Zid ćutanja na Zapadu o 'velikoj Albaniji'

Politika, Jelena Cerovina 14.05.2019 12:16
Zid ćutanja na Zapadu o 'velikoj Albaniji'


Albanci su kompaktna celina, privrženi su NATO-u, vrlo lojalni i potpuno antiruski opredeljeni, kaže Zoran Milivojević



Prešao sam granični prelaz Morine, koji nepravedno deli Kosovo i Albaniju. Ova granica je određena van volje Kosova i Albanije”, napisao je Hašim Tači na svom fejsbuk profilu vraćajući se iz Tirane, sa samita Brdo – Brioni. On je pozvao institucije u Tirani i Prištini da budu „hrabre i bez odlaganja donesu takvu odluku”.

Gotovo da nema dana od berlinskog samita krajem aprila da Tači ne govori o „nepravednim granicama” između Albanije i Kosova. Na skupu lidera zapadnog Balkana koji su organizovali Angela Merkel i Emanuel Makron predsednik privremenih prištinskih institucija je, podsetimo, najavio i da će tražiti da se Preševo, Bujanovac i Medveđa priključe Kosovu. Ponovo je o ujedinjenju Kosova i Albanije i pripajanju tom prostoru i tri opštine sa juga Srbije razgovarao u Tirani sa albanskim premijerom Edijem Ramom.

„Albanski prostor bez granica, pod evroatlantskim pokroviteljstvom”, tako bi se ukratko mogao nazvati projekat koji promovišu Rama i Tači. Iz Beograda uporno ponavljaju da je to „šamar Evropi”, ali, s obzirom na to da nema nikakvih reakcija na ove izjave, čini se da u Briselu to i ne doživljavaju baš tako. „Politika” je pokušala u kancelariji evropske šefice za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini da sazna kakav je stav evropskih zvaničnika o ovom pitanju, ali odgovor od njenog portparola Maje Kocijančič nismo dobili.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić smatra da bi Beograd morao oštro da odgovori na ove ideje i dovodi u pitanje smisao učešća Srbije na ovakvim skupovima širom sveta „jer se iza leđa gura takva ideja”, a istovremeno Srbija poziva na konstruktivnost. Ako se veruje albanskim medijima na Kosovu, odmaklo se već od ideje i počelo sa realizacijom ovog projekta. „Koha ditore” je sredinom februara objavila kopiju konačnog nacrta sporazuma vlada Albanije i Kosova o rušenju granica, koga iz milošte nazivaju „mini Šengen”.

U Zapadnoj Evropi, ocenjuje za naš list diplomata Zoran Milivojević, nisu mnogo zabrinuti zbog ove ideje. Uz opasku da je procena albanskog faktora da su se sada stekli uslovi da se ta ideja realizuje, odnosno da su se stekle neke istorijske okolnosti, on kaže da je jedino novo – odsustvo reakcije, pre svega zapadnih centara moći. „Oni nastoje da u ovom regionu uspostave kontrolu, da ga gurnu u sferu zapadnih interesa. Postoji jedan novi, ozbiljan geostrateški kontekst i taj kontekst se, pre svega, naslanja na suprotstavljanje ruskom, kineskom i ostalim interesima. I tu se albanski faktor pojavljuje kao saveznik Zapada. Oni su ozbiljna, kompaktna celina, privrženi su NATO-u sto odsto, vrlo su lojalni, potpuno su antiruski opredeljeni”, objašnjava Milivojević.

Albanci, kako kaže, kontrolišu političke procese u Severnoj Makedoniji, bez njih tamo vlast nije moguća. Oni su doprineli da se u Makedoniji sprovede proces koji ide naruku zapadnim interesima, i to u globalnom smislu. Albanci kontrolišu političke procese i u Crnoj Gori, ni tamo se bez njih ne može. „Proces integracije albanskog faktora, odnosno realizacije ideje Velike Albanije, već je u toku. Imate već formiranje zajednice gradova i opština na svim teritorijama koje su oko Albanije. OVK je simbol svugde, i u Tuzima i u Debru i u Tetovu i u Prištini.

Na Zapadu misle da velika Albanija neće moći da smeta, jer je integrisana kroz NATO i može da se kontroliše, a njima direktno završava posao. Prioritet Vašingtona i zapadnih centara je da se suprotstave Rusiji i Kini koja nadire. Kada imate veći prioritet, onda zanemarujete manji problem”, zaključuje Milivojević.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak