile vest da je snimljena crna rupa u središtu galaksije M87. Naučno otkriće godine odmah je dobilo i popularan naziv: Sauronovo oko (po viziji iz kultnog filma koji nosi isti naziv kao i Tolkinova trilogija).

A šta su to zapravo crne rupe i šta se tačno vidi na ovoj fotografiji, odgovarali su naučnici okupljeni u Studentskom kulturnom centru na tribini u organizaciji Instituta za fiziku i Inicijative „Nauka kroz priče”.

– Pojednostavljeno, crna rupa je oblast prostora loptastog oblika, u čijoj unutrašnjosti je gravitaciono polje toliko jako da usisava čak i svetlost. Stvari mogu da uđu u nju, ali ne i da izađu – objasnio je dr Antonijević.

Iako ne deluje impresivno, iza ove fotografije stoji više od 100 godina teorija, istraživanja i napora naučne zajednice da dokaže da ovaj fenomen postoji, a to je na kraju dokazao i tim od 200 astronoma, fizičara, inženjera i programera, okupljenih na projektu Event horizont teleskopa. Koliko je ovaj uspeh neverovatan najbolje svedoče reči Kejti Bouman, koja je postala medijsko lice ovog tima, a koja je objasnila da je crnu rupu jednako teško fotografisati kao kada bi neko pokušao sa Zemlje da uslika pomorandžu na Mesecu. Pa kako nam je to uspelo?

Za to je bio potreban teleskop veličine naše planete, a pošto takav uređaj ne postoji, naučnici su se dosetili da povežu osam najmoćnijih radio-teleskopa koji se nalaze na različitim kontinentima.

– Ono što je do sada bilo samo najluđa pretpostavka Ajnštajnovog kosmosa, omiljeni motiv u brojnim romanima i filmovima, od pre mesec dana je realan naučni dokaz, koji možemo da šerujemo po društvenim mrežama – rekao je Slobodan Bubnjević, moderator tribine koja je u prepunoj sali okupila brojne naučnike ali i laike koji su zagledani u nebo.

Većina nas mašta o crnim rupama kao o kapijama za putovanje kroz prostor i vreme. Neki ih nazivaju i kosmičnim usisivačima koji uvlače sve što se nalazi oko njih. Prvu teoriju nauka nije još dokazala, ali ni opovrgla. Drugu tezu definitivno jeste.

– One nisu nikakvi usisivači i ne utiču mnogo na ono što se nalazi oko njih. Ukoliko bismo na mesto Sunca stavili crnu rupu identične mase, Zemlja bi nastavila da kruži oko nje kao što to čini danas oko Sunca – objasnio je dr Nemanja Martinović iz Astronomske opservatorije Beograd.

Dr Dragana Ilić, astrofizičarka s Matematičkog fakulteta u Beogradu koja izučava supermasivne crne rupe i koja je dala doprinos istraživanjima koje su dovele do prve fotografije, objasnila je da većina galaksija ima supermasivne crne rupe u svom centru, pa tako i naša. Za fotografisanje je odabrana baš galaksija M87 jer je ona ogromna i ima jednu od najvećih supermasivnih crnih rupa (mase je 6,5 milijardi puta veće od mase Sunca). Ona je bila dobar kandidat jer se nalazi i na relativno malom rastojanju od Zemlje, od samo 55 miliona svetlosnih godina.

A kakav je osećaj kada neko upadne u crnu rupu najbliže nauci objasnio je jedan glumac: Metju Mekonahi u blokbasteru „Interstelar” iz 2014. godine (eto prilike da ponovo pogledate film). Dr Martinović je, nakon inserta iz ovog filma, efektno objasnio i šta bi se dogodilo kada bismo se približili crnoj rupi: prvo bismo izgledali kao zamrznuti, a onda bismo nestali. Tako bi nas video neko ko posmatra ovaj događaj. Mi bismo se, s druge strane, osećali kao da nas razvlače poput špagete.

Posetioce je zanimalo i odakle zlatni prsten na nečemu što je po definiciji mrak. Objašnjenje: fotografisana je aktivna crna rupa, u koju dakle aktivno upada materija, a sjajan prsten je nastao zbog savijanja svetlosti u jakom gravitacionom polju.

Kada su se pogasila svetla u SKC-u, većina posetilaca tribine je otišla s fotografijom Sauronovog oka u mislima. Neki su i dalje zamišljali džinovski usisivač, a treći crvotočinu koja spaja univerzume ili prošlost i budućnost. Mi smo se opredelili za glas Dragana Bjelogrlića, koji u kultnom filmu „Crni bombarder” izgovara: „Znaš... crne rupe nastaju kada se um ubrza do beskonačnosti”, i konstataciju da je mrak vidljiv – samo ako postoji svetlost. 

Srp­ski umovi me­re naj­ma­nju cr­nu ru­pu

Ono što će da ura­de srp­ski na­uč­ni­ci, s po­slo­vič­no ogra­ni­če­nim re­sur­si­ma, je­ste da će uz po­moć te­le­sko­pa ko­ji je sme­šten na AS Vi­do­je­vi­ca iz­me­ri­ti ma­su su­per­ma­siv­ne cr­ne ru­pe u ga­lak­si­ji ko­ja je ja­ko ma­la. Prema re­či­ma dr Ilić, to je mo­žda jed­na od naj­ma­njih ma­sa su­per­ma­siv­nih cr­nih ru­pa ko­ja će bi­ti od­re­đe­na i ko­ja iz­no­si sve­ga sto­ti­nak hi­lja­da ma­sa Sun­ca. U pro­jek­tu ne uče­stvu­ju sa­mo srp­ski na­uč­ni­ci, reč je o ve­li­koj me­đu­na­rod­noj sa­rad­nji, ali se uz moć­ne svet­ske te­le­sko­pe ko­ri­sti i onaj na Vi­do­je­vi­ci.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak