Svi neuspesi Žan-Kloda Junkera

Novosti 19.05.2019 20:23
Svi neuspesi Žan-Kloda Junkera


Mandat odlazećeg predsednika Evropske komisije obeležen nizom loših poteza. Za njegovog vakta EU počela da se osipa, a izbeglice da plave Evropu



ČEŠKAO je saradnice po kosi, grlio i ljubio evropske lidere, tapšao ih svom snagom po ramenu i čašćavao uz osmeh diktatorskim "titulama", pravio grimase, s govornice na pod bacao dokumenta, ljuljao se pod teretom alkohola na samitima pridržavan od onih istih s kojima neki trenutak pre toga uz širok osmeh pred kamerama upoređivao kravate... Spisak gafova odlazećeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera je dugačak. A to je, na neki način, bila slika i prilika njegovog mandata.

Nekoliko dana pred nove izbore, Junkerov lični portret takođe je jedna od stavki u bilansu njegove komisije, koja je mandat obavljala od 2014. On će funkciju vršiti do novembra ove godine, a već je poznato da više neće ostati na tom mestu, jer je na polovini mandata sam poručio da neće iskoristiti mogućnost reizbora.

Junkerovu komisiju Evropa će, svakako, zapamtiti po tome što je za njenog vakta EU prvi put počela da se osipa. "Bregzit" je veliki neuspeh ovog mandata. Žan-Klod Junker je sam ovih dana priznao da sebi najviše zamera što nije bio aktivniji prilikom referendumske kampanje na Ostrvu.

Analitičari ističu da je Junkerova greška i u tome što nije prihvatio neke od predloga tadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona, koji se zalagao za konfederalniju Evropu da bi umirio britanske glasače. Kada je Kameron odbijen u Briselu, "bregzit" je, faktički, postao neminovnost.

Izlazak Velike Britanije je ogledalo još jednog neuspeha Junkerove komisije, koja, kada je London već odlučio da ode, nije uspeo da do kraja sprovede u delo ispregovarani razvod. Velika Britanija je i dalje članica, prekoračivši sve rokove za izlazak, što je kulminiralo burleskom u vidu organizacije evropskih izbora na teritoriji koja (valjda) izlazi iz EU.

Veliki neuspeh Junkerove ekipe bila je i nesposobnost da se spreči ogromni izbeglički talas i da se sačuvaju spoljne granice EU. Milioni ljudi ušli su nelegalno na evropsku teritoriju, dok su briselske birokrate dugo nemoćno posmatrale šta se događa.

Jedan od prioriteta ove komisije bio je i dijalog između Beograda i Prištine. Visoka predstavnica i potpredsednica EK Federika Mogerini prihvatila se ozbiljnog zadatka, koji nije uspela da privede kraju. Priština nije ispunila nijednu preuzetu obavezu, među kojima je glavna formiranje Zajednice srpskih opština. Dijalog je, trenutno, u ćorsokaku, a Mogerinijeva ne pokazuje mogućnost da ga pokrene. Stvar su u svoje ruke zato preuzeli Emanuel Makron i Angela Merkel, a govori se i o mogućem uključivanju SAD i Rusije. Lideri Nemačke i Francuske svakako imaju veću moć od predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, što pokazuje tanku snagu evropske konstrukcije.

Nedostatak političke snage velika je manjkavost Brisela. To se ogleda i prilikom rešavanja drugih konfliktnih situacija u svetu. EU jeste ekonomska, ali ne i politička sila, i to je njen veliki problem. Junkerova komisija tu nije ništa promenila nabolje.

BILO JE I DOBRIH STVARI

NA pozitivnom tasu Junkerove komisije nalazi se rast BDP unutar EU, smanjenje nezaposlenosti i povećanje investicija, iako se to ne odvija predviđenim ritmom. Tu su i potpisivanje sporazuma o slobodnoj razmeni sa Kanadom i Japanom, ojačana budžetska unija, zaštita ličnih podataka u autorskih prava. Sprečavanje izlaska Grčke i spas italijanske, porgugalske i španske ekonomije kroz evropski mehanizam solidarnosti možda je i najveći uspeh ove komisije.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak