Blesav je on odavno

Danas, Nenad Kulačin 22.05.2019 14:42
Blesav je on odavno


Srbiji je, konačno, predstavljen plan za rešavanje kosovsko-metohijskog problema. Taj plan, doduše, nije obelodanjen ni na Saboru Srpske pravoslavne crkve, niti u Skupštini Srbije, a ni u Briselu.



Prvorođeni je svoj krucijalni plan saopštio uživo, sa nekog gradilišta u etar Televizije Pink. A i gde bi drugo?

Novi plan za Kosovo i Metohiju je – praviću se blesav. To je dosad najkonkretniji plan o omči koja nam svima stoji oko vrata. Nije se on za ovih sedam godina vlasti mnogo pretrgao u kreativnosti kada je reč o Kosovu i Metohiji. Uradio je ono za šta je i doveden na vlast, a to je ukidanje srpskih institucija u Pokrajini.

Učestvovao je na kosovskim izborima, pod kosovskim zakonima, a na kraju i podržao vladu, kako njegovi vole da kažu, ratnog zločinca Ramuša Haradinaja. Te pregovore nije prekinuo kada je ubijen Oliver Ivanović, ali ih je stopirao dok Priština ne povuče takse od 100 odsto na srpsku robu.

Imao je bljesak kreativnosti kada je, onako usput, spomenuo ideju o razgraničenju. Nije imao petlju da nam objasni o čemu se radi, ali je bio hrabar da nas junački napadne, ceo svoj narod, i da nas optuži da ga nismo podržali i time ubili šansu da nešto dobijemo.

U stvari, ceo ovaj proces, Prvorođeni se pravi blesav, kao da nije sa ove planete, kao da je eto banuo tu i sada kao treba nešto da on radi sa još nekim ljudima sličnim sebi.

Čak je i Tomislav Nikolić imao neku ideju o Kosovu. Sećate se da je imao i nastup u Skupštini Srbije svojevremeno. Prvorođeni je smatrao da je normalno da o svojoj blesavosti prvo obavesti Sabor SPC, pa tek onda i parlament.

Dodatno je unizio najviši državni vrh. Znam da je poređenje možda i blesavo, ali zamišljam kako neki italijanski državnik prvo obaveštava papu i Vatikan o nekom svom planu, pa tek onda italijanski parlament. Možda je preterano, ali neka digne ruku svako ko misli da SPC nije država u drži.

Sada će, 27. maja, konačno da govori u Skupštini. Blesavo je to skroz. Do pre neki dan, kada god bi ih neko upitao zašto nema rasprave o Kosovu i Metohiji u Skupštini, kao papagaji, njegovi glavoklimači su govorili da nema potrebe za tim, da ne postoji ništa konkretno, da neće da dozvole da predsednika vređaju opozicioni predstavnici, itd.

Sada, kada opozicije u parlamentu dobrovoljno nema, on je našao za shodno da sebi obezbedi publiku koja će mu aplaudirati i diviti mu se, poput Miroslava Gavrilović, pošto je od Sabora SPC dobio koru od babane. Potrebna mu je takva doza, jer bez tog divljenja neće moći da nastavi da se pravi blesav.

Drago mi je što je opozicija koja šeta sa nama šest meseci dobro čula šta narod misli o eventualnom povratku u skupštinske klupe ne bi li prisustvovala tom besmislu. A, i šta bi dobila?

Ništa. Šta bi mu novo rekla? Ništa. Samo bi mu obezbedila legitimitet i mogućnost da ih dodatno ponizi. Biće tog dana u parlamentu onih koji su mu omiljeni opozicionari i koji će mu i ovoga puta duvati u leđa i omogućiti mu onaj usiljeni kez samobitnosti.

Čovek koji je u trenucima stvarnog gubitka Kosova i Metohije 1999. godine useljavao lampe i belu tehniku u državni stan od jednog ara i sedeo u vladi koja je potpisala kapitulaciju u Kumanovu ima kapacitet da se pravi blesav. I tada se pravio blesav.

Ubeđivali su nas da smo pobedili NATO, da smo sačuvali svetu srpsku zemlju, bez obzira što se sa vojskom povukao i dobar deo srpskog naroda. Tvrdim da ima neke nebeske pravde u činjenici da će Prvorođeni biti taj koji će, ovako ili onako, da stavi tačku na ovu tragediju. Sigurno će se praviti blesan, nema potrebe da sumnjamo u tom.

Pravio se blesav i kada je organizovao besmisleni unutrašnji dijalog. Bio je to dijalog sa svima sem sa onima koji su na izborima dobili neke glasove i postali narodni poslanici. I u tom dijalogu su se, ipak, iskristalisale neke ideje, ali nijedna od njih nije zaživela sem da se pravi blesan za takve predloge. Sećamo se kao se pravio blesav i kada je ceo SNS tražio vanredne izbore, a on jedan jedini protiv, i naravno da on pobedi.

NJegova politika blesavosti je urodila plodom i kada se desila Savamala. Sada je došlo do novog stepena takve politike koji možemo da nazovemo – pravimo se ludi. Kao što se prave ludi kada god u ovoj zemlji bude razbijena neka glava i kada neka košulja bude natopljena krvlju.

Zanimljiv je taj slučaj iz Knjaževca. Glavna vest iz naprednjačkog štaba te subote je bila da im je neko „oskrnavio“ prostorije stranke na Petrovaradinu. Tek kada se priča oko napada predsednika opštine Milana Đokića na Dalibora Stanojevića toliko zavrtela da su morali da prestanu da se prave blesavi, onda su saopštili da je žrtva napala njih.

Praviti se blesav, očigledno, ima smisla i donosi rezultate, jer, kako naš narod lepo kaže, ako ovce tako žele, neka ih predvodi magarac. Pitanje je samo koliko će ta blesavost još da nas, kao narod, košta.

#izVucicemose


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak